недеља, 22.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:34

За студирање на кредит дужници су мама и тата, а не академац

Само две банке одобравају наменске зајмове за школовање, али сам студент не може да их добије зато што нема редовна примања
Аутор: Јована Рабреновићуторак, 10.09.2019. у 21:00
Бан­ке код нас одо­бра­ва­ју кре­дит са­мо оно­ме ко има при­ма­ња (Фото А. Васиљевић)

Колико смо пута у америчким лекарским серијама чули да се млади лекар жали како је дужан десетине хиљада долара за студирање. Код нас се таква реченица не може чути не због износа задужења, него зато што у нашим условима могу да буду дужни само мама и тата, а не студент. Наиме, банке код нас одобравају кредит само ономе ко има примања.

– Када би одобрили кредит некоме без редовне месечне зараде такав зајам би Народна банка рачунала као изузетно ризичан и од банке би тражила максималне резервације. Пошто би јој паре биле заробљене, банка би штету покушала да надокнади високом каматом што би такав кредит учинило неисплативим ономе ко га узима – објашњавају у једној банци.

Они који немају пара да плате школовање деце у кешу, или на рате, када то образовна институција дозвољава, проблем могу да реше кредитом. Оним готовинским углавном јер је анкета по банкама показала да само две банке одобравају зајам у ту сврху.

Банка Поштанска штедионица одобрава корисницима потрошачки кредит за плаћање школарине, куповину уџбеника и школског прибора, без трошкова обраде кредитног захтева. Минимални износ кредита је 10.000 динара, а максимални 300.000 динара, с роком отплате од шест, девет или 12 месеци. Номинална каматна стопа је фиксна и износи 6,99 одсто, током целог периода отплате кредита. Ако клијент, примера ради, подигне кредит у износу од 100.000 динара на 12 месеци, месечна рата биће 8.652 динара. Ефективна каматна стопа у том случају износиће 7,69 одсто, док ће укупан износ кредита с каматом коју клијент враћа банци износити 103.826,55 динара. За одобрење је потребан оверен предрачун продавца за робу која је предмет кредитирања или школске установе за плаћање школарине или студија.

У Комерцијалној банци имају динарски потрошачки кредит посебно креиран за плаћање школарине државних и приватних факултета, као и средњих школа. Кредити се одобравају на основу профактуре која може да гласи на студента, ученика, или на чланове најуже породице (родитељи, супружници, браћа, сестре...). Пренос примања на текући рачун банке није обавезан, а клијенти који немају уплату зараде преко текућег рачуна у банци морају да месечне износе уплаћују путем административне забране. Ученици и студенти од 18 до 27 година, за које банка кредитира школовање, имају могућност бесплатног коришћења сета производа и услуга текућег рачуна.

У Сосијете женерал банци кажу да, с обзиром на то да родитељи приликом школовања деце, које траје у просеку 16 година, имају различите врсте трошкова поред школарине, кроз комуникацију с клијентима утврдили су да су им најкориснији ненаменски кеш кредити.

– Показало се као врло корисно јер се клијенти (родитељи) интересују и узимају кеш кредит у сврху отплате школарине, али се исто тако показало да родитељима више одговара кеш кредит који могу да искористе и за неке друге трошкове школовања, попут смештаја за школовање у иностранству, допунске часови или едукације и слично.

Банка Интеза нема посебне наменске кредите за школарине, али има понуду краткорочних ненаменских кредита с каматним стопама од 6,5 одсто (ефективна 11,52 одсто) и периодом отплате до 12 месеци, који могу да се користе и у сврху плаћања школарине. Они имају и посебну понуду намењену студентима – студент хит рачун који тренутно користи око 6.500 студената, а омогућава им пријем новца из земље и иностранства, као и бесплатно СМС обавештење о уплати. Додатно, у првој години коришћења овог пакета, студенти су ослобођени трошкова месечног одржавања рачуна, а имају бесплатно на располагању и „дина” и „виза инспајер” платну картицу. Уз то, имајући у виду навике и потребе млађе популације која већину својих обавеза завршава онлајн, студент хит рачун подразумева и коришћење услуга мобилног и интернет банкарства.


Коментари19
e9f29
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Petar I
U Srbiji daš kredit studentu, a on završi fakultet i emigrira. Ali to su sitne pare za naše zelenaške banke.
Dusan Lukic
U SAD je trenutno dug za sudentske kredite oko 1500 milijardi dolara, preti kriza slična onoj izazvanoj stambenim kreditima bez dovoljno pokrića. Pošto su se krediti delili šakom i kapom bez dovoljnog to jest nikakvog osiguranja budući studenti su to masovno koristili upisujući i smerove za koje slabo ima posla. To je opet izazvalo drastično povećanje školarina. Baš ovih dana se vode velike rasprave u SAD povodom ovog pitanja. Naravno glavna je stavka ko će to da vrati.
Osman Delić
Da, i sam sam dužan banci za školovanje djeteta, ali ne žalim. Nakon završenog I ciklusa elektrotehnike sada sam siguran da kredit ima smisla samo i isključivo za školovanje djece. Dogradnja, izgradnja, automobili, lov-ribolov i druge trice su bezvezna stvar na koju se troši novac bespotrebno.
Simon Saivil
Nemoj ici u te skole, meni babo kaze, ta danas ti povrtlari za doktore vazhe. Pa sam i ja studirao kupus bez diplome, i sad, eto, apsolviram u Opelu mome! Braca Bajici su to shvatili pre pedeset godina, a ovi sada se dali u trku za papirima. Zlatnom teletu nikad ne istice rok vaznosti!
Љиљана
На западу (у Аустралији), студенти који узму кредит, морају да га врате чим се запосле, кад им плата пређе минималац, тј кад им зарада подлеже плаћању пореза на зараду (уз минималан интерес). Ми као родитељи смо му платили да заврши 'бизнис менаџмент', а онда је одлучио да заврши и буде професор у школи и тад је узео кредит, који и дан данас отплаћује, после 5 година службе у просвети.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља