понедељак, 23.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:39
АКТУЕЛНО: ЛЕКТИРА ЗА ЛЕТО

Tрилери за предах

Најпопуларнија је и даље руска књижевност, али све је више објављених књига азијских, скандинавских и латиноамеричких аутора
Аутор: Драгољуб Стевановићнедеља, 08.09.2019. у 18:05
(Фото А. Васиљевић)

Лето, годишњи одмори, плаже, и ту негде, испод сунцобрана, поред торбе и понешто за читање. „Љубић”, часопис, трилер, класичан роман.

Шта се и колико чита у летњим месецима?

Одговор можда мало изненађујући. На основу података из библиотека нема разлике између јула и августа и било ког другог месеца у години.

– Једина је разлика што у току летњих месеци опада позајмљивање стручне литературе јер и студенти и запослени који је најчешће траже су на годишњем одмору или на распусту. Читаоци се враћају и класичним делима. Књиге се не мењају, али се са протоком времена мењају наш поглед и доживљај тих дела. „Чаробни брег” се не чита на исти начин у двадесетим или у четрдесетим, тако да је занимљиво пратити те промене код себе – каже Бојан Кундачина, начелник позајмног одељења Библиотеке града Београда која има 150.000 чланова.

Андрић и Маркес се држе

Упркос све већој понуди „лаке” литературе и даље су Андрић и Маркес читанији писци. Људе који са баве књигама, међутим, забрињава све више наслова из ненаучне, неаргументоване литературе и то из свих научних области, а можда понајвише из области историје. Популарне су и све књиге које се баве различитим теоријама завере.

– Код нас је убедљиво најпопуларнија руска књижевност, док књижевност других народа не познајемо и не признајемо довољно. С друге стране, све више се објављују књиге азијских аутора, а латиноамерички писци су већ дуже време присутни – истиче наш саговорник.

За читаност једног дела понекад је заслужан и само маркетинг, некада награда или актуелност теме. По речима Саре Ивковић Марковић, шефа Одељења маркетинга ове библиотеке, награда је – било да је „Нобелова”, „Нинова” или нека трећа – важан разлог зашто је неки писац постао читан.

Код нас је најпознатија „Нинова” награда и њени добитници увек могу рачунати на велике тираже. Као илустрацију наведимо пример Драгана Великића који је на листама читаности био у врху по две године са оба романа – „Руски конзул” и „Иследник” за које је добио „Нинову” награду. И смрт писца може бити разлог за нагло интересовање читалаца, што се догодило са делима Светлане Велмар Јанковић. На читаност данас утичу и телевизијске серије ако су инспирисане романима, било да су то Ћосићеви „Корени”, „Рањени орао” и друге екранизације Мир-Јам, „Игра престола”, „Хари Потер”.

Оно што наши саговорници истичу као куриозитет је да је међу српском публиком све омиљенији жанр трилер. Један од најчитанијих тренутно је Ју Несбе, норвешки писац и музичар, аутор углавном крими-трилера који су преведени на више од 40 језика и продати у више од 23 милиона примерака. Не треба заборавити ни „стару гарду” – Агату Кристи, Ла Кареа, па и Стивена Кинга...

Психолог међу корицама

Лето се сматра идеалним добом за „духовну” обнову и самопомоћ кроз наслове популарне психологија, јер многи мисле да ће баш уз помоћ овакве литературе вратити самопоуздање након трауматичне пословне године. Зналци истичу да је ова врста штива увек актуелна јер нуди лака и брза решења, а занимљиво је да се у овој области мање пажње посвећује ауторима, а више тематици. Данас је популаран Ирвин Јалом и његова дела „Лежање на каучу” и „Кад је Ниче плакао”, па Робин Шарма „Будни у пет и ваш је читав свет”, раније је био много читан хит овог аутора „Калуђер који је продао свој ферари”.

Психолози истичу да овој литератури треба прићи опуштено и без великих очекивања, али она може да утиче и позитивно на читаоце ако им приближи свет душевног и психичког.

Својевремено је Завод за издавање уџбеника покренуо библиотеку под називом „Психологија за радознале” како би се помогло читаоцима да се одмакну од популарне психологије или да бар науче која је књига из те области вредна, а која само шарлатанство. У овој едицији су објављивана и озбиљна дела која су тако написана да их могу разумети и лаици: „Убијање душе” Бруна Бетелхајма и Виктора Франкла, „Језик саосећања” Маршала Розенберга, „Будућност једне илузије” Сигмунда Фројда, „Заборављени језик” Ериха Фрома.

Најчитаније књиге

1. Моја бака Вам се извињава – Бакман Фредерик
2. Сапијенс – Харари Јувал Ноа
3. Заблуда Светог Себастијана – Владимир Табашевић
4. Хомо деус – Харари Јувал Ноа
5. Прича о онима који долазе и онима који остају – Елена Феранте
6. Солунска 28 – Др Неле Карајлић
7. Деца Волге – Јанина Гузељ
8. Београдски трио – Горан Марковић
9. Александар од Југославије – Вук Драшковић
10. Неиспричане приче – Ранко Грлић

Подаци : Библиотека града Београда

Мало средњошколаца

Свуда у свету, па и код нас, тренд је да средњошколци све мање читају. На шест студената долази један средњошколац. У најчешћем броју случајева читају лектиру, све мање у току распуста, већ искључиво у току школске године. Поред лектире заступљена је епска фантастика.

За најстарије читаоце, преко 65 година, чланарине су бесплатне. Старији читаоци највише читају романе и ту су подједнако заступљени сви жанрови. Од стручне литературе највише се читају књиге из историје.

Препорука библиотекара

Шта бисте ви лично препоручили читаоцима, питали смо Бојана Кундачину, а он нам је послао следећи списак:
– Ајзаксон – Леонардо да Винчи
– Љоса – Рај на другом ћошку
– Тајсон, Страус, Гот – Добродошли у свемир
– Харари – Сапијенс
– Васко Попа – Песме

Литература за њу и њега

Резултати једног истраживања показали су да се литерарни укуси мушкараца и жена веома разликују.

Жене раније сазревају и још као младе читају класичне књиге, а у познијим годинама прелазе на лакше теме. Док се заљубљују читају Достојевског, у средњим годинама плачу уз Хосеинија и Муракамија, а у златним годинама гутају „љубиће”.

Мушкарци имају обрнут читалачки ритам: као млади читају „треш” романе попут јефтине фантастике, кримића, у зрелим годинама популарну психологију, а кад поседе не испуштају из руку историјске романе, националне и друге класике. Па тако и овог лета...


Коментари0
ad9a1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља