петак, 20.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:05

Турци у потрази за духом наше престонице

Гости из ове евроазијске земље забележили су највећи број ноћења у јуну. – Експанзија почела пре четири године после активне промотивне кампање у Истанбулу и другим градовима
Аутор: Ана Вуковићнедеља, 25.08.2019. у 15:00
После ранијих групних, све чешће су породичне посете и доласци великог броја студената (Фото Н. Неговановић)

„Аркадашлар, аркадашлар!”, узвикивала је девојка покушавајући да дозове групу младих људи која јој је одмакла док је застајкивала пред излозима дуж Кнез Михаилове улице. Захваљујући турским серијама за којима већ годинама лудује наша нација, а чини се и уредници националних телевизија, Београђанима који су се затекли у близини није било тешко да погоде из које земље она долази. Јасно – Туркиња је и обраћа се другарима који су отишли испред ње.
Веселе групице, у којима има и девојака косе прекривене лаганим марамама – хиџабима, али и нешто старијих људи који причају овим, нама доста познатим језиком, све чешће се срећу по Београду. За разлику од Кинеза који су обавезно наоружани штаповима за „селфи” и позирају испред готово сваког по нечему необичног објекта, Турци као да више воле да се умешају у масу, прошпартају продавницама и искусе дух града. А у Београду их је, како показују последњи подаци, из јуна ове године, све више. Највише туриста, по истраживању сектора статистике Секретаријата за управу, у јуну је било баш из Турске, а затим из Кине, Немачке, Хрватске...

– Процентуално најзначајнији пораст у броју ноћења у јуну бележе гости из Турске, којих је за 87 одсто више – саопштено је недавно из Туристичке организације Београда (ТОБ).
Ако изузмемо оних триста и нешто година османлијске владавине на нашим просторима, може се рећи да је тек у последњих неколико година почела експанзија Турака у град на ушћу Саве и Дунава. Јер, како тврди Миодраг Поповић, директор ТОБ-а, пре седам-осам година за наш град код њих није било никаквог интересовања.

 – А онда је ТОБ пре шест година кренуо да се промовише на њиховом тржишту и да буде све приметнији. Освојили смо за две године и две награде, једну за најпосећенији, а другу за најорганизованији штанд на ЕМИТ-у, турском сајму туризма у Истанбулу, који је у свету четврти по величини. Упоран рад почео је да се исплаћује пре четири године када су Турци почели да долазе у Београд. На сајму смо учествовали и у јануару, а ове године имаћемо три промоције у тој земљи – истиче Поповић.

Осим културолошке сличности, туристе из Турске привлаче и разлике између два народа које су, како каже Поповић, тек толике да би им се боравак овде допао.

– Београд је дестинација која им одговара због цена и саобраћајних веза наша два града. И као што ми кад одемо у Истанбул обиђемо споменике попут музеја Топкапи, пробамо турску храну, одемо у шопинг, а увече изађемо на Босфор и слушамо музику, тако и они желе да сагледају наш град и виде све што га чини занимљивим. Обавезно обилазе Калемегдан, а све чешће посећују и културне догађаје – прича Поповић додајући да су, после ранијих групних, све чешће породичне посете и доласци великог броја студената.

Говорећи о разлозима који Београд чине идеалном дестинацијом за долазак Турака, Александар Сеничић из „Јуте” такође истиче добре рекламне кампање које су у тој земљи имали ТОБ и ТОС, али наводи и друге разлоге.

– Значајан је велики број летова које „Туркиш ерлајнс” има према Београду, а уз то, овде се налазе и бројни хотели са четири и пет звездица који њима нуде одмор који им одговара, а нису много скупи. Уз то, добар је шопинг у граду, а и могућност да се у угоститељским објектима пуши сама по себи постала је туристичка атракција. За разлику од Турске, овде постоје и коцкарнице у којима могу да се окушају у играма на срећу. Допадају им се ноћни провод, овдашња храна и култура – набраја Сеничић који на питање да ли су тачна чаршијска говоркања да Турци овде долазе да се одморе са својим љубавницама, кратко каже „ко то може да тврди”.

Турско тржиште нама је, прича, занимљиво јер је многољудно. На њему смо успешни, али с обзиром на то да Турска има око 80 милиона становника, то би морало бити и боље. Уз то смо везани историјском традицијом што и њима самима представља нарочиту привлачност Београда.

– Овде се налази велики број културно-историјских споменика из доба Османлијског царства. На турама се преплићу историје наше две земље и то им је занимљиво. У Београду имају и слободу да се понашају како можда не би могли у својој земљи, и то не у погрдном смислу, него у афирмативном, јер сви хвале пријатну атмосферу града и љубазност људи. То им је мотив и да нас рекламирају код других – објашњава Сеничић.

Незаобилазни за посетиоце из Турске су, истиче, Калемегдан, али и Кућа цвећа, Титов гроб и Музеј историје Југославије. Доста их је обилазило подземни Београд, а анализе показују и да су 30 одсто од укупног броја туриста на рекама чинили Турци.

– Обиђу доста тога, а и добри су потрошачи. То је средња и виша класа, и према неким подацима које ипак, у зависности од хотела у коме су смештени, морамо узети са резервом, они дневно троше и до 200-250 евра. То и јесте наша циљна група јер није реч о туристима који бораве у најјефтинијим хотелима, већ од њих бољитка има цела привреда. Доста троше и на куповину, изласке, угоститељске објекте...

Различите верзије историје

Турски туристи код нас најчешће долазе у оквиру такозваних Југо тура, прича водич Маја Роган, која иначе објављује туристичке приче и пише за часописе из ове области.

– Они желе да сазнају нешто што је у вези са њиховом историјом, тако да их највише интересује турско наслеђе. Обилазе Калемегдан и Храм Светог Саве, а иду и у Бајракли џамију. За Мехмед-пашу Соколовића знају и занимају се, али историју познају из свог угла, што је велика разлика од онога како је ми тумачимо – објашњава Роган.

Турке, као и друге туристе, занима како живи просечан Србин у 21. веку, колико зарађује, чиме се бави, како размишља и „зашто пуши као Турчин”. Требало би, упозорава, пооштрити инспекцијске контроле кад је реч о доласку гостију из ове земље јер они често доводе своје, уместо да, као што закон прописује, користе локалне водиче.

Срби у Турској

Око 130.000 Срба годишње посети Турску, готово половина путује у Истанбул, а остали током летње сезоне иду на море, наводи Александар Сеничић из „Јуте”.
– У зависности од године до године, од 60.000 па до 90.000 људи из Србије летује на обали Турске. До 40 одсто њих путује авионом и они одлазе на средишњи и јужни део обале, док Срби који живе јужно од Крагујевца најчешће иду аутобусом и то у најсевернија летовалишта као што су Ајвалик и Кушадаси – објашњава Сеничић.
Он додаје и да је после проблема са тероризмом, када је забележен пад броја гостију у тој земљи, Турска сада стабилна дестинација. Занимљива је највише породицама јер највећи број хотела нуди „ол инклузив” услугу, а уз то и бесплатан боравак за двоје деце. Ове године у односу на прошлу, додаје он, за 30 одсто повећан је број туриста који тамо путују.


Коментари22
e5e88
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mikavica Slobodan
E Milose, zaista si preterao! Govoris o Turcima pa to su turisti kojl ostavljaju novac u Beogradu. Ne budi toliko osvetoljubljiv, ta vremena su davno prosla, zivimo u 21 ok velu.
Miloš
Vi možda zaboravljate, ali prošlost treba uvek pamtiti. I šta to ima veze da li oni ostavljaju pare ovde? Meni to ne znači baš ništa.
Препоручујем 9
Miloš
E... Turci... Nije vam dosta 300 i kusur godina okupacije. Barem se ne služe zulumom ko onda, ali ne treba zaboraviti da je Turska nacija zadala ovom narodu najviše nevolja, pored Hrvata i Nemaca. A to što se ovde puši u ugostiteljskim objektima je više štetno nego korisno. Po društvo.
Aleksandar Panda
Spisi u turskim arhivima su apsolutno objektivni. Pisari koji su ih belezili nisu ni pomisljali da ce neko na osnovu njih za 500 godina pisati istoriju. Posto su Srbija i Turska podpisale medjudrzavni sporazum o arhivima treba predpodstaviti da cemo u dogledno vreme imati milione prevedenih dokumenata toga doba u srpskim arhivima, tako da ce time biti omoguceno da se zaista utvrdi istina o tome kako je srpski narod ziveo pod turskom vlascu.
ralence
Списи у Османлијским архивима нису писани Турским језиком и због тога ће бити врло тешко превести Списе на Србски језик. Све до реформе Турског језика већина званичних Списа Порте и Стамбола су се писало на Старо Персирском и Арапском језику који мало људи зна а не учи се као градиво у Србији.
Препоручујем 2
Stranac u svojoj zemlji
A sto neko ne dodje do alwksinca i vidi hotel koji je napravljen samo za turske "turiste" gde su Srbi najjeftinija moguca radna snaga, gde muskarci moraju da imaju brade da bi se vise utopili u ambijent gde se ne naplacuje iskljucenje sa autoputa , gde se nasim ljudima ne dozvoljava parkiranje sa turskim" gostima" gde se srpski radnik jadno i bedno placa i rade u dve smene odjednom...sto se ne pogleda ta strana turskog investiranja u zemlji.
Dragan
I opet su nam Turci krivi, a ne ovi naši lopovi koji su krali i kradu. Da imate novca , da li bi investirali u neku zemlju u kojoj je situacija kao u Srbiji, a da ne očekujete veliki profit. Zašto ti jadni radnici rade kod zlog Turčina, a ne kod dobrog Srbina?
Препоручујем 7
Aleksandar Panda
Dokumenata znacajna za istoriju srpskog naroda od 15. do 19. veka se cuvaju u Otomanskom arhivu u Istanbulu. Istrazivanja u tom arhivu koji impresionira bogatstvom arhivske gradje i svojom uredjenoscu je radio dr Srdjan Katic ( naucio je turski jezik).U osmanskim dokumentima Srbi se cesto navode kao zakupci državnih prihoda od rudnika, solana, kovnica novca, pirincanih polja, skela, carina i drugog. I to na znatno siroj teritoriji nego sto su danasnja Srbija i Bosna. Nastavak sledi...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља