уторак, 17.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:56

ГУП Београда – оживљавање урбанизма

понедељак, 09.09.2019. у 11:39
(Фото Д. Јевремовић)

Појавио се чланак са најавом да ће се до 2021. припремити нови генерални урбанистички план Београда. Обухват је 77.851 хектар. Плански хоризонт је 2041. година. Добра вест за српски урбанизам. Србија ће и до тог хоризонта бити недовољно урбанизована држава. Градови ће и даље носити посао урбанизације. Планске или спонтане, поставља се питање.

Београд је својим значајем и капацитетима најзначајнија тачка српске мреже градова. Можда пресудна за укупан модел простора републике, па и Балкана. Генерални урбанистички план је најважнији развојни документ сваког града. На прелому између два века је потиснут. Превладало је уверење да се треба што пре усмерити на планове регулације. Враћање Београда Генералном урбанистичком плану је заокрет. Битан за урбанизам као теоријску и практичну делатност грађења Србије.

Може се очекивати да ће ресорно министарство вратити урбанизму одговарајуће место. (Последњи удар је укидање Матичне секције урбаниста у Инжењерској комори.) Да ће факултети престати са третирањем урбанизма као сиромашног рођака пројектовања. Да ће, по примеру главног града, и остали центри донети своје ГУП-ове. (Најчешће их развлаче, показујући недостатак свог концепта развоја.) Утицај ове београдске активности може да буде вишеструко благотворан. Сачекајмо.

Када је реч о чланку – најави ГУП-а, намеће се неколико напомена.

– Нема назнаке ко ће водити стручне послове на изради овог стратешког документа. Говори се о 20 студија и 400 стручњака, што није спорно, али се не истиче ко ће их обједињавати. По покојном професору Перишићу, „има много аналитичара, а врло мало синтетичара”. ГУП Београда некад су водили Добровић и Сомборски, па Аца Ђорђевић и Милутин Главички, крајем века Коста Костић, Влада Мацура, Браца Ференчак... Све крупна имена архитеката у нашој урбанистичкој струци.

– Најављује се „прави стратешки документ... који ће прецизно одредити развој града”. Французи би за наш ГУП рекли да је „повеља о урбаном расту”. Њен главни циљ је шема дугорочне улоге Београда у регији и усмеравања градограђења у складу с њом. Тежња ка апсолутној прецизности свакако није остварива код овако дугорочних планова. Приоритет је оптимална генерална оријентација. Иде ли Београд ка северу или ка југу, ка истоку или ка западу? Који потези су арматура изабране стратегије?

Др Верољуб Трифуновић,
Крагујевац


Коментари2
b3089
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Habsburg
Šta priča ovaj čovek, kakva dalja urbanizacija Srbije? Šta treba, da 90% Srba živi u 3 grada? Pa Beograd treba podeliti na barem 3 grada.
Gustav Floberka
Ne, 90% treba da živi u jednom gradu, koji nastaje povezivanjem NS i BG, i od Srema do Smedereva, sa aerodromom kao centrom. Povezivanje već odavno ide, ali, u nedostatku vizije, ide spontano, stihijski, izgradnjom groznih prigradskih naselja tipa Altina... Takav grad sa 4-5 miliona stanovnika bi značio kvantni iskorak Srbije u odnosu na kompletno okruženje u krugu od 500km. Hongkong, ili Singapur, na Balkanu.
Препоручујем 2

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља