недеља, 18.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 01.02.2019. у 14:33 Иван Цветковић
У сусрет Олимпијским играма у Токију 2020.

Умеју да извуку поуке и из неуспеха и из успеха

Ватерполисти Србије су наставили традицију Југославије, одбојкаши и одбојкашице су створили своје златно доба, а мали број селектора показује да се до медаља стиже радом, а не сменама
(Фото ФИВБ)

За Олимпијске игре идуће године у Токију одбојка и ватерполо су међу онима у које полажемо највеће наде. Како и не бисмо кад су ватерполисти олимпијски победници (2016) и европски прваци (2019), одбојкашице светске шампионке (2018), сребрне с прошлих Игара (2016) и европске првакиње (2017), док су одбојкаши, после најнеуспешније године од укидања санкција (нису се пласирали на Олимпијске игре 2016), поново међу најбољима (трећи у Европи 2017. и четврти на свету 2018). Ове спортске гране су добар пример како треба да се ради, а полазна места су им била различита.

Ватерполисти су још 1950. почели да освајају медаље (бронза на Европском првенству) и ретко кад се догодило да Југославије остане празних руку (1952. друга на Олимпијским играма, 1954. друга у Европи, 1956. опет друга на Олимпијским играма, 1958. и 1962. друга у Европи, 1964. још једном друга на Олимпијским играма, 1966. трећа у Европи, 1968. олимпијски победник, 1970. трећа у Европи, 1973. трећа на свету, 1974. трећа у Европи, 1977. друга у Европи, 1978. трећа на свету, 1980. друга на Олимпијским играма, 1984. олимпијски победник, 1985. друга у Европи, 1986. прва на свету, 1987. друга у Европи, 1988. олимпијски победник, 1989. друга у Европи и 1991. прва на свету).

Као представници Србије и Црне Горе били су 1991, формално и даље као Југославија, европски прваци, а затим 1997. други у Европи, 1998. трећи на свету, 2000. трећи на Олимпијским играма, 2001. европски прваци и други на свету, 2003. европски прваци и трећи на свету, 2004. други на Олимпијским играма и 2005. светски прваци.

(Фото М. Рашић)

И ма колико то изгледало неостварљиво Србија је сама постигла више него раније заједничке екипе: 2006. европски првак, 2008. европско сребро и олимпијска бронза, 2009. светски првак, 2010. европска бронза, 2011. светско сребро, 2012. еврпопски првак и још једна олимпијска бронза, 2014. европски првак, 2015. светски првак, 2016. европски првак и олимпијски победник, 2017. светска бронза и 2018. европски првак.

У време Југославије одбојкашка ризница није била баш празна (одбојкашице су биле треће на Европском првенству 1951, а одбојкаши су исти такав успех постигли 1975. и 1979), али светска велесила наше репрезентације су постале тек после њеног распада. Екипа састављена од играча из Србије и Црне Горе била је 1995. трећа у Европи, 1996. трећа на Олимпијским играма, 1997. друга у Европи, 1998. друга на свету, 1999. трећа у Европи, 2000. олимпијски победник, 2001. европски првак и 2005. трећа у Европи. Србија је као самостална екипа била 2007. трећа у Европи, 2010. трећа на свету, 2011. европски првак, 2013. трећа у Европи и 2017. опет трећа у Европи.

Невероватан узлет су оствариле одбојкашице. Од државе, која деведесетих година и није имала женску репрезентацију стигле се на сам светски врх.

Пласман на Европско првенство 2003. био је у то доба успех сам по себи, а међу освајаче медаља Србија је уписана већ 2006. као трећа на Светском првенству! Уследило је 2007. друго место на Европском првенству, 2011. европско злато, па 2015. треће место у Европи, 2016. олимпијско сребро, 2017. европско злато и 2018. и злато на Светском првенству!

(Фото ФИВБ)

Као што се види из набројеног нису увек текли мед и млеко. Било је и тешких тренутака, чак и болних подбачаја, али се глава није губила. Репрезентација Србије у ватерполу је имала досад само двојицу селектора (Дејан Удовичић од 2006. до 2012. и Дејан Савић од 2013. надаље), одбојкаши исто (Игор Колаковић 2006-2014. и Никола Грбић од 2015), а одбојкашице само једног (Зоран Терзић чак од 2002)! То јест, после једног или чак неколико неуспеха није, што би се рекло, летела глава.

А селектори нису пали с неба! Неки су у репрезентацији од малих ногу (као играчи прошли све селекције), неки су водили млађе категорије, пре него што су преузели сениорску екипу, неки су били у стручном штабу наше најбоље репрезентације...

У сваком случају, одлично упознати с приликама у савезу и њиховом спорту и код нас и у свету и – знају како се ради. И најважније, умеју да извуку поуке и из неуспеха и из успеха.

Коментари0
5ae58
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља