четвртак, 12.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:41

Моја деца ће махати плаво-жутим заставама

Наша породица има први пут првака. У небо ће из школског дворишта тог дана полетети плаво жути балони, а моја три детета махаће плаво жутим заставицама. У тој је слици неизмерна количина поноса. И туге. Шта је застава? Оно због чега ти заигра срце када је угледаш на аеродрому свог родног града. Града који некако више није твој као некада.
Аутор: Анђелка Аксентијевићпетак, 26.07.2019. у 09:41
Фото Пиксабеј

Већ је четири године како смо нашу београдску адресу заменили оном у Стокхолму. Чаробан град, не зову га узалуд Венецијом севера. Много мудрости би човек могао да научи од трезвених северњака; рецимо како бити пристојан, рационалан и поштовати туђу приватност.

Једна необична чињеница ми је од првог дана привлачила пажњу, Швеђани изузетно воле и поштују своју заставу. Шта је то застава? Платно обојено идентитетом, оно што се брани животом у рату, извор поноса и идентификације.

Како год је доживљавали ја се не сећам да ми је у Србији била блиска и да сам је виђала често. У сећању ми је да сам је гледала на државним институцијама, успутно негде смештену или на челу колоне сватова.

Фото Пиксабеј

Наш први стан у предграђу Стокхолма гледао је на предиван парк. На самом улазу у парк стајао је високи јарбол и на њему плаво жута застава Шведске. Са прозора нашег стана у приземљу моји малени дечаци и ја смо гледали како се вијори и оцењивали на основу тога колико снажно дува ветар.

„Мама, застава се не мрда, нећу капу!” Колико сам само пута чула ову реченицу.

Убрзо су малишани увидели да постоји и „велика” или „свечана”, која се подиже у посебним приликама, када се славе државни празници или рођендани чланова краљевске породице. Наш вредни домар подизао је подизао у рану зору и деци је изгледало као нека чаролија када се ујутру створи ниоткуда.

Фото Пиксабеј

Након две године преселили смо се у кућу, у крај где скоро сваки шведски домаћин поносно истиче заставу у свом дворишту. Заставом машу и весели матуранти који баш ових дана насмејани и пуни оптимизма журе у ново поглавље живота. Комшијска деца је цртају кредом на плочнику на улици. Пишу испод ње добродошли.

Када сам пре годину и по родила треће дете, љубазна медицинска сестра ми је након порођаја донела послужење, а на послужавнику добро позната заставица. Родила се Софија и Шведска слави! Исто је наравно и када на свет дође неки Лукас, Еба, Вилма, Хамза или Микаел. 

На Дан државности, 6. јун, цвећаре, посластичарнице и излози широм града су плаво-жути, баш као бистро небо и сунце које необично интезивно греје ових дана.

Сендичи и заставица (Фото А.А.)

У августу почиње нова школска година. Наша породица има први пут првака. У небо ће из школског дворишта тог дана полетети плаво жути балони, а моја три детета махаће плаво жутим заставицама. У тој је слици неизмерна количина поноса. И туге.

Шта је застава? Оно због чега ти заигра срце када је угледаш на аеродрому свог родног града. Града који некако више није твој као некада.

 

Анђелка Аксентијевић, Стокхолм, Шведска

 

 

 

 

 

Пишите нам
Поштовани читаоци, „Политика” је поново оживела рубрику „Мој живот у иностранству”. Намењена је пре свега вама који живите изван Србије, широм света, које је животни пут одвео у неке нове непознате крајеве и земље.
Надамо се да сте приметили да смо се и ми у међувремену мало променили. Сашили смо ново, комотније и удобније дигитално одело, али и даље смо права адреса на коју можете слати своја писма, репортаже, записе и фотографије.
Пишите нам како је у туђини или у вашој новој отаџбини. Како вам Србија изгледа кад је гледате из Ванкувера, Осла или Мелбурна?
Станује ли носталгија на вашим новим адресама?
А наша адреса је  mojzivot@politika.rsПравила су и даље једноставна: дужина текста до пет хиљада словних знакова, да је записан у неком уобичајном формату, најбоље ворду.
Наслови и опрема су редакцијски, текстови се не хоноришу и подлежу уредничким интервенцијама.
Ваша Политика 

 


Коментари130
7da4e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

nenad ilić
odličan članak. Pozdrav za porodicu iz južne šv.
Jonathan Andersson
Anđelka je tu 4 godine i još je praktično turista. Mi, koji smo tu rođeni i proveli ceo vek, vidimo i dobre i loše strane Švedske. I ja volim svoj rodni Stokholm ali sam svestan da ove idile nema. Ne bih ulazio u detalje, nego bi se osvrnuo na jedan sociološki fenomen. Došljaci bez stvarnih veza sa novom sredinom pišu ove bajke. Što su mlađi, zdraviji i nesvesniji gde žive, utoliko su veseliji. Gorko razočaranje obično dolazi kasnije kada ih zadese problemi, ali onda bude kasno da to priznaju.
Leon Avis
Draga Anđelka, Lep tekst. Drago mi je da ste srećni u Švedskoj, zemlji koju ste odabrali za sebe i svoju porodicu. Drago mi je i da se osećate integrisano. Zluradi, zavidljivi, nacionalistički, nepismeni, i agresivni komentari na vaš sasvim intimni i bezazleni tekst koje sam pročitao su me upravo dobro podsetili zbog čega sam i sâm 2003. godine napustio Srbiju. Margaritas ante porcos.
dragan duric
Kad bi majke u nasim porodilistima dobijali srpske trobojke, svet bih nas optuzio za nacionalizam i sovinizam. Pojedinci bi kao onaj zubar iz Raske odmah protestovali i otvarali posebne bolnice gde nesme biti zastavica Srbije. Na zapadu deca u osnovnim skolama pevaju himnu zemlje u kojoj se nalaze. A kod nas u Srbiji odmah bi nas optuzili za nacionalizam. Ko zna koliko dece ne bi pevalo himnu.
miroslav
Pa šta, ako Anđelkina deca mašu zastavom Švetske? I mi kad smo bili deca mahali smo našom zastavom. Neki komentari su baš maligni, do nas emigranata. Neka se maligna gospoda pita, što je taj naš svet otišao? Pa da odgovorim malignim, otišao sam jer sam hteo da radim, da prodam svoje znanje i da od svog rada živim ugodno i udobno. Vrlo često čujem priču, "prodali su veru za večeru". Gospodo maligna ni veru, ni rod, ni soj, mi ne porodajemo. Mi volimo naše i poštujemo naše domaćine. Maligna gospodo, moram priznati da me vaši komentari uznemire, ljute, pa ako vam je to cilj, priznajem da imate uspeh. A što o nama pišete tako maligne komentare, mi smo jedan običan i normalan svet, kao i svi naši u Otadžbini, osim vas malignih. Ako vas nerviramo i ako do nas imate patološku mržnju, što čitate naše priče? To su naše priče i to smo mi, preskočite nas.
Milos Stojkovic
Uvek je izdaja bila laksi nacin a izdajnici su imali opravdanje za sebe, mada je pitanje da li su i oni u to verovali, ali oni su nikada nisu mogli da budu djakon Avakum, i da svojim delom greju srca svoga naroda.
Препоручујем 2

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља