понедељак, 23.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:39

Колосалан уметник и племенита личност

Питао сам се да ли је Владимир Величковић уопште био свестан грознице коју је унео својим радовима у наше естетске просторе, рекао Владимир Костић, председник САНУ, на комеморацији нашем великом сликару
Аутор: Милица Димитријевићчетвртак, 05.09.2019. у 12:24
(Фото Танјуг/Д. Кујунџић)

Бираним и топлим речима, пропраћеним фотографијама на којима су се налазиле, поред њега, и његове слике, нама добро познате и вредне, опростили смо се јуче, на комеморацији у Скупштини града Београда од Владимира Величковића, академика и једног од наших највећих сликара.

У присуству чланова породице и блиских пријатеља, премијерке Ане Брнабић, министра културе Владимира Вукосављевића и генералност секретара председника републике Николе Селаковића, бројних уметника и личности из културног и јавног живота, председник Српске академије наука и уметности Владимир Костић позвао је на минут ћутања, подсетивши нас, након тога, на Величковића онаквог каквог га је упамтио.

– Био је човек патрицијске физиономије који упркос годинама има држање младића, са ставом брђанина свиклих на кретање и напор на које се после неће жалити. Памтим и неки мир и готово заборављену вештину да се саговорник слуша, у једноставној отмености с којом је носио статус несумњиве величине. Питао сам се да ли је уопште био свестан грознице коју је унео у наше естетске просторе још пре неколико деценија, какву је сензацију за нас лаике представио у својим радовима који су нам се чинили потпуно другачијим од свега што смо до тада видели. Један велики физиолог Шерингтон је рекао да је живот кретање. Велики део нас био је у делу његовог опуса фасциниран управо драмом покрета, било људи или животиња, у координатним системима или фото-финишима какве трке или, коначно, самог живота – истакао је Костић, додајући:

– У хијерархији лепог Владимир Величковић је, по личном исказу, издвајао лепоту београдских јесени. Пред почетком једне од њих замакао је у просторе којима, мислим да нико овде не сумња, он заиста припада и у којима, надамо се, траје непрекидна београдска јесен.

У име француске амбасаде, Катрин Фодри, аташе за културу, изразила је велику дирнутост одласком Владимира Величковића.

– Свет је изгубио једног од најважнијих уметника покрета наративне фигурације. Носилац Легије части, командир уметности и књижевности, члан Академије лепих уметности у Француској, члан Српске академије наука и уметности провео је већи дао свог живота у Француској. Његова најлепша дела видела су светлост дана у нашој земљи. Одликовала га је неупоредива дарежљивост, увек је помагао и био отворен за нове генерације уметника, како у Србији, тако и у Француској, представљао је мост између две земље – рекла је Катрин Фодри.

– Одлази у велике даљине једна ретко племенита личност, супруг, отац, велики уметник, драги пријатељ. Иза њега остаје болна празнина, мук, настојимо да утеху нађемо у уверењу да његов тестамент, монументално дело, неће прекрити прах заборава – речи су историчарке уметности Ирине Суботић.

– Његово сликарство било је идентификовано с оштрим погледима на актуелно стање модерне цивилизације и та критика носила је одређене социјалне конотације, а не ретроградне погледе на прошлост. Био је схваћен и прихваћен као аутентична и снажна личност, носилац широких, хуманистичких порука, тако потребних човеку. Био је судбински везан за уметност. Пратећи његово бурно, богато стваралаштво, били смо сведоци огромне енергије коју је улагао у стварање, кроз свој физички, готово екстатичан рад. Сада када је тако неочекивано отишао, тешко је суочити се с истином. Чини се да је то неки страшан неспоразум, да ће се он сваког часа појавити, да ћемо с њим бити још дуго заједно – поручила је Ирина Суботић.

– Туга овог одсуства трајаће дуго, једино ће дуже трајати благодети потпуности његове људске и уметничке егзистенције и снага и пуноћа његовог колосалног уметничког опуса – казао је вајар Мрђан Бајић.

– Ми смо они савременици чију је епоху тако исцрпљујуће истинито сажео у својим сликама. Можете ли да склопите бржи и ефикаснији сажетак од само два призора које нам је генерисао: обезглављени човек, који бескрајно бежи од пацовског сивила које га прогони и, потом, црни, изгорели пејзаж испарцелисан бодљикавим жицама који је приступачан и добар још само за црне гавране. Али, нема ту никаквог песимизма ни пораза, већ само сурове форензичарске истине. Изговарати ту истину верујем осећао је као своју дужност. Владимиру Величковићу хвала за колосалну и трагичну уметности коју нам је дао – закључио је Бајић.

Владимир Величковић сахрањен је у Алеји великана у Београду у присуству чланова најуже породице. Пријатељи и поштоваоци позвани су да му данас, у 10 сати, на истом месту одају пошту.


Коментари1
58512
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ikson
Jedan u nizu slikara pod velikim uticajem Francis Bacon...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља