петак, 18.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:58
КАКО БИСМО РЕКЛИ (РЕЧНИК ТОРОНТА)

Очи у очи са којотом

Деко, зашто носиш мараму кад спаваш? Да не покварим фризуру, кажем. Деко, деко, нена има право: баш си ти постао забораван. Знаш да немаш косу. Можда је боље да будеш пират. Добра идеја. Гив ме а фајв.
Аутор: ​Миодраг Топићпетак, 26.04.2019. у 16:38
Фото Пиксабеј

Град у коме живим зовемо Торонто. Торонто има свој речник, свој ферисвил, свој карусел речи.

Када се речи заврти, оне се претворе у слике калеидоскопа. Од неких настану приче. У овој сам шест сати млађи:

SIX HOUERS YOUNGER - ШЕСТ САТИ МЛАЂИ

Док је на сунчаном сату подне тамо где сам рођен, неко друго сунце се тек умива у језеру Онтарио. И док тамо већ рођен, овде ће се на тај догађај чекати још шест сати. Кад бих могао да сачувам те дневне временске разлике младости, сакупила би се седмица за месец дана да није математичке парадигме, бар када је таква младост у питању: она не може да се сабира нити да расте кад је већ израсла.

Ипак сам, бар у једном дану, млађи за ту неку временску разлику. То је довољно. Што се мене тиче и Торонта.

HAIR- КОСА

Како можеш да ме гледаш овакву: коса ужасно нарасла, корен косе побелео од муке, крајеви искрзани. Има ли два месеца да сам је фарбала?

Одвезох је до фризера: Јапанац, феминизиран, коса свезана у реп, љубазан као да дочекује госте за славу.

Да свратимо у повратку до Итонса. Само да погледам неке ципеле. Изађосмо из Беја са новом хаљином. Јесам ли ти лепа, рече. Водим те на вечеру. Заслужио си.

WIRE IN THE EAR - ЖИЦА У УХУ

Иде ми у сусрет неко из чијих ушију провирују жице. Прича сам са собом. Тргнем се, помислим: обраћа се мени. Некад бисмо такве, (додуше тада нису биле у моди жице у ушима), само испратили погледом пуним пригодних епитета стања душе.

Шетам се са Марконијем (мој nom de plume - за остале невидљив) и не проговарам ни реч.

Фото Пиксабеј

Да одеш до доктора Јанофског, предложи. Послушах га.

Доктор ме умири речима: Причање са самим собом делује благотворно.

Поново шетам са Марконијем. Он ћути јер од мене не може да проговори. До чланака је у бујици мојих речи. Гледам га како у њој гаца климајући главом у неком ритму. Као неко коме из ушију вире жице. Тако изгледа.

THE COYOTE - КОЈОТ

Силазим у Глен Стјуард јаругу. Прво дугим дрвеним степеништем па стрмом стазом кроз тек пролисталу, младу храстову шумицу. По рубовима посађене силуете кућа. Иза обореног дебла видим животињу. Она је сада на стази. Чека ме.

Којот? (на табли је било упозорење: понекад залута)

Очи у очи. Тêте-à-тêте.

Кажу да се којот не осећа нимало пријатно (то изнад свега мрзи) кад му неко окрене леђа.

Или бежи од њега. Кад неко по њему баца дрвље и камење. Уосталом, такво понашање нико не воли. Тада у њему проради животињски нагон. Онај којотски. Можда га збуним. Уплашим.

Зато скидам, машем јакном високо изнад главе, (тако пише да треба радити).

Ако псујем неће разумети.

Да пређеш у вегане брате, довикујем. Скакућем с ноге на ногу. И даље ме само гледа.  Изненада се појављује жена са каишем у руци. Везује животињу и мази је по леђима. Јакна ми је још у ваздуху.

Жена пролази поред мене: Хај. Баш је топао дан, зар не?

У очима пса читам: Брате, не знам баш како би се којот осећао.

Али то је за мене, као пса са педигреом, било сасвим, сасвим ОК.

CHESS - ШАХ

Одвикавам се од поподневне дремке. Играм шах са самим собом. Ако изгубим, идем да спавам.

У предности сам јер знам потезе обе стране. Све је у мојим рукама. Мат!

DREAM - САН

Западох у трећем сату сна у грдне невоље и кошмаре. Не знам како би се све завршило да нисам чуо умилни глас: престани већ једном да јаучеш.

Пробудих се чио. Не запамтих ни једно ни друго.

Добро је кад имаш некога уз себе, бар у том из трећем сату сна.

SMOKE ALARM - ПОЖАРНИ АЛАРМ

Пробуди ме неки звук, али нисам љут. Одем у предсобље, станем на столицу и опалим му чвргу.

Пиштање престане и поново заспим. Мислим, требало би да купим батерије за аларм.

Фото Пиксабеј

Али заборавих. То се понавља из ноћи у ноћ.  Пиштање и чврга.

Жена ме пита зашто устајем ноћу. Због батерија, кажем. Ниси ти читав. И нисам.

PIRATE - ПИРАТ

Деко, зашто носиш мараму кад спаваш?  Да не покварим фризуру, кажем. Деко, деко, нена има право: баш си ти постао забораван. Знаш да немаш косу. Можда је боље да будеш пират. Добра идеја. Гив ме а фајв.

PET- КУЋНИ ЉУБИМАЦ

Тома је позвао само мене: Она је тебе волела, дођи да је испратимо. И испратисмо је на Хавелберг пет гробљу. Домаћу мацу - Миацис Минус Један. Тома ју је тако звао а маца није имала ништа против- име је звучало као мачка са подугачким педигреом из земље Седамнаест Римских Императора.

Можда није требало да је, из живота на улици, понесем са собом. Тамо се слободно играла.

Можда је сањала мачоре и туце мачића око себе. Можда је ово само један од оних њених три живота везаних за кућу. Лепо смо се дружили.  Зато сам тужан брате.

HEDGEHOG - НАМЋОР

Свираш гитару? Не. Зашто?

Нисам више млад. Али и старији свирају. Нисам ни стар. Сеговија је свирао у својим осамдесетим.  Чекаћу док дођем у те године.

Ти мене завитлаваш.

Да.

Зашто?

Зато што си нервозан.

Добро. Нећу бити нервозан ако престанеш са завитлавањем. Нећу се ни ја нервирати ако више нема питања. Онда, чекамо да напуниш осамдесет.

Чекамо.

 

Миодраг Топић - Торонто

 

 

 

 

Пишите нам
Поштовани читаоци, „Политика” је поново оживела рубрику „Мој живот у иностранству”. Намењена је пре свега вама који живите изван Србије, широм света, које је животни пут одвео у неке нове непознате крајеве и земље.
Надамо се да сте приметили да смо се и ми у међувремену мало променили. Сашили смо ново, комотније и удобније дигитално одело, али и даље смо права адреса на коју можете слати своја писма, репортаже, записе и фотографије.
Пишите нам како је у туђини или у вашој новој отаџбини. Како вам Србија изгледа кад је гледате из Ванкувера, Осла или Мелбурна? Станује ли носталгија на вашим новим адресама?
А наша адреса је  mojzivot@politika.rs
Правила су и даље једноставна: дужина текста до пет хиљада словних знакова, да је записан у неком уобичајном формату, најбоље ворду. Наслови и опрема су редакцијски, текстови се не хоноришу и подлежу уредничким интервенцијама.
Ваша Политика 

 


Коментари13
137d3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Vlatko Vojnovic
Zao mi je ovog pirata, prosto mi se place,...za 24 godine ne videh sretna coveka ovamo daleko, a sve zbog "site guze I skupe haljinke". Pomislih , sretniji su sigurno oni tamo gde nebrinu kako ce spelovati I gde paprika mirise paprikom, da neduzim, a opet niko nehoda nag. Pevaj Srbijo, uvek pevala.
SIX HOUERS
Pogresno spelovano. Pise se hours.
абвгдђежзијклљмннњоп
Неко каже - лепо. Ја из текста осећам тугу и немоћ - старости, пролазности, отуђења ...
поздрав и свако добро
Доктор филозофије@ Хвала Вама на лепим речима. Српским језиком (ћирилицом) може данас да се пише на сваком мобилном телефону и на сваком рачунару. Веома лако се инсталира и користи, ако баш не можете сами, потражите бројна упутства на интернету. Ја имам само српски и енглески језик у свим својим уређајима, и оба их свакодневно користим по потреби тако што у секунди пребацим с једног на други. Зашто не бисте могли и Ви?
Препоручујем 9
Ph.D.
Hvala Vam na predstavljanju cirilicnom abecedom (i ako ne u celini) ipak dovoljno za nas koji smo, sticajem zivotnih okolnosti, odavno otudjeni od maternjeg jezika i pravopisa iz najranijeg detinjstva. Pozdrav iz kisovitog Jackson-a, TN. :-)
Препоручујем 10
Gordana D
Nije lako ni onima koji ostaju.Oni koji su otisli odneli su sa sobom i mnostvo neostvarenih susreta, suceljavanja, interakcija koje bi uticale i na zivote onih koji su ostali u Srbiji i mozda ga izmenile .Ipak i ova odlicna rubrika kao i ovaj tekst koji nam na istancan nacin svedoci o svesnoj ili nesvesnoj transformaciji u drugu kulturu uspostavlja psiholoski most koji ublazava gubitak dragocene ljudske supstance prouzrokovan intezivnom emigracijom poslednjih decenija...
Opacic
Meni je intresantno da se neko uopste uzbudio na susret sa kojotom Ja zivim u predgradju Hjustona kojoti su ovdje normala jedini problem je sto ponekad znaju da se ljudima uvale u kantu za smece i naprave dar- mar zanimljivo da rakuni to nerade ali kojoti znaju povremeno

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља