четвртак, 17.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:52
КАДА ЈЕ ДРЖАВА ТРЕЋИ РОДИТЕЉ

Више од 7.000 деце под старатељством државе

Сва­ке го­ди­не око 20 ма­ли­ша­на из Ср­би­је до­би­је ино­стра­не па­со­ше
Аутор: Катарина Ђорђевићнедеља, 01.09.2019. у 22:00
Цен­тар за одој­чад, де­цу и омла­ди­ну без ро­ди­тељ­ског ста­ра­ња у Зве­чан­ској ули­ци (Фото Н. Марјановић)

Тек рођени дечак који је почетком недеље остављен у пластичној кеси у контејнеру у београдском насељу Жарково налази се у Универзитетској дечјој клиници у Тиршовој улици и његово стање је стабилно. Новорођеном дечаку, кога је само стицајем срећних околности пронашао пензионер који је шетао пса у близини жарковачког гробља, центар за социјални рад одредио је привременог старатеља. Он ће ускоро бити уписан у матичну књигу рођених и одредиће му се лично име.

Ово је пета беба која је од почетка године напуштена од родитеља и којој је држава постала „трећи” родитељ, а када напусти болничку постељу, дечак ће бити пребачен у хранитељску породицу или у Центар за одојчад, децу и омладину без родитељског старања у Звечанској улици.

Пре две недеље тридесетшестогодишња мајка из Трговишта оставила је своју новорођену девојчицу у болници у Врању, с образложењем да није у стању да води рачуна о седмом детету које је донела на свет. Судбину ове девојчице такође ће одлучити центар за социјални рад.

Двогодишњи дечак кога је мајка почетком јула оставила на улици у београдском насељу Вишњица збринут је у оквиру система социјалне заштите. Беба коју је мама у марту ове године „заборавила” у таксију у Врњачкој Бањи враћена је у биолошку породицу, у којој данас одраста са седморо браће и сестара, а дечак који је крајем јануара само два сата након порођаја остављен у плетеној корпи у снегу поред Малог Црнића, и коме су социјални радници од милоште дали име Срећко, налази се у хранитељској породици. Он је добио ново име, нови дом и шансу за нови и бољи живот од оног на који је осуђен по рођењу.

Јавност је прошлог октобра веома потресла прича о дечаку који је пронађен у порти Цркве Светог архангела Гаврила у Чајетини, који је од милоште прозван Гаврило. Упркос великом „интересовању” јавности за усвајање овог дечака, он се месецима налазиo на неонаталном одељењу дечје болнице у Ужицу и готово годину дана чекао на усвојитеље.

Подаци Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања говоре да се држава у овом тренутку стара о 6.363 деце и младих који се налазе на хранитељству, о 600 малишана у установама социјалне заштите, а истовремено тражи усвојитеље за 295 малишана којима је утврђена општа подобност за усвојење. У Србији постоје четири центра за породични смештај деце – у Београду, Нишу, Крагујевцу и Ћуприји, а подаци говоре да највећи број хранитељских породица живи у Милошевцу, Јадранској Лештици, Чортановцима, Инђији, Старој Пазови и Суботици, односно у Сурчину, Бољевцу и Обреновцу – када су у питању београдске општине.

Драган Вулевић, посебни саветник министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, не може да сакрије тугу када каже да све приче о хуманости и спремности за усвајање беба падају у воду пред статистиком која сведочи да ће од 295 деце која у овом тренутку чекају на усвојитеље, више од четвртине њих бити усвојено у иностранству, јер за њих стручњаци нису могли да нађу „родитеље” у нашој земљи. У последњих 14 година чак 207 малишана добило је америчке, шведске, канадске, шпанске и пасоше бројних европских земаља, јер њиховим новим родитељима није била важна чињеница да су ова деца рођена с хендикепом или генима који успоравају физички или психички развој.

„Готово сви потенцијални усвојитељи у нашој земљи желе здраву децу, а велики број малишана који се налази у бази података Министарства рад има поремећаје у развоју. Уз то, више од 95 одсто усвојитеља желе децу српског порекла, а велики број деце која чекају на усвојење ромске је националности. Осим тога, готово сви усвојитељи траже бебе које имају свега неколико месеци, а ако се има на уму податак да је свега трећина деце која чекају на усвојење млађа од две године, јасно је колики је раскорак између жеља и могућности”, објашњава наш саговорник.

С обзиром на то да Конвенција о правима детета истиче, да дете има право да буде збринуто у земљи порекла и да треба да се одгаја у духу своје вере и нације, постоји „позитивна дискриминација” наших држављана у односу на усвојитеље из иностранства. По нашем закону, страни држављани могу да усвоје дете из Србије само ако за то дете не могу да се пронађу усвојитељи у нашој земљи у тзв. разумном року. Ако се усвојитељи у земљи не нађу у року од годину дана, онда центар за социјални рад утврђује подобност детета за инострано усвојење. Вулевић се присећа се да је након стравичног земљотреса на Хаитију ресорно министарство било „затрпано” захтевима наших суграђана да усвоје сирочиће природне катастрофе. Када је тим људима великог срца речено да на усвојење чекају и ромска деца из Србије, нико није изразио интересовање за проширење породице. Уз то, нико од њих није усвојио ниједно сироче с Хаитија.

Шта се дешава у ситуацији када родитељи оставе дете?

„Напуштена беба се најпре здравствено збрињава, а бригу о њеној судбини и даље поступке предузима надлежни центар за социјални рад, који одређује лично име детета, поставља старатеља и води рачуна о дететовој безбедности и здрављу. Центар, на основу расположивих података, утврђује компетентност родитеља, као и потенцијале и могућност да се дете збрине у оквиру сродничког окружења. Стручни сарадници центра су ти који врше процену целе ситуације, почев од околности које су довеле до остављања бебе, преко процене да ли породица може поново да преузме бригу о остављеном детету, па све до утврђивања законске одговорности родитеља. Уколико процене да је породица у стању да води рачуна о детету, с њим се ради породична терапија, а ако процена покаже њихову некомпетеност, утврдиће се да је дете трајно лишено родитељског и породичног старања. У том случају, дете се смешта у хранитељску или усвојитељску породицу”, објашњава наш саговорник.

Он додаје да одговорност за остављање детета може бити и кривичноправна и грађанскоправна – мајка која је оставила тек рођену бебу у пластичној кеси у контејнеру свакако ће бити кривично гоњена. Закон, такође, предвиђа да неко може бити лишен родитељског права у односу на сву децу, али и у односу на само једно дете. Иако бебе остављене на улици изазивају велику пажњу јавности, овакви случајеви, на срећу, нису толико чести. Далеко се чешће дешава да се дете због здравствених проблема остави у породилишту јер су родитељи престрашени тешким дијагнозама и озбиљним лекарским прогнозама. Међутим, дешава се и да мајке које су оставиле бебе у породилишту после неколико месеци схвате да је веза између родитеља и детета ипак нераскидива и врате дете у свој загрљај.


Коментари1
55852
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља