субота, 25.05.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:00

Ирачки план за Иран

Нацрт Пентагона предвиђа распоређивање 120.000 војника на Блиском истоку у случају иранског напада на америчке снаге
Аутор: Јелена Стевановићсреда, 15.05.2019. у 21:00
Паљење америчке заставе на протестима у Техерану (Фото: EPA/Abedin Taherkenareh)

У случају да Иран нападне америчке трупе у региону или убрза производњу нуклеарног оружја, САД ће на Блиски исток послати 120.000 војника, предвиђа нови план Пентагона.

Министарство одбране је прошле недеље Белој кући представило план за Иран на захтев јастребова у Трамповој администрацији, који су инсистирали да сазнају како би изгледало војно решење за сукоб са Техераном, сазнаје „Њујорк тајмс”. Нацрти су америчку јавност вратили у период ирачког рата, јер предвиђају распоређивање готово идентичног броја војника (Ирак је напало 130.000 припадника Пентагона), али је разлика у томе што се у случају Ирана не планира копнена инвазија (која би захтевала далеко већи број трупа).

Да Америка спрема иранску верзију ирачког рата, можда се може наслутити и по томе што су заговорници најагресивнијег приступа према Ирану уједно били и највећи заговорници свргавања Садама Хусеина. Најважнији међу њима је Трампов саветник за националну безбедност Џон Болтон, познат по изјави да једино бомбардовање може спречити шиитску републику да развије нуклеарно оружје. Иако је Болтон, који је био званичник и у прошлој конзервативној администрацији, и тада предлагао напад на Иран, администрација Џорџа Буша га није слушала.

Да ли ће га саслушати садашња влада, зависи и од тога да ли је Доналд Трамп спреман да одустане од политике смањивања америчког присуства на Блиском истоку и сопствене спољнополитичке доктрине, која предвиђа усредсређивање на ривалство са великим силама попут Кине и Русије. Према Трамповој доктрини, Америка треба да се повуче са Блиског истока да би се посветила азијско-пацифичком региону и спречила Кину да постане главна светска сила. Уколико шеф Беле куће прихвати да у тај регион врати 120.000 војника, зауставиће политику повлачења коју је започео кад је трупама у Сирији наредио да се врате кући, а званичницима задуженим за Авганистан да започну преговоре са талибанима.

Распоређивање нових америчких трупа била би још једна провокација за Техеран и погодно тло за сукоб америчке и иранске војске. Први корак ка таквом сценарију већ је направљен кад је Америка недавно на списак терористичких организација ставила и иранску Револуционарну гарду, на шта је Иран узвратио поруком да ће убудуће све америчке трупе у региону сматрати терористичким.

Односи између две земље донекле су релаксирани за време председника Барака Обаме, кад је с Ираном потписан споразум о нуклеарном програму. Техеран се 2015. обавезао да ће престати да обогаћује уранијум, као и да ће вишак уранијума продати на међународном тржишту у замену за ублаживање међународних санкција. Упркос противљењу свих осталих потписница, Трампова администрација се повукла из овог споразума, поново уводећи Техерану најстроже санкције. Због тога је ирански председник Хасан Рохани прошле недеље саопштио да његова влада више неће поштовати део договора који се односи на залихе обогаћеног уранијума ако остале државе потписнице не пронађу начин да заобиђу америчке санкције. Болтон је дан пре тога казао да САД шаљу бомбардере и носач авиона у Персијски залив управо због иранских непредвидивих потеза. Појeдини Трампови саветници и амерички савезници у региону, а ирански архинепријатељи – Израел, Саудијска Арабија и остале сунитске монархије Персијског залива – једва чекају било какав повод да наговоре САД на напад.

Уједињени Арапски Емирата су протеклог викенда тврдили да су у близини њихове обале четири нафтна танкера оштећена приликом саботаже, коју су САД довеле у везу с Ираном. Иако су амерички званичници тврдили да су Техеран или његови посредници уз помоћ експлозива направили рупе у бродовима, АП је јуче јавио да сателитски снимци показују да ниједан брод (два саудијска, један норвешки и један из Емирата) није оштећен. Као повод за напад на Иран могле би да послуже и јучерашње вести из Ријада да су на нафтна постројења саудијске државне компаније „Арамко” организовани напади из дронова. Саопштење је објављено непосредно пошто су јеменски побуњеници Хути, савезници Ирана, саопштили да су напали Саудијску Арабију.

Делимично повлачење из споразума из 2015. поткрепиће тврдње да Иран хоће да направи нуклеарно оружје иако се ова земља отарасила 97 одсто уранијума и тренутно нема довољно залиха да би направила бомбу (што потврђују и УН). Уколико Рохани настави да ради на нуклеарном програму, свакако ће му требати неко време да направи оружје и то америчкој влади оставља простор да разради стратегију. Ипак, закључује „Њујорк тајмс”, и тада ће јој бити тешко да убеди јавност да је иранска бомба највећа претња америчкој безбедности.


Коментари8
fd8cf
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Немања О.
Иран треба да пошаље 500 хиљада војника на границе САД и 100 хиљада на границе Израела. Неко мора да пази на највеће светске терористе и крадљивце ресурса.
joca
ko sa amerikancima potpise bilo kakav sporazum jednostavno je prodao dusu djavolu ili je u startu prevaren. jedina uteha je da Iran nije ni Irak ni Venecuela ni Avganistan ni Libija, ovde ce polomiti zube , na zalost ce se to planetarno odraziti na ekonomiju ali svaka drzava mora sebe braniti. kad smo mogli mi 1999-te onako slabi .....
Marko
Bice da su u pitanju samo Iranski izvoru nafte zbog koje SAD sada vec otvoreno vrse invazije po svetu.
miroljub
Šta više reči. ? Svetski policajac mora da udovolji vojnom lobiju.
Коста П. Војновић
Не постоји земља где нема НВО које финансирају САД. Новац које добијају је огроман за дату земљу и тешко му је одолети. Обзиром на раздвојеност од остатка света, са два океана, на другом континенту, даје САД привид моћи и она то стварно и има у конвенцијалном сукобу али не и у сукобу "Судњег дана" с' обзиром на конфигурацију америч. градова који штрче у висину па би домино ефекат био катастрофалан и са мањим нуклеарним ударима или иранским балистичким ракетама велике убојне моћи.... Успавана америчка јавност, кљукана фразама о америчкој изузетности, амeричкој непогрешивости, америчком рају на земљи итд. не зна и неограничено верује у своју војну моћ и зато и нема реакције на све злочине које су УСА владе починиле после 2.WW, укључујући и ову садшњу - пo Вилијему Блуму независном УСА новинару. ПС. прво што Ирана мора да учини је да се реши свих НВО (или нечег сличног) ако има!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља