субота, 25.05.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:19

Приштинске таксе и арбитражни суд

Уколико таксе и даље потрају, а на снази су већ пуних шест месеци, неке мере мораће да се предузму, мада је због велике несразмере у трговини маневарски простор мали
Аутор: Дејан Јововићуторак, 14.05.2019. у 18:00
(Новица Коцић)

Србија је испунила сва правила ЦЕФТА за проналажење решења у вези са приштинским таксама. Наиме, Влада Србије обратила се 27. новембра 2018, шест дана после кршења ЦЕФТА и увођења приштинских такса од 100 одсто на робу из централне Србије и БиХ, Секретаријату ЦЕФТА са захтевом за директне консултације у оквиру Заједничког комитета.

Србија у складу са ЦЕФТА, уколико се проблем не реши за 90 календарских дана, што је рок предвиђен ЦЕФТА споразумом, може да покрене поступак пред Арбитражним судом (чл. 43. ЦЕФТА), што би било први пут у њеном досадашњем функционисању. Арбитражни суд решава спор у складу са одредбама ЦЕФТА и другим погодним правилима међународног права. Суд би узимао у обзир информације пријатеља суда од стране која није укључена у спор. Пресуда Арбитражног суда била би коначна и обавезујућа за стране у спору.

Српска влада сада, између осталог, размишља и да покрене арбитражу због приштинских такса, пошто је 25. фебруара ове године истекло 90 дана од када је послала формални захтев да се одрже директне консултације. Београд пажљиво одмерава шта би могао бити наредни корак, а поред домаћих правника консултовани су и страни експерти, како би, ако се одлучи да уђе у арбитражу, добро припремио стратегију. За сада се не зна како би изгледао евентуални захтев Србије о покретању арбитраже, нити да ли би у њему била и ставка о надокнади штете, за коју постоји минимална шанса да би била надокнађена. Како се сазнаје, БиХ још не разматра покретање арбитраже због такса, али прати кораке које припрема српска страна.

Када дође до арбитраже, процедура која је предвиђена ЦЕФТА регулисана је Анексом 9, који се односи на установљење и функционисање Арбитражног трибунала. Арбитражна одлука доноси се у року од шест месеци од дана када је именован председник Трибунала. Кад се формира Арбитражни трибунал, његова рочишта се, по договору двеју страна, могу одржавати у Сталном арбитражном суду у Хагу (чије се просторије налазе у оквиру Међународног суда правде). Иначе, самопроглашено Косово постало је члан Сталног арбитражног суда 2016.

Међународна заједница критиковала је одлуку приштинских институција о увођењу такса које крше ЦЕФТА и ССП, позивајући на њено укидање, како би се дала шанса Бриселском дијалогу о нормализацији односа и постизању споразума. Србија одлучно одбија да тај дијалог настави све док су таксе на снази.

Пошто Приштина и поред (рекло би се недовољно снажног) међународног притиска неће да повуче таксе, бар док је садашња администрација ЕУ и САД на власти, а ЦЕФТА је немоћна да је на то натера, подношењем српског захтева за билатералне консултације у оквиру Заједничког комитета као највишег тела ЦЕФТА (који одлуке доноси једногласно), на које се Приштина није одазвала, исцрпљене су све могућности, па би на ред могао доћи Арбитражни суд. Међутим, само спровођење међународне арбитраже релативно је дуг процес, чији је исход врло неизвестан. Арбитража се углавном води између суверених и признатих држава, а у овом случају била би реч о томе да држава Србија покреће арбитражни поступак против субјекта који је по Резолуцији 1244 СБ ОУН царинска територија у њеном саставу, а за који је приликом оснивања ЦЕФТА 2006. потписала Мисија УН за Косово – Унмик, па отуда назив Унмик/Косово.

Овде је реч о веома специфичном случају, који би се први пут појавио у пракси, што би приштинска страна, уз снажно лобирање, могла да употреби као аргумент за признавање косовске државности, пошто је тзв. Косово признао знатан број најутицајнијих земаља. Зато Србија треба веома пажљиво и детаљно да проучи цео овај сложени случај и све могуће замке у које би могла да упадне, као и последице, пре него што би се одлучила да покрене арбитражу у складу с правилима ЦЕФТА.

Србија није увела контрамере на набавке са КиМ, јер би због малих износа од око двадесетак милиона евра годишње дале симболичне резултате. Друге мере, попут заустављања њихових камиона са робом који иду за ЕУ или наплате дажбина и давање дозвола, биле би кршење ССП, а ако би зауставила и камионе из ЕУ који иду ка тзв. Косову, Србија би имала проблем и са Европом. Помиње се и опција суспензије Бриселског споразума, али је то политичко питање, мада је до тога у пракси већ дошло.

Србија разматра разне опције и врсте контрамера према Приштини, иако би желела да то избегне, док би најбезболније решење било укидање такса и да се све врати на почетак. Али, уколико таксе и даље потрају, а на снази су већ пуних шест месеци, неке мере мораће да се предузму, мада је због велике несразмере у трговини маневарски простор мали.

Осим што је такса у потпуности блокирала преговоре Београда и Приштине, а и директне испоруке на КиМ, чија је вредност у 2018. износила око 440 милиона евра, српска привреда губи милион евра дневно, а ове године само краткорочна штета од такса процењује се на око 500 милиона евра.

Научни саветник – некадашњи наш главни преговарач за билатералне споразуме о слободној трговини у региону, на основу којих је настала ЦЕФТА

 

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа


Коментари3
667d0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Magarac54
Da li Srpski politicari, ekonomisti i poslodavci imaju informaciju da, na svetu, pored Kosova, postoji jos 195 zemalja? E, od danas ne mogu da kazu da ne znaju.
Radovan
"Da pokrene arbitrazu....". Kakvu crnu arbitrazu. Nego ne smeju nista da urade usled pritisaka od raznoraznih po svetu,a i dopala im se uloga majke Tereze pa misle da su mnogo pametni. Treba more to osmisliti pa udariti gde boli. Po taksama za prelaz vozila preko nase teritorije,po jos mnogo cemu. Znaju nasi sta bi bilo bolno,nego ponavljam, ne smeju. Kukavice.
Тома НС
Треба Србија да уведе таксе од 200% на увоз робе из Албаније, продавнице су пуне њиховог воћа и поврћа...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља