недеља, 13.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:57
ПИСМА ИЗ ГВАТЕМАЛЕ 2

На врху пирамиде старих Маја

После службе око мене су се врзмала моја мала браћа. Сирочићи. Један је био потпуно глув и одмах се прилепио уз мене. Ваљда је наслутио да и ја немам једно уво. И тај малишан који нема ни слуха ни родитеља, коме су су Христ и Богородица једини отац и мајка загледао се у моје очи и тешио ме. Његов невини дечији осмех говорио ми је да ће све на крају бити добро.
Аутор: Предраг Рудовићпетак, 15.03.2019. у 17:32
Пирамида у Гватемали (Фото П.Рудовић)

Твоје море је мртво па га опет посећују. Мртво море и мртве људе посете или помену. Живог човека свако заборави. Ти никада ниси схватила словенску душу.

То ти је вечито ослушкивање срца и тражење среће тамо где је нема. Нама се често чинило да нас је и Бог заборавио. Често смо се питали зашто ли баш нас толико мучи. Често смо помишљали да баталимо, да молитва не помаже.

Одрицали смо га се! Многа га пута псовали! Али га се никада нисмо одрекли.

Никада ниси разумела ту вечиту веру и наду у оне којих нема и који су далеко. Ни зашто волимо Русе. Ни улажење у борбу без обзира на исход и последице. Ни давање себе без остатка. Ни спасење онда када више нема наде.

Фото П.Р.

Будало једна. Шта би тек остало од нас када би смо почели да живимо као сав тај нормалан свет. Ко би то још човечанству давао не тражећи ништа за узврат.

Да, ми смо давали. Човечанству смо рецимо дали Теслу, а он је људима хтео да да кључеве свемира, тајне самога творца, бесплатну енергију за све. Није ни наша ни његова кривица што је човечанство вечито глуво за истину и вапаје.

Истина, Ре, мора да се шапуће, да се тражи на местима на којима се најмање надаш, она мора да се открива, да се наслути, да се пројављује. Али знај, када се једном некоме шапне, онда она загрми! Чисте душе је примају и радују јој се. И овде смо некоме нешто дали. Баш онако као што доликује. Баш онако како смо добили. На поклон добили, на дар поклонили.

Иконе са зидова миловале су ме погледима, православно, византијски, људски. Игуманија ме је дочекала топло и мајчински. Дочекали су ме и молитва, и певање појца. Света Литургија.

Манастир Свете Тројице у Гватемали (Фото П.Р.)

И грешан, опет сам каснио. Неће ми Бог замерити, путовао сам целе ноћи чак са рушевина Тикала. И то баш овде, где су сви наоружани, где су куће опасане жицама, где је беснео рат и где се мислило да нема ни Бога ни истине, а камо ли мог православља.

После службе, врзмала су се око мене моја мала браћа. Сирочићи. Један је био потпуно глув и одмах се прилепио уз мене. Ваљда је наслутио да и ја немам једно ухо. И тај малишан који нема ни слуха ни родитеља, коме су су Христ и Богородица једини отац и мајка загледао се у моје очи и тешио ме је. Његов невини дечији осмех говорио ми је да ће све на крају бити добро.

Целу недељу, ова земља ме је лечила!

Најзад сам пронашао место на коме сам могао да побегнем од осмеха. Људи наоружани кратежима чували су своје радње опасане бодљикавим жицама. Свуда око њих ожиљци прошлости, много боја и речима неописива лепота која божјом промишљу позива на живот, радост и покајање.

Ови намучени људи чинили су ми се далеко срећнијим од вештачки искежених Висконсијанаца. У очима оних који немају пуно и којима је живот даривао све најгоре налазио сам далеко више среће и радости од оних којима је даривано све.

Из ватре се само нови живот рађа а ова је земља окићена вулканима. У граду Антигви време је стало, а ја сам пожелео да кренем даље. Испијао сам туре гледајући како лава кључа из вулканског гротла у даљини.

Поглед на вулкан (Фото П.Р.)

У магично плавој води језера Атитлан душа ми се огледала међу вулканима. Схватио сам да може бити много чистија, али да, ипак, није изгубљена.

После су ме водили у околна села да упознам Индијанце. Старци и старице продавали су ми лимунове и благодарили за новчанице. Све је у тим селима било обојено. И одећа, и куће, и столови, и тргови, и људске душе. Свака од тих боја имала је своје значење и склад.

Кукуруз је овде светиња. Црвени, бели, жути и црни, баш како и четири људске расе, као и четири стране света, као четири стања људске душе, као крст, као распеће једног народа и једне културе.

Неписмени сликари који су се сликарству учили од малена и којима су четкице, платно и боје предавани од предака, сликали су душу једнога народа и његову најсветију биљку на милион начина. А свака од тих слика ми је говорила да Бога има, да морам да будем срећан.

На рушевинама Тикала коначно сам себи испунио један од дечачких снова. Седећи на врху пирамиде старих Маја ослушкивао сам крике мајмуна који су се верали по дрвећу и присећао се како сам као дечак отворених уста гледао филмове о заборављеним градовима по џунглама, филмове о Тарзану и Индијани Џонсу. Како сам, док се у мојој детињој души таложио само чемер и јад, обећавао себи да ћу једнога дана видети и једно од ових места.

Фото П.Р.

Ти си ме оптуживала да сам детињаст. И била си управу. Оставила си ме да би могла да одрастеш, а ја сам се на врху те пирамиде, у сред те џунгле, осетио спашеним видевши да се поново пробудио дечак у мени. Касније су ме задиркивали пријатељи, казали су да сам коначно почео да се осмехујем на сликама.

Рећи ћу ти још и ово. Дотакли су ме и усне и душа једне жене. Нећу ти причати о њој, али довољно је да знаш, по први пут сам у живот видевши жену, уместо да бујим у њено тело пожелео да очима помилујем и њену душу.

Вратио сам се у свој ледени Висконсин.

Данас је овде хладније него на Антарктику, затворене су све школе, поште и банке, прогласили  су ванредно стање. Свуда око мене белина и лед. А ја се осећам топлије него икада пре. Луд и детињаст, и по овом мразу ћу отићи у шетњу.

Чини ми се да могу да истопим сав тај лед око себе.

Мислим да ти више нећу писати. Мислим да могу да будем срећан.

И неизмерно сам захвалан Вечноме што ме је на тренутак одвео у Гватемалу!

 

Предраг Рудовић

 

 

 

 

Пишите нам
Поштовани читаоци, „Политика” је поново оживела рубрику „Мој живот у иностранству”. Намењена је пре свега вама који живите изван Србије, широм света, које је животни пут одвео у неке нове непознате крајеве и земље.
Надамо се да сте приметили да смо се и ми у међувремену мало променили. Сашили смо ново, комотније и удобније дигитално одело, али и даље смо права адреса на коју можете слати своја писма, репортаже, записе и фотографије.
Пишите нам како је у туђини или у вашој новој отаџбини. Како вам Србија изгледа кад је гледате из Ванкувера, Осла или Мелбурна? Станује ли носталгија на вашим новим адресама?
А наша адреса је  mojzivot@politika.rs
Правила су и даље једноставна: дужина текста до пет хиљада словних знакова, да је записан у неком уобичајном формату, најбоље ворду. Наслови и опрема су редакцијски, текстови се не хоноришу и подлежу уредничким интервенцијама.
Ваша Политика 

 


Коментари22
b25b7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Marijana
Uživala sam u svakoj riječi i s veseljem očekujem svaki novi članak.
Сања
Леп текст, али какве четири људске расе?!
Nikola IS
Pa Sanja pored bele, crne i žute rase postoji i crvena (Indijanci), istina da su ih doduše belci skoro pa istrebili, ali ipak postoji. Mada se zbog navodno istog porekla često svrstavaju u žutu rasu.
Препоручујем 7
Milorad M.
Valjda je njen sunarodnik A. Anstain hteo ljudima da otkrije kljuceve svemira, a ne Tesla. Tesla se bavio stvarima zemaljskim. Anstajn stvarima nebeskim. I uspeo je. Dokazao je svetu ono sto su i drugi, jos od anticke Grcke, mislili, samo sto nisu imali dokaze. Da nema tvorca. Sto se Tesle tice, on jeste bio veliki pronalazac i mastar, ali mu je fizika bila potpuno pogresna. Sto se "darivanja svetu besplatne energije" tice, sve to bilo je zasnovano na pogresnim principima i potouno neostvarivo. Kako onda, tako i danas. Do 1904., napustili su ga svi investitori, zato nikad nije uspeo da zavrsi onaj toranj u Njujorku. Ipak, Tesla je imao nesto zajednicko s Anstajnom. Ni on nije verovatno u nekakvog tvorca, narocito onakvog kakvim ga hriscanska i druge religije opisuju.
Vladimir
Postovani Milorade, ne lupetajte gluposti. Uzgred, budi receno, kulturno je proveriti pravopis pre nego sto posaljete komentar na javni portal. Porediti Einsteina i Nikolu Teslu je pre svega potpuno suludo. Tesla jeste bio prakticni istrazivac ali su njegove ideje sezale daleko ispred vremena u kome je ziveo. Dokaze za to imate danas na svakom koraku -da ne nabrajam. Einstein je bio briliantan teoretski fizicar. Njegova saznanja jesu u mnogo cemu doprinela razvoju covecanstva, ali su ga u mnogo cemu i unazadila. Za razliku od njega je poznato, da je Tesla neke od svojih pronalazaka unistio jer je smatrao da ce usled zlopuptrebe tj. ljudske gluposti biti upereni protiv coveka. Einstein nikada nije imao niti pokazao tu ljudsku velicinu! Einstein je odbijao da veruje, da je univerzum sazdan na bazi haosa i tvrdio je, da mora da postoji neka sila koja sve to drzi pod nekom vrstom kontrole. Nikada se nije izjasnjavao kao ateista, bas kao sto ni Tesla nije bio ateista. Dakle, dovoljan dva!
Препоручујем 5
Miki
A ti znaš znanje...
Препоручујем 23
IvaT
Neko, baš lepo!
Zoran
Po prici meksikanca, istoricara, kad smo isli turisticki u Meksiko iz Amerike, odrzavale su se takmicenja i ko pobedi bude zrtvovan/ubijen. Kaze on nama je to danas neshvatljivo ali tako je bilo. Medjutim, dodaje, bilo j ei izuzetaka, pa onaj ko izgubi bude pogubljen. Kao sto vidite uvek j ebilo izuzetaka...pa se nekiam sudi nekad, nekima ne.:)

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља