четвртак, 12.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:02

Бернард Шо и ћирилица

уторак, 10.09.2019. у 11:34

Много светски познатих књижевника из разних земаља има своју улицу у Београду. Можда такву почаст, из одређених разлога, заслужује и чувени ирски писац Бернард Шо (1856–1950), добитник Нобелове награде 1925. године. Иако никад није боравио у Србији, мада је 1929. године посетио Цетиње и Дубровник, овај великан светске књижевности одавно је својим литерарним делима присутан на нашим културним просторима. Јер, његове позоришне драме – „Пигмалион”, „Кандида”, „Ђаволов ученик”, „Човек и натчовек” и друге, а написао их је преко 50 током свог дуговеког живота, годинама су приказиване, а неке се и сада налазе на репертоару појединих позоришних кућа широм Србије. Такође, бројни наши глумци су се афирмисали управо успешним улогама у његовим комадима. А глумица Радмила Андрић ушла је у Гинисову књигу рекорда за најдуже непрекидно извођење, 39 година, једне представе у истој подели, у позоришном комаду „Драги мој лажљивче”, насталом на основу богате збирке Шоових љубавних писама.

Интересантно је поменути да је Шо почетну литерарну славу стекао са једним од својих првих драмских дела – комедијом „Оружје и човек” на тему романтичне љубави за време Српско-бугарског рата 1885. године.

Но за нас Србе, посебно драго је сазнање да је овај славни писац и мислилац био одушевљен српском азбуком, сматрајући је најсавршенијим писмом на свету где се „пише како је изговорено, а чита како је написано”. За разлику од његовог енглеског језика, у којем се поједина слова и многе речи читају и изговарају другачије него што су написани. Стога се залагао да се компликовани енглески алфабет реформише и упрости, па је у свом тестаменту завештао 367.000 фунти, што је око 48 милиона динара, ономе ко поједностави енглеску абецеду по узору на српску азбуку.

Међутим, ова вредна награда и после више деценија остала је неуручена јер се још увек није појавио неки „британски Вук Караџић”.

Имајући све ово у виду, мислимо, да би у нашем главном граду требало, слично другим писцима, и Бернарду Шоу подарити једну улицу, чији назив би, наравно, био исписан омиљеном му ћирилицом.

Света Јокић,
Београд


Коментари18
da685
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

zeljko misikiwe
Svaki jezik i pismo imaju svoja pravila i neku svoju unutrašnju logiku. Što se tiče Engleskog, pa mi Srbi već uveliko primenjujemo Vukov sistem na Engleski kad pišemo,na primer, jutjub umesto YouTube. Šta bi Bernard rekao na to da je živ? On svakako zaslužuje neko obeležje u Beogradu s obzirom da je prepoznao ćirilicu kao najsvaršenije pismo. Podržavam ideju Gospodina Jokića u potpunosti.
Dr. Ing. Sokol Kostic
Ovo se preklapa sa feljtonom o Bec"kom stvaranju Albanske nacije, jezika i pisma pocetkom XX veka. Blizu Politike je S"afarikova pa onda Kopitareva Gradina. To su bili Bec"lije koji su kreirali i pomocu ambicioznog srpskog ustanickog pisara nakalemili na Srbe "Vukovu" cirilicu, u stvari jednu "misionarsku" azbuku pomoc'u koje je Bec" uspeo da Srbi vis"e ne mogu bez teskoc'a da c"itaju druge c'irilice. To je samo malo starija vrsta zvec"ke za narod kao sto je bilo i "Batstvo i Jedinstvo"
Д. Мирсин Сибничанин
Тачно рече Василије, мора се кренути на све или ништа. Или ће се српски лингвисти куцнути у главу и упитати се зашто нико други у Европи и свету не решава питање свога писма у свом језику кроз избор конкурентских писама (тј. писма и параписма) и вратити и српски језик на једноазбучје, или за десетак до највише 20 година српска ћирилица ће бити само егзотика, тј. будући споменик ћирилици биће у Србији надгробни.
Драгољуб Збиљић
Василије је апсолутно у праву. Што се ћирилице тиче, ми смо ушли у "последњу осмину", јер ћируилице у српском језику, уопште гледано, данас има највише десетак прроцената. Лингвиста што се тиче, треба их ослободити кривице све док су на власти били комунисти, тј. до 1992. године. Српски лингвсити таад су направили кардиналну грешку када су у Правопису српскога језика (Матица српска, 1993) реешили питање писма у двоазбучју, као да је и даље "српскохрватски језик". Ту је крај српске азбује.
Душан
Ћирилица.. Иако, су писмо осмислили и популаризовали следбеници Ћирила и Методија, уместо, самог Ћирила и Методија, његово име означава пре свега почаст. Само име ћирилице често збуњује, људе, који нису упознати са историјом писма, пошто се не идентификује за земљу порекла, за разлику од „грчког писма“, па га неки називају и руским писмом. Значи да не буде забуне, дефинитивно, нису само Хрвати , и ортодоксни Црногорци, збуњени овим писанијем, који се лепо и просто зове , ћирилица. Неки га присва
Оштроило
Srpsko pismo nema veze ni sa Cirilom niti Metodijem niti sledbenicima. Srpsko pismo potice jos iz Vince i hiljadama godina je staro. C&M su imali zadatak od pape da Srbe usmeravaju ka Vatikanu gde su neslavno zavrsili. Treba videti pismo koje su Raseni (Etrurci) koristili u starom Rimu i to pre Grka. Uporediti to pismo sa danasnjom 'cirilicom'. Takodje, engleski nije Soov jezik. Njegov jezik, kao i keltska imena (identicna sa srpskim!) su zakonom zabranjeni 1366.g. a Irci su postali robovi.
Препоручујем 11

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља