петак, 19.07.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:32

Црква Светог Николе у Новом Брду постаје католички храм

Уништено православно здање представљано је у историји и као џамија, а сада је поред рестаурираних темеља написано да је ова црква – катедрала
Аутор: Живојин Ракочевићпетак, 07.06.2019. у 22:00
Остаци цркве на Новом Брду (Фото Ж. Ракочевић)

Крајем маја на темељима Цркве Светог Николе испод тврђаве у Новом Брду појавили су се премијер такозване државе Косово Рамуш Харадинај и немачки амбасадор са седиштем у Приштини Кристијан Хелт. Дошли су, како се из штурих вести зна, да обележе завршетак рестаурације овог уништеног храма. Немачка је обезбедила новац, а Харадинај је касније на свом фејсбук профилу поручио: „Артанска катедрала као културно и верско наслеђе је сама по себи прича, обогаћује наш идентитет и доказ је суживота у овим областима”.

Он је пренео добар осећај и пријатељство једне „пријатељске државе у идентификацији и обнови косовског културног наслеђа”. Шта је за просечног познаваоца овдашњих прилика јасно у овим речима? Шта су Артанска катедрала и косовско културно наслеђе? Изгледа да је реч о новом начину комуникације и терминологији која има циљ да избрише српски карактер Новог Брда – артанска катедрала је заправо православна црква, а Артана је албанско име које се у „новој стварности” на Косову користи за овај важни средњовековни град и локалитет.

Катедрални храм значи и да је овде била катедра, седиште, новобрдских митрополита. Није реч о катедрали са значењем католичка црква, као што су они који су вршили радове написали поред рестаурисаних темеља. Та замена теза требало би да укаже неупућеном посетиоцу и „новом читању историје” да је реч о католичкој катедрали.

Мутна игра са именима уклапа се у формулацију „косовско културно наслеђе”. У њу би требало да се интегрише српско, османско и албанско културно наслеђе. Иако је овај концепт одбачен, он живи као нека врста идеологије и прелазног периода у којем би уз подршку међународне заједнице нестао српски, османски и албански културни идентитет, а све би се подредило косовском или косоварском културном моделу.

У краткој објави која најављује кишни излазак на Ново Брдо немачка амбасада у Приштини исто тако уопштеним тоном говори о „разноликом културном и религиозном наслеђу Косова”. Каже се да циљ обнове јесте да покаже њену „турбулентну историју”, наводи се да је изграђена у 14. веку, да је имала „трансформације, укључујући покушај да се претвори у џамију”, а затим се додаје да је „катедрала првенствено изграђена као католичка црква смештена у непосредној близини средњовековне новобрдске тврђаве”.

Да ли је реч о католичкој цркви и да ли су стручњаци Археолошког института Косова и експерти ове институције некога у вези са свим овим консултовали? Подигнути су стари црвенкасти стубови на остатке капитела што су некада носили сводове храма Светог Николе, а на њих је додато ново грубо тесано камење од белог мермера. Припрата и централни део храма насути су туцаним каменом. Олтарски простор, иначе састављен од три олтара, само је прекопан и није насут каменом.

Историја Новог Брда континуирано је изложена фалсификовању, тако да је пре десет година на таблама око овог локалитета писало како су на његов развој утицали Венецијанци, Јевреји и Дубровчани. У овим текстовима ниједном речју се не помињу Срби, а Велика сеоба из 1690. представљена је као: „масовна исељавања у другим местима као што су Турска, Македонија, а такође и у другим градовима Косова (Гњилане, Приштина, Призрен, Вучитрн, Митровица)”. Као главни разлози сеобе наводе се тешки економски услови, разни политички разлози и дуге хладне зиме.

Подаци и историја говоре нешто сасвим друго, а барски надбискуп Марин Бици 80 година пре Велике сеобе извештава током своје званичне посете Новом Брду да су Турци претворили у џамију „лепу и скупоцену цркву српских деспота”. Марко Поповић и Игор Бјелић ово наводе у књизи „Црква Светог Николе, катедрала Новог Брда”. Они са научне стране закључују да је овај податак потврђен у току археолошких ископавања и да је „омогућио да се на истраживаној локацији препознају остаци православне Цркве Светог Николе, некадашњег катедралног храма Новог Брда”. Ова обимна студија указује на њену судбину, гробље у комплексу, накит из гробова, остатке тканине, керамике, камене пластике, однос са моравском школом, новац, али се у основи заснива на истраживању архитектонских остатака и зиданих гробних конструкција, као и расположиве документације.

На основу тих истраживања Поповић и Бјелић издвајају пет етапа градње од 14. до 17. века, укључујући и два последња периода, када је црква претворена у џамију. Развој града и прилив становништва условили су грађење храмова, па и православног храма Светог Николе, док су верници католичке вероисповести – Саси, Дубровчани и трговци са приморја – имали свој главни храм познат као Сашка црква, који се не налази у средишној урбаној зони.

Црква Светог Николе једно време је била и седиште липљанско-грачаничких епископа, који се појављују и са титулом новобрдских митрополита, а један од њих – Никанор, основао је 1539. штампарију у Грачаници. У обиљу података и фрагмената професор Божа Зарковић издваја да се у документима више помињу православни него римокатолички свештеници, а да се данашње име Артана нигде не помиње. Одговор науке је јасан и недвосмислен и прети да буде замагљен новом идеолошком подлогом овдашњег друштва. У овом случају прекршени су и неки од основних закона који су из Ахтисаријевог плана унесени у устав Косова. Према том закону, Ново Брдо спада у заштићене зоне и није могуће било шта радити без консултација са Српском православном црквом или српском заједницом. Ова чињеница је потпуно игнорисана, СПЦ и Епархију рашко-призренску нико ништа није питао. На молбу „Политике” упућену амбасади Немачке у Приштини да проследе говор амбасадора Хелта или неку објаву са остатака Цркве Светог Николе одговорено је да немају текст говора јер га он не припрема, као и да догађај није имао одјека у медијима.

На додатно питање да ли је амбасадор Хелт био на завршетку радова рестаурације католичке цркве и након питања да ли је сигуран да је то католичка црква, речено је да ћемо тај одговор добити касније. До објављивања овог текста одговор није стигао. Шкрти извештаји у медијима на албанском кажу да је амбасадор, који је у Приштину дошао након службовања у Ватикану, на темељима катедралне Цркве Светог Николе захвалио археолозима, за које каже да не раде у добрим условима, „али се боре у оно у шта верују, а то је да се сачува разнолика историја ове прелепе земље”, преноси „Коха нет”. У стварности, „вера археолога” је изгледа варљива категорија и у озбиљном је сукобу са истином и науком.

На крају остају отворена питања: Како ће оваква тумачења, релативизације и присвајања утицати на Србе, који су у Новом Брду већина? Како ће на ово реаговати католичка црква, да ли уопште имају нека сазнања о радовима? Могу ли косовске власти, међународна заједница и албанске стручне институције, без икаквих последица, на овакав начин фалсификовати историју, материјалну културу, духовност и идентитет простора? 


Коментари20
94a58
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

др Милан Лекић
Новобрдски сашки рудари и дубровачки трговци су Срби-католици. „Рудари Саси“ су Горњолужички Срби који своју земљу називају „Свободни Стат Сакска“ (Слободна земља Саска), Лужица или „Бела Србија“. То је југоисток Немачке уз границу са Чешком, коју чини планински масив Источне Рудне планине на коме се налазио велики број рудника у средњем веку, као и данас - Sächsische Schweiz-Osterzgebirge. Лужички Срби покрштени су у 8 веку, покорени 1166. Душанов витез Палман био је Лужички Србин-Сас.
Дејан.Р.Тошић
Re:др Милан Лекић/Поштовани Лекићу, Дубровчани су потписивали примирје на Српској редакцији ћириличног писма у дворцу Краља Милутина Врх Лаб на Сребрној планини Копаонику,то су били услови примирја не са Србима већ са Дубровчанима из Млетачке Републике која су успоставили Латинског Царства 1202.г.Краљ Милутин је донео први закон о рудницима,о крчењу шума,затим Деспот Лазаревић на Новом Брду,тада у 13.и 14.и 15.в.Саси(Саксонци) су долазили из садашње Румуније а не из Саксоније и Лужичке области.
Препоручујем 4
Богдан Хмељницки
Инертност је готово иманентна српском народу и као у свим предходним случајевима ни једна значајна државно/друштвена организација није ни близу дорасла изазовима времена, упркос толиким негативним искуствима. Тако је СПЦ морала одмах алармирати Руску ПЦ, Грчку ПЦ, Кипарску, Украјинску - московс. патријаршије, Јерменску, Коптску и коначно Свету Гору на Хиландару. Све ове Цркве су, хипотетички, угрожене па о томе морају упознати и своју паству а ова своје владе, ради активног одговора Приштини!
Дејан.Р.Тошић
Шћиптари су преко Европских фондова обнављали тврђаву Ново Брдо и Српска држава ту ништа није Учинила! Закључак Српских "стручњака" везано за Ново Брдо јесте да Србија као држава нема ингеренције. На жалост мало Срба зна да су Шћиптари у Скадру у СПЦ присвојили Првог Српског Свеца великог Жупана Јована и да су га "пре крстили" 1912.године,кад је постала држава Албанија. Зато треба доћи до "споразума" са Шћипетарима у А. П. КиМ и улагати у Културу и Науке, Археологију, Антропологији а не у МИГ 2
Кочапар
Ово треба сви да поделе. Јер док се не подигне фрка на интернету неће ни уживо.
Milan
Pa........valjda srpska drzava ima nekoga ko treba oficijelno, strucno,konstantno i mudro da deluje na ovakve stvari, "sitnice zivot znace", i da zastiti srpsku svojinu u domovini i "inostranstvu"!? Ministar, istoricar, arheolog, pravnik...novinar, samo treba da rade svoj posao, kao ovaj novinar! Molim vas novinare probudite ministra i ovaj lanac, nije vas posao ali je nasa drzava i nas narod! Svaki dan bar jednom strancu "branim" Srbiju i da nismo "krivi" narod!
Јова
Треба Дачић да уложи протестну ноту а и 10.6 на савету безбедности каже управо ово да фалсификују историју
Препоручујем 39

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља