петак, 18.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:58
МОЈ ЖИВОТ У ИНОСТРАНСТВУ

Спонтаност не станује у Швајцарској

Све је у реду када живите устаљеном рутином, посао, обданиште, кућа, али шта радити када вам се разболи дете, а муж није код куће. Кога тада да позовете?
Аутор: Бојана Пајићнедеља, 26.05.2019. у 16:26
(Фотографије Пиксабеј)

После пет година живота у иностранству највише ми недостају људи са којима са проводила време у Србији. Осим људи, недостаје ми још једна битна ствар на коју сам била навикла док сам одрастала у Србији. То је спонтаност. Спонтано смо се дружили, посећивали, спонтано помагали једни другима.

Овде у Швајцарској спонтаност није баш развијена категорија. Бар на основу мог искуства. На рођендане вас позивају неколико месеци унапред. За кућна дружење договарамо се неколико недеља унапред. Једна пријатељица нас је прошле године у априлу позвала да заједно идемо у забавни парк – у новембру. Да, позив за дружење у новембру стигао је још у априлу.

Код нас у Србији важи старо правило, не знам ни шта ће бити сутра. Њој сигурно нико није рекао:„Не могу да планирам толико унапред.”

Све је то у реду, планирање и најављивање када живите устаљеном рутином, посао, обданиште, кућа итд. Али шта радити кад дође до непредвиђене ситуације, кад вам се, на пример, разболи дете, а муж није код куће. Морате и пса да прошетате. Кога да позовете? Тад настаје проблем.

Срећом, ја имам комшиницу Дану. У мојој спонтано-незгодној ситуацији дошла је да причува болесну кћерку док ја одем да прошетам кућног љубимца. А Дана је дошла и донела палачинке. Каква радост, то се тешко може описати.

Заиста је срећа имати такву комшиницу. Дана се пре годину дана са породицом преселила баш у нашу улицу. Заова моје сестре од тетке, која живи у Ослу, је Данина кума. Она нас је и повезала како би се дружиле у Женеви.

Ипак, после пет година живота у иностранству могу се похвалити да сам стекла пријатеље из разних крајева света. Не само из Србије, него из Белгије, Ирана, Сомалије, Колумбије, Словачке, Мексика, Немачке, Парагваја, Филипина, Италије… Дружимо се спонтано, после вртића одемо на игралиште заједно са нашом децом.

Деца су најбољи вид социјализације у иностранству. То се, бар у мом случају, показало као истинито.

Пријатељице ми се понекад смеју кад им кажем да већ у зиму знам где ћу да летујем или кад их питам у јануару да дођу код мене на лето.

Није то само утицај Швајцарске, него су карте и аранжмани јефтинији кад се купе пола године унапред.

Бојана Пајић, Женева, Швајцарска

 

 

Пишите нам
Поштовани читаоци, „Политика” је поново оживела рубрику „Мој живот у иностранству”. Намењена је пре свега вама који живите изван Србије, широм света, које је животни пут одвео у неке нове непознате крајеве и земље.
Надамо се да сте приметили да смо се и ми у међувремену мало променили. Сашили смо ново, комотније и удобније дигитално одело, али и даље смо права адреса на коју можете слати своја писма, репортаже, записе и фотографије.
Пишите нам како је у туђини или у вашој новој отаџбини. Како вам Србија изгледа кад је гледате из Ванкувера, Осла или Мелбурна?Станује ли носталгија на вашим новим адресама?
А наша адреса је  mojzivot@politika.rs
Правила су и даље једноставна: дужина текста до пет хиљада словних знакова, да је записан у неком уобичајном формату, најбоље ворду. Наслови и опрема су редакцијски, текстови се не хоноришу и подлежу уредничким интервенцијама.
Ваша Политика 

Коментари55
9b84e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zoran
Dodji u Ameriku. Ja pre mesec dana podvrnuo nogavice trenerke, u majici, u Atlanti ulazimo u avion pa ide pregled. Onaj tamo sto redja torbe, pogleda me i kaze napravio si sorc od trenerke i crce od smeha. Ja ga gledam, klimam glavoim. Druga prica, usisavam kola, neki usisivac kao da je na mlazni pogon, ne cujem nista. Amer dolazi sa mojom zenom i zvao me, pa posto nisam cuo, on zviznuo kao oni nasi po vasarima, morao sam da prekinem i vidim sta je to. Inace je doktor psihologije.
maki
Prvo, naucite sto pre jedan od jezika. Drugo bar MALO se integrisite u novu sredinu.Ma u kojoj zemlji bili. Zivot ce vam biti laksi i lepsi. Posle 50 godina u CH, nikada nisam NI pomislio da promenim sredinu.
D.Novkovic
Isto kao u Švedskoj!
Bojan Bojanić
Hteli žena i ja da se penjemo na Triglav jednog vikenda. Prijavilo se 36 ljudi. Odloženo zbog lošeg vremena za sledeći vikend. Od 36 ljudi, nas 4 je ostalo. Razumem da su se neki možda organizovali za taj vikend ali svi??? Odlepili smo.
Dogif
U listi prijatelja iz "Белгије, Ирана, Сомалије, Колумбије, Словачке, Мексика, Немачке, Парагваја, Филипина, Италије..." jedino nema - iz Svajcarske... A tako vam je i ovde na Bliskom istoku - surscete sve moguce nacije na ulici, u prodavnici, kod lekara, u skoli - ali Emiracane (osim onih malobrojnih koji zive od svoje profesije) necete. U Du su taksisti - iz Bangldesa i Nepala! Pa oni tamo kod sebe odakle su ni postenu ulicu sa semaforom tesko da su videli! Dok u Oamnu su taksisti samo Omanci!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља