уторак, 17.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:56
ПОГЛЕДИ

Златно доба дијалога

​Мора да је Борислав Пекић као парадигматичан индивидуалац био свестан како се реч „дијалог” претвара у мантру лишену стварног садржаја
Аутор: Мухарем Баздуљпонедељак, 02.09.2019. у 18:00

Постоји у књигама и филмовима често онај топос кад човек у дилеми, не знајући шта да ради, насумице отвори неку књигу, покаже прстом на пасус, па у томе покушава да ишчита поруку и савет. То је згодно сујеверје које је у нашем времену ипак више литерарно, него што делује стварно. Постоји, међутим, и варијација на тему. Скинеш с полице, рецимо, књигу коју дуго ниси читао, ко зна из којег разлога баш ту, па листаш и читуцкаш без стварног фокусирања, док ти се неки одломак не учини бизарно актуелним.

Тако и ја неки дан угледам на полици јаркоцрвени хрбат „Изабраних есеја” Борислава Пекића („Соларис”, Нови Сад, 2007), кренем да листам књигу, па ми се поглед „закачи” на следећи фрагмент: „Некад смо позивали на игру, данас зовемо на дијалог. Живимо у златном добу дијалога. Синови се супротстављају Очевима. Очеви једни другима. Зараћени измењују бомбе, али и речи. Лекари дискутују са лудацима, Лудаци сами са собом. Џелати се исповедају жртвама, Жртве својим Џелатима. Живи се препиру са Мртвима. Владе и њихови народи налазе се у стању перманентног дијалога. Дијалог се води између марксиста и католика, мисионара и људождера, судија и криваца, учитеља и ученика, уметника и критичара, произвођача и потрошача. Између полова, народа, раса, вера, доктрина и идеја, такође. У току су привредни, научни, војни, екуменски, ракетни дијалози. Двострани, тространи, вишестрани, чак и једнострани. На врху као и на дну. Око четвртастих столова, око округлих столова, и без столова. Множе се дипломатски преговори, начелни договори, јавни изговори, тајни уговори, актуелни разговори и улични наговори. Крилатица века је: Хлеба, игара и дијалога! а његово основно начело: Нека свет пропадне, само да се разговори наставе!”

У књизи нема библиографских референци и у први мах ми није било јасно из којег је времена текст. Помислио сам да је можда реч о крају осамдесетих или можда већ и самом почетку деведесетих, времену кад се и сам Пекић већ добрано политички ангажовао. Читалац већ примећује да пасус звучи необично актуелно. Рачунао сам, то је време краја једнопартијског система, време кад се формирају политичке странке, време кад се кроз дијалог покушава успоставити нови политички поредак; мора да је Пекић као парадигматичан индивидуалац био свестан како се реч „дијалог” претвара у мантру лишену стварног садржаја.

Испоставило се, међутим, да је текст написан пре више од пола века, а да је први пут објављен још у јануару 1969. године. Очито да „култ дијалога” коме сведочимо последњих месеци има дугу традицију. Кад кажем „култ дијалога” у контексту тренутне домаће политике, мислим, наравно, на целу сагу око разговора власти и опозиције на Факултету политичких наука. И једна и друга страна у том дијалогу, као и посредници којима не треба априорно оспоравати добронамерност, у цели пројекат као да су ушли ларпурлартистички, због дијалога самог, ето, само да се разговара.

У том контексту, рецентно писмо Сергеја Трифуновића, председника Покрета слободних грађана, Дејвиду Мекалистеру, председнику Одбора за спољне послове Европског парламента, представља хвале вредан амандман празњикавим позивима на дијалог дијалога ради: „Сматрам да би организација дијалога под патронатом Европске уније била значај корак у превазилажењу тренутне кризе, а као у случају Северне Македоније институције ЕУ морају бити спремне да раде са странкама да осигурају пуну имплементацију свих договора који би били постигнути. Такође желимо да подигнемо пажњу о потреби за извештајем који би јавно и директно указао на проблеме у систематским проблемима у владавини права.”

Дијалог без циља је савршена разбибрига за кафану и нешто потпуно божанствено у неполитичком контексту. Из политичке перспективе, међутим, дијалог мора да води нечему и морају постојати механизми да се оно што је дијалогом остварено имплементира. То је још један од разлога због којих је Трифуновићева иницијатива похвална. Разложно је и његово помињање „македонског преседана”.

Ипак, „култ дијалога” није ограничен само на београдске међустраначке односе. И на релацији Београд–Приштина већ годинама слушамо похвале дијалогу ради дијалога. А у том конкретном случају, ни покровитељство Европске уније не нуди гаранцију имплементације, пошто је Заједница српских општина већ годинама, ево, тек мртво слово на папиру.

У сваком случају, нема зиме за дијалог. За све остало, зима иде.

Писац и новинар

 

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа


Коментари13
3dfa0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Stojan
a sta predlaže Muharem za BiH ? kako tamo rešiti situaciju i popraviti standard građana'
milic
Evo jednog dijaloga izmedju jednog advokata,70-togodisnjaka i mene klinca od 22 god.Dokacili se politike i nikako da se slozimo.Ja se pozvao na novine,TV,politicare...I on kaze:"Ne slazemo se nigde,pa cu ti dati jedan ocinski savet.Ako sinko ,u zivotu,verujes politicarima,novinarima,trgovcima i nama advokatima,obesi se odmah da se ne mucis i patis kroz zivot".Taj dijalog mi je donosio kroz zivot odredjena otkrovenja.Danas se cesto setim tog coveka,valjda zato sto sam omatorio.Uuuuh.!?
Саша Микић
Има дијалога и ''дијалога''. У првом то су разговори две стране у којем свака износи своје ставове и аргументе уважавајући другу страну са њеним ставовима и аргументима. На крају таквог дијалога увек се рађа нешто нов и вредно. Други је разговор две стране у којем се свака страна држи својих ставова сматрајући их једино исправним и истинитим. Такав ''дијалог'' нема никаквих резултата и може да траје у бескрај, а ови ''дијалози'' позиције и опозиције ми на то личе.
Miloš
E takvi drugi "dijalozi" su nažalost danas prisutni po celom svetu, a ne samo po Srbiji. Nikada više nije bilo sastanaka, diskusija, panela, razgovora u četiri oka itd. No dobro, svrha dijaloga je inače da svako kaže šta mu je na duši, pa kako Bog zapoveda.
Препоручујем 4
Дејан Којић
Хтео бих да прокоментаришем склоност наших опозиционих политичара (90их и сада) да одлазе на Запад и траже посредовање у "дијалогу" између власти и опозиције. Такви чинови су ми гнусни. Шта имају странци са нашим унутрашњим питањима, нарочито западњаци, који нам раде о глави већ деценијама. Испада да смо неспособни да сами решимо своје проблеме. Такође, позивање странаца да буду модератори у унутрашњим размирицама је на неки начин одрицање од независности.
Nebojša Joveljić
Zašto bi se dijalog na koji poziva Sergej Trifunović vodio pod patronatom Evropske unije? Zar se ne bi najbolja rješenja za opoziciju, uz puno bržu realizaciju, mogla postići ako bi se pregovori vodili direktno pod patronatom Nato pakta, koji ionako finansira dobar dio opozicije. Za razliku od Bazdulja ja ne mislim da ima išta pohvalno u “makedonskom presedanu”. Navijanjem za takav presedan i “prelaznu vladu” siguran sam da će opozicija izgubiti i ono malo simpatija koje trenutno uživa u Srbiji.
Nikola Nesic
Pa niko iz opozicije nije vodio nikakve razgovore niti imao dijaloge sa NATO. Slobodan Milošević je uveo NATO i omogućio im prisusvo u Srbiji, i to trajno. Drugi su išli na referendume, mi smo im ponudili zemlju kao pokaznu vežbu. Hrvatska je pokazala efikasnost NATO savetnika, Bosna kako se trampi bombardovanje za državu, a u Srbiji bombe za poklonjenu državu. Sergej Trifunović i ostali su mala deca za ozbiljne državne ponude koje su date i daju se NATO.
Препоручујем 10

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља