петак, 20.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:05
НЕОБИЧНА ЗАНИМАЊА: БОСТАНЏИЈЕ

Рекордери сочног плода

Породица Блануша из Ашање гаји лубенице на 100 хектара и по сезони произведе 3.500 тона чиме су стекли титулу највећег произвођача у овом делу Европе
Аутор: Андријана Цветићаниннедеља, 25.08.2019. у 11:00
(Фотографије: Макси)

Када је крајем деведесетих година кренуо на одслужење војног рока Горан Блануша (42) оставио jе оцу Бошку обавезу да брине о лубеницама засађеним на једном и по хектару. Старији Блануша није био одушевљен.

Ни отац, ни син нису ни претпостављали да ће две деценије касније постати рекордери! Скромна и вредна личка породица, која је после Другог светског рата нову адресу нашла у селу Ашања, у Доњем Срему, данас на 100 хектара сваке године сеје и убира лубенице. Производња по сезони достигне 3.500 тона!

Седам врста, плус диње

Пo овим резултатима највећи су произвођач лубеница у Југоисточној Европи.

Горан објашњава да гаје седам врста: од оних обичних, до бесемених лубеница, са зеленом кором и жутим „срцем”, са жутом кором и црвеним срцем , са наранџастим „срцем”.... Oд пре неку годину почели су да гаје две врсте диња: краљевску и лимун-дињу.

– У овом селу није се пре толико садио бостан. Више у Карловчићу, Дечу. Кад гајиш лубенице о свему одлучујеш самостално и то ме је привукло. Одлуке и на њиви и током производње – доносиш моментално. Мораш сам да одлучиш шта ћеш да радиш ако је лоша цена, а теби род стигао. Или, кад град убије засад – да ли са расађује поново – прича нам Горан док вештим потезом на једној од ораница у близини Саве и Обедске баре руком располућује зрео плод и нуди да пробамо црвено срце.

Признаје да је временом научио цаке које на почетку није знао иако је по струци пољопривредни техничар. Импозантне бројке још више збуњују када се чује да највећи део посла завршавају искључиво чланови породице: уз Горана су отац Бошко и мајка Љубица, док је супруга Магдалена посвећена синовима, седмогодишњем Петру и двоипогодишњем Лазару.

У јеку сезоне, као ових дана, када је врхунац бербе, морају да ангажују сезонске раднике. Али, зато, највећи део посла од фебруара, марта када почну да спремају семе у пластенику за будући расад, све пролази кроз руке Блануша. Током априла расад се сади на њиве. Следи борба са коровом, прати се систем наводњавања, кап по кап, док почетак бербе највише зависи од временских услова.

Уз све иновације у пољопривреди 21. века за биљку коју једни сврставају у поврће јер потиче из реда тикви, а други у воће због шећера и начина употребе у сировом стању, још увек није конструисана механизација.

– Уобичајени период за бербу је 25. јун. Ове године смо кренули тек 1. јула. Прошла година је била екстремно рана јер је берба почела 12. јуна. Задња тура је била 6. новембра. Сад ви израчунајте колико је то дана непрестаног рада –прича Горан.

На годишњи одмор тек у јануару

Највећи део, 90 одсто лубеница пласира на домаће тржиште, више од десет година је највећи снабдевач домаћег малопродајног ланца продавница. Само 10 одсто лубеница из Срема извозе у Данску.

Магдалена, Горанова супруга, открива да се у њиховој кући прва лубеница расече и поједе неколико дана пре него што први шлепер крене ка купцима.

– Ми их волимо док још нису много слатке. Деца обожавају да их једу и не спремамо никаква слатка, колаче. Само лубеницу као лубеницу – каже уз осмех и додаје да онај ко гаји лубеницу може да заборави летовање, одмор:

– Зато ми на одмор идемо у јануару. И чим се вратимо креће нови циклус.

Мит о мушком и женском плоду

Потребно је око месец дана да се плод развије од величине људске песнице или овећег јајета до лубенице од 13, 14 килограма. Да ли је лубеница зрела берачи препознају најпре по петељци.

– Када је скроз уз биљку, сужава се ка крају онда нема грешке – та је слатка, сочна и црвена – објашњава Горан Блануша.

На њиви има још знакова зрелости: зелена не може да се откине са вреже. Лубеница се ту не разликује од другог воћа, на пример јабуке, крушке које саме по зрењу отпадају са грана. Горан каже и како само стручњак може зрелост и сласт да утврди по боји коре, отвореним шарама... Треба да има око за то. Жутонаранџаста боја на делу коре која је била на земљи указује да је лубеница спремна за сечење.

На питање о подели на мушке и женске Горан се смеје и открива да је то урбани мит. – Бесемене лубенице су све женске. Не могу да расту без опрашивача, а ове обичне су већином мушке, тек по која се потрефи да је женска и то је реткост. То се може видети на оном месту где је био цвет – круг буде велики и широк.

Сеоба на друге њиве

Да би бостан засејали на импозантној површини од 100 хектара, Блануше морају да узимају земљу у закуп. Ова биљка је специфична: не успева ако се два пута заредом сеје на истој парцели. Најбоље приносе добијају кад је засаде после уљане репице, а на њиви након бостана најбоље успева, на пример, пшеница.


Коментари0
dbe04
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља