понедељак, 23.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:39
ИНТЕРВЈУ: Александар Шапић, председник Српског патриотског савеза и СО Нови Београд

Не занимају ме цензус коалиције

Рекао сам себи да док се будем бавио јавним послом у име грађана који су ми указали поверење, без обзира на ком нивоу власти, на увреде са друге стране нећу одговарати истом мером
Аутор: Мирјана Чекеревацпонедељак, 09.09.2019. у 11:19
(Фото из личне архиве)

Волео бих да у политичкој каријери доживим да власт и опозиција, без обзира на то ко је ко у датом моменту, направе консензус о општим националним интересима, јер нема озбиљне државе на свету која опстаје, а да нема дефинисану националну политику из чијих оквира се не излази, без обзира на то ко је на власти. Нажалост, нашим политичарима је углавном много важније да политички противник не профитира од општег националног интереса – каже за „Политику” Александар Шапић, лидер Српског патриотског савеза (СПАС) и председник СО Нови Београд. Истиче да он политиком из угла сопственог интереса не може и неће да се бави, а сигуран је да ће једном доћи тренутак кад ће консензус бити могућ, једино не би желео да он тада буде неопходан, јер би „то значило да смо у озбиљном националном проблему”.

Стално истичете колико вам је важан српски национални интерес, шта под њим подразумевате?

То би значило да дефинишемо основне ствари важне за опстанак државе, па ако треба за почетак да кренемо од најједноставнијих ствари које нико не доводи у питање. Ево, на пример, да нас за десет година буде макар један више него сада. Хајде да се сви окупимо око тога да у скупштини сви за то гласамо и да сви, без обзира на то ко води и ко ће водити државу, наставе да раде на томе. То значи да покушамо да помогнемо младим брачним паровима, да стимулишемо наталитет... И то би било нешто, па онда, на пример, да се окупимо око бриге за све Србе у региону и у другим земљама... Али кад ја тако нешто предложим, кажу ми – тако ће профитирати власт. Не можемо да се бавимо политиком ако нам је једини циљ да политички противник не профитира. Када бих ушао у Скупштину Србије, понашао бих се као и у Скупштини Београда, подржао бих нешто или не, у односу на квалитет предлога а не предлагача.

Такав став није баш популаран, зато сте честа мета напада...

Нисам спреман да јурим политичке поене ширећи нетрпељивост и мржњу међу својим народом, па макар ниједан једини политички поен никад не добио. Зато ме често етикетирају, те „вучићевац”, те „ђиласовац”, у зависности од тога како шта подржим. Овде се, нажалост, само гледа ко шта каже, али не и шта се каже.

То је разлог што никада не одговарате на увреде увредом чак и у ТВ емисијама у којима је било мучно и гледаоцима да слушају такав говор?

Рекао сам себи да док се будем бавио јавним послом у име грађана који су ми указали поверење, без обзира на ком нивоу власти, на увреде са друге стране нећу одговарати истом мером. Кад бих то чинио значи да подржавам данашњу лошу политичку праксу која доводи да комшије у згради, због различитих политичких уверења, а нормално је да их имају, могу лако да помисле како је легитимно да се вређају или чак потуку. Политичари морају да негују пристојност увек, на сваком месту, па и у изборној кампањи, а умеју да кажу како је у њој све дозвољено. Није. Кад сносиш одговорност за општину, град, државу, мораш да пазиш шта говориш и радиш. У спорту сам научио да у утакмици мораш да поштујеш правила, чак и кад противник пређе границу, јер ако их не поштујеш, тим је на губитку, а ти ниси спортиста, него силеџија.

Стално истичете важност дијалога, али вас нису звали на ове округле столове?

Не уклапам се у шаблон својим начином политичке борбе. Мораш да будеш апсолутно против свега што ради политички противник, да на увреду одговориш увредом, да коментаришеш и оно о чему ништа не знаш и слично, да би био део шаблона који овде влада. Пошто то не радим, онда ме ваљда медији, па и невладине организације ретко препознају. Прва два пута ме нису звали, заборавили су, па су онда заборавили да су ме заборавили, а кад је почео дијалог да се љуља, „сетили ме се” и позвали. Рекао сам им да ми није драго што је власти и опозицији потребан медијатор за разговор, да им желим срећу, али сам позив одбио. Да сам урадио супротно и отишао, значило би да не поштујем себе и људе које представљам.

Тренутно трају изјашњавања ко ће изаћи на изборе а ко бојкотовати, где сте ви? 

Не говори се странцима ружно о сународницима
Ви никада нисте писали писма странцима тражећи њихово посредовање, мислите ли да сами себи штетимо позивајући свет да решава наше проблеме?
Нисам баш био присталица политике Милошевића. Иако сам тада био доста млађи и мање у све упућен. Живео сам у иностранству, али никада нисам дозволио да преда мном неко каже једну ружну реч о председнику моје државе, какав год да је. Све што сам имао и имам против било ког Србина, решавам у земљи. Никада немојте помислити да ће вас неко споља више поштовати, уколико говорите ружно о сународнику. Исто је то као и са породицом или бившим супружницима или пријатељима. Говорити лоше о њима више говори о вама и вашем карактеру него о њима. Гледао сам интервју албанског премијера Едија Раме за једну нашу телевизију у време кад је у Албанији имао страшне проблеме са озбиљним нападима на себе од стране опозиције, протестима. Кад је упитан да говори о томе, одговорио је: „О пријатељима из опозиције не разговарам са странцима. Наше проблеме решавамо унутра. Молим вас да ту тему не отварамо.” Е, тако се пред странцима понашају озбиљни људи који желе добро свом народу, па макар се унутар државе ни о чему не слагали.

О неравноправним условима на политичкој сцени говорим већ годинама, од како је СНС на власти, а вероватно је слично било и раније, само је СНС показао да уме да буде ефикаснија у примени неких метода. Излазак или неизлазак на изборе легитиман је начин политичке борбе. Никоме не говорим шта да ради, а зашто неки у опозицији раде управо оно што замерају СНС-у, а то је да праве поделе и етикетирају сваког ко не мисли као они, е то не знам. Да ли ћемо изаћи на редовне парламентарне изборе зависи од процене да ли имамо реалне шансе да остваримо значајнији резултат. Да излазим на изборе, да бих узео два-три процента, био врећа за ударање, или позоришна кулиса, нећу. Уколико не уђете у парламент не можете да пласирате своју политику, нити људи могу да вас чују... Хоћемо ли имати шансу да добијемо поверење људи, зависи од тога колико ће нас пустити, кроз медије, да нас грађани виде. Донећемо одлуку кад избори буду расписани. Што се тиче локала, ту ћемо изаћи. Ипак сам у Новом Београду осам година, па су људи имали прилику да виде шта умем и могу, иако у јако скромним условима.

Разговарате ли са ДСС-ом о заједничком наступу?

Са ДСС-ом имам коректан однос, разговарамо, више од тога не могу да кажем. Ускоро ћемо више знати. Једино вам могу рећи да ја ни са ким нећу улазити у класичне коалиције какве су присутне последњих година на нашој политичкој сцени. Такозване цензус коалиције, а после куд који мили моји.

Уколико се одлучите за излазак, мораћете, на пример, да изнесете став и према КиМ?

Чињеница је да имамо важећи устав који су сви у обавези да поштују, а он каже да је Косово неоспорни део Србије. Устав може да се промени вољом народа на референдуму и уколико народ другачије одлучи од овога што је сада, тога сви политичари морају да се придржавају и да у оквиру те одлуке извуку најбоље што се може за земљу, без обира на то шта он о томе мисли. Чињеница је да смо ми 1999. године повукли своју војску и полицију са КиМ, а касније и све наше институције. Да ли нас данас неко условљава неком силом или нечим другим, то не знам, али волео бих да ако неко то зна, каже. Онда народ на референдуму нека донесе одлуку.

Александар Вучић је рекао да ће о свакој одлуци о КиМ народ на референдуму рећи последњу реч, а из СзС-а му је одговорено да се крије иза народа, уместо да преузме одговорност...

Добро, онда се и ја кријем иза народа. Слободан Милошевић је преузео одговорност, донео одлуку и увео нас у рат са најмоћнијом силом света – НАТО-ом. Нисам приметио да су, када је потписао Кумановски споразум и повукао војску и полицију са КиМ, милиони људи изашли на улицу и тражили наставак рата, нити да су кренули на Косово добровољно да наставе борбу. Да је Милошевић питао народ да ли жели да уђе у рат, то је друго. Кад народ одабере рат, онда се брани земља до последње капи крви. У супротном нисте храбри зато што сте, како кажете „преузели одговорност”, већ сте неодговорни зато што сте довели у питање опстанак читаве нације, у жељи да покажете како сте храбар човек.


Коментари21
bd800
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Не говори се странцима ружно о сународницима...
Ovako nešto još nikada ne pročitah u nekom srpskom mediju. Mi koji živimo van matice dosta puta se nerviramo kada vidimo na zapadnoj tv kako naši opozicionari govore ružno o svojoj zemlji. Uvijek se zapitamo, kako onda treba tuđini da govore o nama? Ima nas mnogo koji nismo bili obožavatelji Miloševića, ali isporučiti ga tuđinima da mu sude, pa zar to nije najveća sramota koju smo doživjeli.Zar nismo pokazali poraz i lice podlaca kada su u Hag isporučeni najveći borci?!O svom se NE govori ružno!
tja
"Ne zanima me". Kad neko hoce da se bavi politikom, hteo-ne hteo, mora da se zanima i da zna sta se desava u politici oko njega. Ali balkanskom politicaru je potrebno da pokaze kako njemu nije vazno sta tamo neki slepci rade. On se bavi mnogo vaznijim stvarima.
tja
(Роки) Pogledajte naslov clanka. Verujem da naslov clanka verno citira ono sto je on rekao. Ako iz toga ne umete da izvucete zakljucak sta njega interesuje, ni bog vam ne moze pomoci. Vi birate sta hocete a sta necete da znate i razumete. Vas komentar bi imao smisla samo ako biste jasno rekli da vam se ne svidja sta sam ja rekao, i nista vise. Tada bih i ja mogao da razumem sta ste hteli da kazete.
Препоручујем 2
Роки
Не знам по чему сте то закључили да га не занима односно да не жели да зна шта се дешава у политици око њега. То што зна не значи да мора да учествује. Нико није савршен, али начин на који се он бави политиком, барем ово што је до сада показао, би могао многима да буде за узор. Само што неће, јер су малтене сви остали или на повоцу У(ДБ)Е која наравно стрепи да ће једног дана неко ипак морати да сноси некакву одговорност или под претежним утицајем странаца или како већ.
Препоручујем 5
Боба
Занимљиво, ето што нам нису дали Аустроугари и Немци па и Турци да обавимо референдум пре него што су нас напали? Једино где је Шапић у праву је да није нормално да се власт и опозиција не слажу око националних питања, рецимо одрицања од територија, по чему би ова власт да постане јединствена у свету. ПС Хтео не хтео ако учествује на изборима одузимаће гласове опозицији - да ли је то разлог што добија медијски простор погађајте и сами.
hajduk Veljko
Za sada besplatan savet opoziciji. Ili se udruzujte, ili se razilazite. Pa na pecanje, sitna bela jos radi.
Саша Јовановић
Причам ти причу и то све у стилу "нити смрди нит мирише". А плагирани докторат? Где је питање на ту тему? Само још један из екипе "омиљених опозиционара" и саботера бојкота.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља