недеља, 13.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:57
СУПЕРРАЧУНАРИ

Науком до лакшег програмирања

Научници се током рада често боре с претерано компликованим софтвером који покреће брзе рачунаре. – Стручњак са Стенфорда измислио нови програмски језик који је лакши за употребу од старог
Аутор: Александар Тодоровићуторак, 09.07.2019. у 19:00
(Фото Пиксабеј)

Пре неколико деценија компјутери су били знатно скупљи и већи него данас. Напретком технологије ситуација се променила и унела компјутер у велики број домова. Рачунари су постали мањи, јефтинији и лакши за употребу. Временом је олакшан и рад научника који преко рачунара лакше проучавају структуру ћелије, орбитирање планета у свемиру и кретање других небеских тела. Међутим, развојем технологије почела је производња огромног броја података које компјутери морају да анализирају да би дошли до потребних научних сазнања. Научници који проучавају те податке често се боре са претерано компликованим софтвером који покреће брзе рачунаре, преносе електронски медији.

Како би бар мало решио велики проблем, компјутерски стручњак са Стенфорда Алекс Ајкен створио је нови програмски језик назван „Ентер Риџент” (Enter Regent).

„Риџент” олакшава употребу суперрачунара и омогућава научницима да их користе без потребе да буду стручњаци за програмирање. Данашњи суперрачунари много су компликованији у односу на некадашње. Њих чине хиљаде спојених микропроцесора који раде заједно.

Научници за програмирање најчешће користе програм Це++, програмски језик који је измишљен пре 40 година. До данас главни део рачунара био је процесор који је радио прорачуне. Међутим, данас су у раду рачунара постали битни и графички процесори који су се некада користили за контролу пиксела на мониторима рачунара и побољшање квалитета слике приликом играња компјутерских игрица. Сада и они паралелно обрађују велики број података. У исто време, модернизован је и програм Це++ како би могао да прати хардверске промене. Међутим, наглом модернизацијом хардвера и софтвера овај програм постао је веома компликован за употребу. Из тог разлога измишљен је „Риџент” који знатно олакшава рад програмерима.

Елиот Слотер, научник са Стенфорда који је такође радио на развоју „Риџента” и другог програма званог „Лиџн” (Legion), каже да имплементација овог програма програмерима штеди и време и новац, јер подаци не морају да се премештају на рачунар. Компјутери троше енергију која уопште није јефтина. Осим тога, енергија потребна за премештање података може да кошта и сто пута више од енергије потребне за саме прорачуне тих података.

Велики експерименти често се заснивају на прикупљању огромне количине података. Слотер каже да, рецимо, током експеримента који траје свега 15 минута, у свакој секунди може да се прикупи и до 20 ди-ви-ди дискова пуних података. Чак и када бисмо брзином светлости те податке пребацивали с мерних инструмената на рачунар, могло би да дође до застоја који би успорили анализу. Он додаје да је данас најбитнија одлука програмера где ће да ускладишти те податке.

Предвиђања су да би програми „Риџент” и „Лиџн”, ако почне масовнија примена, могли значајно да уштеде новац, јер програмерима дају потпуну контролу избора где ће да се нађу подаци који чекају на прорачуне.

Ово је нови начин програмирања тако да ће бити потребно доста времена да научници прихвате и примене у свом раду иновативну технологију.

Ипак, два фактора иду у прилог новом програму. Први је да се хардвер стално усавршава. Други је да чак и веома искусни програмери мисле да је тренутни систем програмирања компликован и питају се да ли можда постоји неки лакши начин. Можда ће нови програм ускоро дати одговор на њихово питање.


Коментари4
68331
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Lola
@Александар Живановић A neki nisu savladali ni citanje. Iako su u pitanju dve recenice.
Александар Живановић
Три реченице. Вама је изгледа математика слабија страна, а мени српски.
Препоручујем 3
ProgramerNezaposleni
Istina je, C++ je uzasno obiman i komplikovan cak i bez grafike. Sto je najgore, nema ni posla s njim jer se koristi samo za preozbiljne namene a onda obavezno traze C++ programera sa preozbiljnom diplomom. Bolje da sam neku php limunadu ucio umesto sto sam (uzalud) protracio vreme i zivce na nesrecni C++
Александар Живановић
Како мислите без графике. Па најпознатије библиотеке за 3д графику као ОпенГЛ и ДирецтХ су написане баш у Ц++. Изгледа да нисте ви то баш најбоље простудирали.
Препоручујем 5

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља