субота, 19.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:20
ИСТРАЖИВАЊЕ У СЕДАМ ЗЕМАЉА

Европљани се више плаше Американаца него Руса

Да од Русије не треба страховати сматра 73 одсто Срба, 65 одсто Немаца и 50 одсто Француза, док за САД исто мисли 47 одсто Немаца, 48 одсто Француза и тек четвртина Срба. – Потцењена позиција Србије у свету
Аутор: Биљана Баковићпонедељак, 08.07.2019. у 22:25

У поређењу с Немцима, Французима, Пољацима, Летонцима, Русима и Украјинцима, грађани Србије су најмање задовољни статусом своје земље у свету. Чак 85 одсто наших суграђана сматра да Србија нема позицију коју заслужује, а по осећају потцењености најближи су нам Украјинци, јер њих 74 одсто исто мисли за своју земљу. Статусом земље најзадовољнији су Немци – њих 71 одсто верује да се Немачка добро котира на међународној сцени, а да Француска има положај који заслужује уверено је 59 одсто Француза. Ово су подаци из истраживања „Безбедносни радар 2019: Буђење за Европу”, које је урадила немачка Фондација „Фридрих Еберт” (ФЕС), а недавно је представљено у Београду у сарадњи с Европским покретом у Србији. Резултати, како је том приликом рекао Рајхард Крум, шеф ФЕС-ове Регионалне канцеларије за сарадњу и мир у Европи из Беча, нису шокантни, али су интересантни, попут управо овог да су само грађани Француске и Немачке задовољни статусом својих земаља у свету.

Треба додати и да 75 одсто Срба сматра да друге земље активно спречавају Србију да достигне своју истинску величину, док за своје земље тај утисак осујећености има 69 одсто Руса и 57 одсто Украјинаца. То незадовољство, које постоји у једном већем делу европског континента у вези са статусом земаља, велики је изазов за стратеге безбедности. Позитивно је, међутим, оцењује се у анализи истраживања, то што сви испитаници у ових седам земаља просперитет своје земље везују за благостање и успешан развој других. То мисли 86 одсто Летонаца, 83 одсто Срба и Пољака, 78 процената Немаца, 75 одсто Француза, а најмање Руса и Украјинаца, 62 односно 61 одсто. „Добра вест” је, како се истиче у анализи резултата истраживања, да, у просеку, 87 одсто свих испитаника перципирају своју земљу као део европске културне сфере и стога тврде (79 одсто њих) да би Европа требало да се развија више међусобно повезана.

Истраживање ФЕС-а и анализа ставова везаних за тренутну безбедносну и спољнополитичку ситуацију у Европи урађени су на националном репрезентативном узорку (од по 1.000 испитаника у Немачкој и Летонији, до 1.017 у Француској). Теренска анкета јавног мњења је спроведена од августа до октобра прошле године, а други део истраживања – фокус групе с експертима, обављен је у октобру и новембру.

Становништво у свим анкетираним земљама је веома забринуто због садашње ситуације у свету. Највише забрињавају рат и сукоби, посебно Украјинце (89 одсто), а онда и 77 одсто Немаца, Француза и Срба и 75 процената осталих. Страх није апстрактан – истраживана популација у источној Европи посебно се плаши да ће рат и други сукоби погодити њихову земљу у будућности. Не изненађује што је ово виђење посебно високо изражено у Украјини (87 одсто), али страх је распрострањен и у Пољској (79 одсто). У зебњи је и 69 одсто Срба, а од могућности оружаних сукоба на свом тлу најмање страхују Немци – 48 одсто.

Две земље од којих се највише плаше су Руска Федерација и САД. Од ове последње нешто више. У просеку, САД као претњу по безбедност у Европи види 50 одсто испитаника у свим земљама, а Русију тако посматра 43 процента. Појединачно, 77 одсто испитаника из Пољске и 67 одсто Украјинаца виде РФ као велику безбедносну претњу. С друге стране – доследно својим укупним одговорима – српски испитаници нису забринути због Русије, 73 одсто не мисли да је ова земља претња по безбедност у Европи, док 23 процента Срба мисли супротно. Да је САД претња каже 71 одсто наших грађана, а њих 25 процената мисли да није. Једино Руси у већем проценту (78 одсто) посматрају Америку као претњу. Да од Русије не треба страховати, сматра и 65 одсто Немаца и 50 одсто Француза, док за САД исто мисли 47 одсто Немаца и 48 одсто Француза.

Војно неутрална Србија, оцењују аутори анализе, има донекле необичан став према војсци. С једне стране, истиче се снажном подршком неутралности (83 процената), такође и у погледу свог става у украјинском сукобу – 85 процената је за то да Србија остане неутрална у том конфликту. Реакције на војну интервенцију у неком сукобу, генерално, биле су много јаче код Срба него код испитаника других земаља – 71 одсто их је против тога. Али, Србија води у овој анкети и када је реч о ставовима о повећању трошкова за војску, 77 процената их је за то, и верујући да границе могу и да ће бити промењене ратовима (71 одсто).

У погледима на сукоб у источној Украјини, Срби су контроверзни: 74 одсто испитаника сматра га домаћим питањем и верује да би решење требало препустити Украјини. Истовремено, чак 81 одсто наших сународника сматра да је то сукоб између Русије и Украјине у коме нека трећа земља не треба да интервенише. У складу с нашим односом према Русији, генерално је и упадљиво мали проценат грађана Србије, свега шест одсто, који сматрају да санкције Русији треба проширити. За проширење санкција Русији је 66 одсто Украјинаца, 62 одсто Пољака, 36 процената Летонаца, 33 одсто Француза и само 17 одсто Немаца. Ипак, већина испитаника у свим земљама (56 одсто) сматра да би било сврсисходно више сарађивати с Русијом. То мисли, очекивано, 80 одсто грађана Србије, али и 61 одсто грађана Летоније.

Војне интервенције, чак и ако се чине неопходним, не сматрају се прикладним решењем сукоба у било којој од испитаних европских држава, истиче се у анализи „Безбедносни радар” и додаје да стратегије спољне и безбедносне политике морају бити јасне, али ненасилне. „Морамо бити забринути за Европу”, истиче се као најкраћи закључак и указује да популација седам земаља учесница анкете с правом осећа да живи у несигурном окружењу. Али је очигледна и јасна жеља за сарадњом и миром у Европи. Ово је јак контраст ситуацији пре Првог светског рата, који се обично користи за поређење, каже се у анализи, уз оцену да је ово истраживање показало да „2019. није 1914. година”.

За НАТО 52, за ОДКБ 62 одсто

Становништво Европе у високом постотку сматра да НАТО има утицај на међународна политичка питања, али у просеку их је само 52 одсто за његову већу улогу у будућности. Чак 42 одсто свих испитаника експлицитно одбацује ову идеју. Јачи утицај НАТО-а се највише позитивно види у Пољској (78 одсто), а чак 82 одсто Срба је против повећања улоге ове војне алијансе. С друге стране, у просеку 76 одсто свих испитаника је за већу улогу УН и 70 одсто за ЕУ, а за ОЕБС – 67 одсто. За већу улогу Евроазијске економске уније (ЕАЕУ), на челу са Русијом, у просеку је 50 одсто испитаника, а изразито против 41 одсто, док је за Организацију уговора о колективној безбедности (ОДКБ) 62 одсто за, а 30 одсто против.

Да ли се границе мењају ратом

Срби у највећем проценту сматрају да су се „границе увек мењале ратовима и то ће бити случај и у будућности”. Са овом тврдњом у упитнику није се сложило тек 27 одсто испитаника у Србији. Тако не мисли ни 54 одсто Руса, као и 47 одсто Украјинаца, 45 одсто Француза...

Сецесионисти немају подршку

Став да етничке групе и делови земаља треба у принципу да имају право „раскида” веза с државом нема већинско одобравање ни у једној од анкетираних европских земаља – у просеку је 32 одсто испитаника за то. Такав приступ решавању националних или међународних безбедносних питања у Европи највише подржавају Пољаци (42 одсто), Французи – 36 одсто и Руси – 35 одсто, а најмање се свиђа људима у Србији и Украјини, где је 26 одсто грађана за такво решење.

Србија је веома важна земља југоисточној Европи

Према објашњењу аутора истраживања, избор ових седам земаља био је базиран на њиховој важности за европску безбедност: Француска и Немачка су две преостале велике земље ЕУ чија подршка је неопходна за сваку иницијативу; Пољска је најмоћнија чланица ЕУ из централно-источне Европе; Летонија је део историјски променљивог балтичког региона и бивша совјетска република; Србија је веома важна земља у југоисточној Европи, повезана са ЕУ али и културолошки блиска Русији; Украјина је највећа земља Источног партнерства и управо покушава да се одбрани од сепаратиста у Донбасу које подржава Русија. У анкету је укључена и Русија „јер без Русије је било какав разговор о безбедности у Европи – бесмислен”.


Коментари16
ba515
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Beogradjanin Schwabenländle
@ Оливера Радић, било је неколико ратова између Шведске и Русије .
Pedja Mihajlovic
EU se treba vise plasiti sama sebe, je nemaju svi iste stavove i svako gleda svoje interese. Tako da USA,Rusija i Kina mogu da ih manipulisu kako god zele. Gazodukt za Ruse, vojna texnika i kontrola Centralne Evropske banke od strane Goldmann Saksa za Amere i sada kinezi koji prave pojas i put kroz evropu, grcka, italija, portugal, spanija i uskoro holandija su vec prodale svoje luke kinezima, a da ne pricamo o kriticnim investicijama kineza u EU. Sve je to velika igra pa ko koga predje.
Pedja Mihajlovic
EU se treba vise plasiti sama sebe, je nemaju svi iste stavove i svako gleda svoje interese. Tako da USA,Rusija i Kina mogu da ih manipulisu kako god zele. Gazodukt za Ruse, vojna texnika i kontrola Centralne Evropske banke od strane Goldmann Saksa za Amere i sada kinezi koji prave pojas i put kroz evropu, grcka, italija, portugal, spanija i uskoro holandija su vec prodale svoje luke kinezima, a da ne pricamo o kriticnim investicijama kineza u EU. Sve je to velika igra pa ko koga predje.
Душан К. Илијенадин
NATO treba da se siri na istok i da trosi pare na tamo stacionirane snage. Ameri, koji de facto skoro sami finansiraju NATO, nece moci vecno da stampaju dolare. Kraj stampanja je blizu. A kad to prestane, bice svasta...
Европљани се више плаше Американаца ?
Nije tacno. Vise se plase Rusa. Mnoooogo vise.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља