субота, 25.05.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:00
ПОГЛЕДИ

Несхваћени визионар

Немамо времена да чекамо да историја за пола века каже своју реч, а да бисмо барем приближно оценили како ствари стоје морали бисмо да знамо шта стоји иза председникове идеје о разграничењу
Аутор: Бошко Јакшићсреда, 15.05.2019. у 18:00

Председник Александар Вучић оценио је да су његове идеје о разграничењу на Косову пропале јер су „и наш народ и највећи део света мислили другачије” и да ће то „скупо коштати Србију за 20, 30 или 50 година, када се о томе буде размишљало”.

Председникова изјава је веома провокативна пошто он своју памет супротставља памети „нашег народа и највећег дела света”. Усамљени Вучић придржава се изреке која каже да су сва велика открића (у овом случају решења) заснована на способности да се не буде у праву, али то не значи да ова порука мора да важи увек.

Немамо времена да чекамо да историја за пола века каже своју реч, а да бисмо барем приближно оценили како ствари стоје морали бисмо да знамо шта стоји иза председникове идеје о разграничењу коју је неочекивано усвојио као званичну политику, пошто је шеф дипломатије Ивица Дачић био задужен за вишемесечно пуштање пробног балона.

Није ово први пут да Вучић ламентира над сопственом судбином несхваћеног визионара. Чинио је то и пре него што је његов пројекат дефинитивно сахрањен на западнобалканском самиту у Берлину, али ни тада, ни данас, јавност не зна о чему је реч, коју је то идеју поразила.

Сада, пошто је признао да је поражен на високом спољнополитичком нивоу, оном на коме не може да диктира своје идеје, Вучић би могао да саопшти шта је имао на уму кад је лансирао пројекат који су многи од старта оценили као опасан, као својеврсну варијанту мирнодопског етничког чишћења које би се лако разлило са границе Србије и Косова.

Шта је био покретачки мотив? Козметичка корекција граница која би омогућила да Косово добије столицу у УН, али не у границама у тренутку проглашења независности 2008? Или је поента била више економске природе, да се надокнади оно што је неразумно пропуштено јер се у дијалогу Београда и Приштине није разговарало о имовини – „Трепча”, „Газиводе”, рудници...

Или је дугорочни циљ био етничка хомогенизација, план који је теоретски остварљив што се тиче севера Косова и делова Прешевске долине, али је раван катастрофи за Србе јужно од Ибра – па су косовски Срби који су на то упозоравали на све начине ућуткивани од снага за брзо дејствовање окупљених у Српској листи? Шта су значили тајни информативни разговори о двоструком суверенитету?

Непрестано потпиривање национализма претвара косовске Србе у пионе уплашене колико од Албанаца, толико и од власти у Београду. Политика преко даљинског управљача није политика која ће Србима северно и, нарочито, јужно од Ибра обезбедити спокојство.

И даље нам је остало само да спекулишемо. Председник је већ једном покушао да мобилише јавност оним анемичним „унутрашњим дијалогом” вођеним на даљински из његове канцеларије. Није прошло – не зато што јавност у њему не би учествовала, већ због анахроног формата тог дијалога, који се свео на маркетиншку вежбу приучених пропагандиста.

Да је јавност знала више о Вучићевом плану, можда би га и подржала, или кориговала оно што не ваља. Или би кредибилно план одбацила, па би он знао на чему је и пре него што је морао да саслуша тираде Ангеле Меркел и Емануела Макрона.

У Берлину је канцеларка одлучно одбацила идеју размене територија, уз аргумент да решење за Косово не може да буде на штету других у региону, да нема повезивања Косова са Републиком Српском како то чини шеф српске дипломатије.

Вучић и даље рачуна на подршку Москве и Пекинга, а Хашим Тачи на појачан ангажман Вашингтона. Директни актери косовског конфликта заклањају се иза сила које нескривено покушавају да ослабе Европску унију. Не делује сувише мудро док истовремено очекују да се што пре прикључе ЕУ.

Председник Србије морао би да схвати да га онај моћни позадинац, Владимир Путин, користи за разбијање Европске уније, али да је довољно интелигентан и снажан да остане у сенци, а њега избаци пред рефлекторе који Србију осветљавају као „малу Русију”.

Косово је парадигма спољне политике чија се брозовска амбиција несврставања слабо прихвата и на Западу и на Истоку, што њихове протагонисте излаже растућим притисцима на које председник нема адекватан одговор.

Председник сада плаћа пуну цену „недостатка транспарентности” – што је еуфемизам за његов начин ауторитарног управљања. Онај ко хоће сам да одлучује о свему на крају сам мора да плаћа цехове. Што ми је, на неки искривљен начин, помало жао – не због Вучића, то је његов избор – него што даје аболицију разним Вулинима, Стефановићима и Ђурићима који би да се сакрију иза нирнбершких аргумената да ништа нису одлучивали сами.

Скромно препоручујем Вучићу да престане да на грађане сваљује кривицу и оптужује их да ће их „скупо коштати” то што га слепо не следе у свакој његовој одлуци. Било би паметније да озбиљно размисли како је себе довео у позицију „појединца против телевизије”, како се колоквијално описују они у сукобу или раскораку са околином.

Вучић је већ једном изјавио да га не интересује шта мисли „пет милиона”. Тако се, нехотично, уписао у очеве осниваче протеста који потресају Србију оправдано претећи темељима његове власти која све више почива на лујевској максими „Држава, то сам ја”.

Председник би после капиталног пораза омиљеног усвојеника његове политике – идеје разграничења – могао да понуди оставку. Или да хитно промени правац. Ваљда му то неће бити толико тешко. Он нам стално поручује да је храбар. Па да видимо.

 

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа


Коментари19
ac963
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Djordje Dorcol
Lepo bi bilo kada bi se neko pozoriste (smelo) odlucilo da postavi obnovljenu predstavu Kralj Ibi. Ko razume - shvatice
Раде Ковачевић
Право питање за многе од нас гласи: Да ли је мудро (и неопходно) да се Србија прикључи ЕУ? Кад год се о томе говори или се надобудно потеже аргумент европске породице и европских вредности којима Србија географски и на други начин припада, или се пак покушава бити сериозон апострофирањем финасијских и безбедносних користи које би прикључењем ЕУ Србија добила с обзиром на европске фондове и окруженост Србије чланицама НАТО-а! Све то се систематски проповеда, а да претходно није одговорено на питање ште је заправо ЕУ и чему уистину служи НАТО? Шта су истински дугорочни циљеви ових политичких творевина и каква је њихова будућност? Ако је тачна претпоставка, нпр., да јаке државе као што су Русија, Кина и Америка раде на слабљењу ЕУ, колике су уопште шансе ЕУ да се одржи с обзиром да је њена унутрашња структура много слабија од структуре поменутих држава? У том смислу, важно је питање којим државама да се Србија приклони с обзиром да јој две од њих, Америка и ЕУ, не признају суверенитет?
bogdan basaric
Od raspada SFRJ u Srbiji su svi politicari dolazili na vlast, via KIM. Druga istina je da su svi od reda i padali zbog politike prema KiM. Dok se ne poloze racuni koliko je ko maznuo na ovoj temi ,nema nam spasa. Taci i Haradinaj ,a pre toga svi njihovi prvaci, su tacno znali koliko Srbi vole lovu i sta su sve u stanju uraditi, da bi se obogatili. Nasi problemi ne proisticu iz siptarskih zahteva, vec od visokih srpskih duznosnika,koji kroz kosovsku dramu, osim sto postaju iz dana u dan bogatiji, obamanjuju srpski narod da ce spasiti SVETU SRPSKU ZEMLJU. U ovu bajku, koliko vidim veruje i nas patrijarh,jedino mi nije jasno da li zbog toga sto je naivan il i mu se to ipak isplati , kao sto se to materiajlizovallo , kod nekih vladika.
Ilic Momcilo
Priznajem dve stvari.1)ne posedujem mudrost prikazanu u vecini komentara,i 2)ideoloski sam udaljen od vlasti par svetlosnih godina. Ali moj trud je da me ni jedna stvar ne tera da razmisljam samo na 1 od ta 2 nacina. Gospodin Jaksic je ceo tekst vezao samo za KIM,sto mi se cini da nije realnost,jer mi iskustvo,moje skromno,govori da je gledanje na jedan dogadjaj ili na momentalne pohvale,pokude i td u politici pogresno.U razgranicenju mislim da ima jos nesto zanimljivo.Ne bih navodio.
Otac Makarije
Iako nisam veliki ljubitelj Jaksicevih tekstova ,moram priznati da je ovog puta pogodio metu u centar sa daljine od 10 km bez snajpera!!Svaka cast !!!
Nenad Zivkovic
Takodje nisam veliki ljubitelj Jaksicevih tekstova ali se ovog puta slazem sa njim i isto kazem svaka cast,ocu da dodam da uopste nije ideja o razgranicenju potekla od Vucica nego od Dacica kad je ovaj bio ministar policije .
Препоручујем 17

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља