Европска комисија у последњем извештају о напретку Србије у процесу приступања Европској унији навела је да је „нужно да Србија знатно убрза ритам реформи у области владавине закона” и сви су се сложили, власт и опозиција, да нам овде тешко иде и да мора боље. Међутим, у пракси, и једни и други су за српски модел владавине права, што значи да се закон примењује по потреби, кад коме и како одговара. Примера је много, а само у последњих пар дана представници Савеза за Србију и председник државе Александар Вучић јасно су нам приказали како овај модел функционише.
Минулог петка на другом састанку власти и опозиције у организацији Фонда за отворено друштво, лидери СзС-а су изнели захтев за моменталну смену чланова Републичке изборне комисије, Регулаторног тела за електронске медије, директора и чланова Агенције за борбу против корупције. Небојша Зеленовић је одлучно рекао да, без испуњавања ових услова, они на изборе излазити неће. Зна и ко треба да дође на њихова места – „високостручни људи, доказани у залагању за слободу изражавања и владавину права”. Мада није открио, сигурно зна и ко су људи који испуњавају ове услове, и ко је тај ко ће то да утврди. Законима, који врло прецизно регулишу избор ових тела и њихово функционисање, овде нема места. Закон ће се примењивати кад, једнога дана, завлада демократија, што значи кад се промени власт.
Само два дана касније председник Србије Александар Вучић обратио се јавности да представи инвестициони план и програм од десет милијарди евра, али је прича о пројектима остала у потпуној сенци инцидента, који се претходног дана десио испред Председништва Србије, када су учесници протеста „Један од пет милиона” насилно, прескачући ограду, покушали да уђу у зграду и да испоставе своје захтеве председнику Вучићу. Председник нам је у број рекао колико је тих људи било и одмах „замолио” службе задужене за његову безбедност да се убудуће не држе закона, да уопште не реагују и да никога не спречавају да приђу згради и њему, било где, „може и с ножем, само не може пиштољ и пушка”.
Више пута је позвао службе да се не држе закона поводом овог питања, обећао да ће бити сместа уклоњена ограда испред зграде, да се, како је рекао, види демократија, јер он „неће сцене какве смо видели у Паризу на протестима ’жутих прслука’ испред Јелисејске палате”, када се полиција обрачунавала с демонстрантима воденим топовима, сузавцем и палицама. Ограда је одмах сутрадан уклоњена уз славодобитну изјаву Вучићеве саветнице за медије Сузане Васиљевић како овако нешто нема нигде у свету. И стварно нема. Свугде у уређеном свету зна се како се штити институција председника државе, само у Србији председник лично тражи од служби да крше закон.
Нисмо приметили да су се они којима је владавина права светиња нешто потресли што је председник јавно тражио да службе задужене за његову безбедност крше закон. Не, СзС се бави сменом РИК-а, РЕМ-а и директора и чланова Савета Агенције за борбу против корупције, да би, уколико им се изађе у сусрет, они изашли на изборе.
Закон о избору народних посланика је врло прецизно регулисао избор РИК-а и његове надлежности. Избор чланова и заменика чланова РИК-а део је конститутивне седнице Народне скупштине Србије, после сваких избора. РИК има председника и 16 чланова који се бирају на предлог посланичких група, а у време одржавања избора сваки подносилац изборне листе има право на једног представника у проширеном саставу. Садашњи стални састав РИК-а изабран је после парламентарних избора 2016. године у складу са законом и не постоји ниједан законити начин да његови чланови буду смењени, нити има законитог начина да се изаберу нови. Али, како је изгледа у Србији све могуће, није искључено да се нађе неки други, бољи од законитог, начин за избор РИК-а, будући да је председник Вучић у поменутом образложењу јавности рекао: „Даћемо им све што траже, јер не могу да победе рад, способност и марљивост лажима и измишљеним причама.”
РИК би требало да ради у миру, без притисака на чланове на њиховом радном месту, али у Србији је, све због демократије, могуће да страначки лидери „дежурају” пред вратима сале у којој се заседа, да сачекују чланове да им добацују... Ко је, силом прилика, морао да проведе неколико ноћи у РИК-у кад су 2016. године бројани гласови, могао је да види лидера ДЈБ-а Сашу Радуловића како мртав хладан улази у салу где РИК ради, мада се то не сме, како га моле да изађе, док се не смилује да послуша. Радио је РИК и док је члановима са галерије, где су га, због демократије, пустили да уђе, лидер Двери Бошко Обрадовић довикивао: „Лопови, лопови”. После је Обрадовић вукао и шутнуо чланицу РИК-а, што СНС до дана данашњег помиње у Обрадовићевој „насилничкој агенди”, но никако да се сете ко је дозволио да страначки лидери буду ту где им није место и где никада пре нису били.
Председник Вучић се у наведеном обраћању бавио и бирачким списковима рекавши како ће политичким противницима допустити да и ту „раде шта хоће, могу да уписују кога хоће, да бришу, да раде шта год хоће”. Позвао је и ОЕБС да се бави нашим бирачким списком, „јер немамо шта да кријемо”. И ово никад било није, нити је требало да буде. Бирачки списак је у надлежности Министарства за државну управу и локалну самоуправу, свако може једним кликом да провери да ли је уписан или није и нико, осим оних којима је то посао, нема право да „пише шта хоће” у бирачком списку.
Чули смо од председника молбу свим државним органима да не спречавају оне који учествују у протестима „Један од пет милиона” , „нека их је и двеста-триста, колико их је било у суботу”, да иду где хоће, раде шта хоће, могу и прозор да разбију на председништву, само не могу да упадају у зграду, нека их нека блокирају цео Београд... Каже да хоће да покаже трпељивост и демократију, јер они траже инцидент. У праву је да се тражи неки инцидент, милион пута смо то чули од појединих лидера СзС-а, али председник мора да има у виду да у овој земљи живе људи, који би хтели да стигну код доктора на чији преглед чекају месецима, по дете у обданиште, кући с посла. Демократија има правила која морају да се поштују, а друштво у коме свако ради шта му се прохте је анархија.Антрфиле
Кад РЕМ лупи руком о сто
СзС има захтев и за смену РЕМ-а, а и идеју како да буде изабран нов, мада је законом прописана прилично компликована процедура за тај посао. Садашњим радом РЕМ-а нису задовољни ни опозиција, ни власт, свако из својих разлога. И апсолутно су у праву и једни и други, баш као што су били и у време кад на власти није био СНС. Да се само сетимо предизборне кампање из 2012. године када је Демократска странка направила спот са измонтираним говорима Томислава Николића, противкандидата њиховом лидеру Борису Тадићу. Иако је спот био мимо свих правила, тадашњи РЕМ није видео ништа спорно у њему. Кад је СНС направио спот са измонтираним говорима Бориса Тадића, много бенигнији од ДС-овог, РЕМ је реаговао брзопотезно и забранио оба спота, зато „што се не смеју монтирати говори”.
