субота, 25.05.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:39

Подршка одлуци да се кинески учи у гимназијама

Аутор: Драгана Јокић-Стаменковићсреда, 15.05.2019. у 11:40
(Фото Филолошка гимназија)

Национални просветни савет (НПС) дао је на јучерашњој седници позитивно мишљење за увођење Кинеског језика и цивилизације као факултативног предмета у првом разреду гимназије, нагласио је за „Политику” Радивоје Стојковић, председник тог тела.

Остало је само да министар просвете Младен Шарчевић у наредним данима потврди позитивно мишљење НПС-а на већ израђени план и програм рада и гимназијалци ће од 1. септембра у оквиру редовне наставе моћи да се додатно определе и за овај предмет.

Он је јуче за наш лист рекао да се „слаже са одлуком НПС-а и залаже да кинески језик понуде свима који желе да га уче”. Кинески се, иначе, факултативно већ изучава у 34 основне и 30 средњих школа у Србији и на тај начин је уведен у школске клупе у јесен 2011. године, док је као први страни језик обавезан у Филолошкој гимназији у Београду и Карловачкој гимназији у Сремским Карловцима.

План и програм према којем би ђаци од јесени факултативно учили кинески у гимназијама рађен је, како напомиње Стојковић, темељено бар годину дана, по стандардима који важе за остале језике који се уче у овдашњим школама. Заједнички су га израдили стручњаци са Конфучијевог института и Филозофског факултета у Новом Саду, а верификовао га је и Завод за унапређивање образовања и васпитања, који и одобрава све нове планове и програме у школама.

Предвиђено је да ђаци који у гимназијама факултативно изаберу кинески овај језик слушају два пута недељно, али да часови не улазе у редован седмични распоред, нити да оцена улази у просек.

– Планирано је да се до наредне године изради и програм факултативног учења кинеског у другом разреду гимназије и да се сукцесивно уведе у сва четири разреда. Не видим препреку зашто не би и све средње стручне школе факултативно у наставу од почетка наредне школске године увеле кинески. Иницијатива за израду гимназијског програма потекла је од Осме београдске гимназије, у којој се кинески учи од 2010. године – објашњава Стојковић, који је и председник Заједнице гимназија Србије.

Он наглашава да је сарадња Србије и Кине у последњих годину и по, две појачана на свим нивоима, да је кинески уведен и у новосадске вртиће, а тешња је и сарадња наших и њихових научних института и универзитета.

Гимназијалци у Србији који би вредно прионули на факултативно изучавање кинеског могли би да науче око 1.000 карактера за две године, или око 1.500 карактера уз спорије прелажење градива током четири године, сматра проф. др Радосав Пушић, директор Института Конфучије у Београду, који предаје више од десет предмета на Катедри за оријенталистику Филолошког факултета у Београду. Просечан факултетски образовани Кинез користи око 2.500 карактера, од којих сваки означава једну реч.

Филолошка гимназија прва је увела кинески у редовну наставу

Историја учења кинеског у гимназијским клупама почиње са Филолошком гимназијом у Београду, која је још пре 24 године овај језик, као први страни, увела у своју редовну наставу.

Програм према коме се и данас од пет до седам часова недељно овај језик изучава у чувеној школи из Каменичке улице, у сарадњи са тадашњим аташеом за образовање НР Кине, написала је мр Селена Пјевић, која и данас предаје кинески ђацима Филолошке гимназије.

Према њеним наводима, они на крају четврте године науче више од 2.000 кинеских знакова.

Од школске 1995/96. до 2017/18. више од двадесет ђака Филолошке гимназије било је или се још налази у Кини, захваљујући стипендијама које добијају од те државе због одличног познавања њиховог језика, које показују и на тесту знања, такозваном ХСК испиту, наглашава Душко Бабић, директор те школе.

У Карловачку гимназију кинески је као обавезни први страни језик уведен 1. септембра 2010. године, наглашава Радован Ковачевић, директор школе. Од тада је у Кину на даље школовање отишло десетак ђака, а више од десеторо ученика је провело једно полугодиште на усавршавању у тој земљи.

– Захваљујући одличној сарадњи са Конфучијевим институтом у Новом Саду ученици полажу ХСК међународне испите из језика, а потом аплицирају за стипендије које додељују Ханбан централа свих Конфучијевих института у свету. Од шест нивоа ХСК испита, наши матуранти Нина Крстић и Данко Гаврић успели су да положе пети ниво, што је до сада у овој школи највиши ниво знања језика у овом узрасту – истакао је Ковачевић.


Коментари18
cdb5e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Сања
Људи, не треба се бојати од учења новог језика него треба се бојати незнања. Нажалост, има доста таквих кукавица у коментарима који се буне да науче нови језик, а кинески је потребан. Пуна подршка иницијативи.
Јасмина Суботица
... А Србија пуна полуписменог света који ни матерњи језик не познаје ... Како је све ово страаааашно ...
china town Srbija
Ocekujem da se neki visoki politicar Srbije isprsi, pa prvi nauci i progovori kineskim jezikom!
Neprilagodjen
Jezicarski lobi ne prestaje da terorise prosvetu, a narocito gimnzijalce -pogotovu one sa prirodnog smera. Sve je pocelo jos krajem 70-tih kada im je zbog, od strane tog lobija, nametnut drugi strani jezik - francuski ili nemacki, a ukinut predmet nacrtna geometrija koji je bio i jos uvek je veoma vazan za buduce studente arhitekture, masinstva, grdjevine i drugih prirodnih nauka. I sta imamo sada, pored srpskog i engleskog koji nisu sporni, gimnazijalci prirodni smer uce jos i latinski, nemacki ili francuski i jos im se sprema i kineski. Nemojte da ste naivni i da poverujete u floskulu "fakultativni", jer tako su im nametnuta jos dva potpuno beskorisna i pomalo bizarna predmeta - gradjansko, kao i "pravoslavlje". U sta se to pretvaraju gimnazije!? U srednje skole filoloskog tipa!? Pa toliki jezici se ne uce ni na Filoloskom fakultetu. Zbog svega navedenog smanjen je broj casova matematike, fizike, biologije i ostalih fundamentalnih naucnih i ozbiljnih predmeta.
Србин са Косова
Данас је министар просвете објавио укидање филолошког одељења у гимназији у Крушевцу!? Какве су то стратегије? Учићемо књижевни кинески језик, а само у Србији деца на северу и југу, истоку и западу Србије не говоре истим српским књижевним језиком, а разлике у изговору не би смело бити. Министарство просвете мора имати језичку стратегију у чијем центру је крајњи циљ - на српском језичком простору, заједнички буквар са екавицом и ијекавицом, сва српска дјеца морају имати савршен дубровачко-требињски изговор.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља