понедељак, 16.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:41

Змај може кајтера да одвуче у смрт

Највећи непријатељ кајта је оно што га и покреће – ветар. – У нашој земљи кајтингом се бави педесетак особа, али се због непостојања адекватних услова не одржавају такмичења и не води се као спорт. – Кајтсурфинг се одвија углавном на води и кајтер стоји на ширем борду, сајлама је везан за змаја и њима управља уз помоћ специјално обложене ручке
Аутор: Бранка Васиљевићсреда, 11.09.2019. у 10:06
Кајтсурфинг је код нас сведен на појединце, заљубљенике у ову врсту активности (Фото: Пиксабеј)

Погибија репера Далибора Андонова Груа који је сурфовао кајтом на Дунаву покренула је многа питања о којима шира јавност не зна много. У први мах ова дисциплина којом се бави мали број људи у Србији за многе је била права непознаница јер није било јасно шта је кајт и колико је безбедан.

Кајтсурфинг подразумева дисциплину која се одвија углавном на води, уз помоћ ветра. Онај ко изађе на воду стоји на ширем борду и сајлама, ужадима је везан за змаја, односно једро налик параглајдеру. Њима управља уз помоћ специјално обложене ручке. За кретање је потребан јак, уједначен ветар и већа водена површина без препрека.

У нашој земљи кајтингом се бави тек педесетак особа, али се овде, како сазнајемо, због непостојања адекватних услова не одржавају такмичења. На црту љубитељи кајта једни другима излазе углавном у Црној Гори, на Ади Бојани, где постоји већи број клубова.

Несреће попут прекјучерашње многи људи који се баве спортовима на води не памте. Повређивања је, кажу, било, углавном приликом обуке, али трагедија се не сећају. У свету у просеку у кајтсурфингу, како познаваоци тврде, годишње страда десетак људи.

Највећи непријатељ кајта управо је оно што га и покреће – ветар.

Јак ветар који у висину и до десет, петнаест метара дигне змаја, а онда нагло престане, може да буде кобан за човека над водом. Пад са велике висине и ударац у воду сличан је паду са високе зграде на земљу. Јер, на педесетак метара изнад површине вода у случају пада у њу понаша се као бетон.

Ова дисциплина доста је популарна у окружењу и широм света, већ годинама се одржавају европска и светска првенства, а код нас се још не води као спорт.

Кајтсурфинг, како кажу у Спортском савезу Србије који је надлежан за неолимпијске спортове, није њихов члан.

– За сада нисмо имали захтеве да неко оснује удружење или клуб кајтера. Проверили смо, ни у Агенцији за привредне регистре не постоји неко регистрован да се бави њиме. Кајтинг је код нас сведен на појединце, заљубљенике у ову врсту активности. У Србији није препознат као спорт, више се води како нека врста адреналинске рекреације. Може да се пореди са виндсурфингом. Фактички, кајтери користе ветар да би се кретали по води. Они не морају да имају параглајдер, већ змаја. Начин управљања можда јесте сличан параглајдингу, али су то две одвојене дисциплине – кажу у Савезу.

То је потврдио и Жељко Овука, генерални секретар Ваздухопловног савеза Србије. Параглајдер је, како објашњава, летелица попут авиона, једрилице, једноставно речено, он је ваздухоплов.

– Параглајдер полеће тако што се пилот залети са узбрдице. У том тренутку купола се напуни ваздухом и параглајдер се уз помоћ такозваних термичких струја подиже у ваздух. У Србији може да се лети и више од четири хиљаде метара увис. За разлику од параглајдера, кајт није летелица, већ је кајтер специјалним ужадима везан за неку врсту једра, док му се испод ногу налази борд. Покретачка снага је ветар – каже Овука.

Кајтсурфинг многи су повезивали и са скијањем на води, од кога се такође потпуно разликује. Скијање на води, како је рекао Бруно Фекете, председник Савеза за скијање и вејкборд Србије, обухвата све спортове на води који се базирају на вучењу уз помоћ конопца причвршћеног на било коју врсту агрегата, апарата попут чамца или жичаре.

– Кајтинг не спада у ову врсту спортова и ми са овом врстом дисциплине немамо додирних тачака. Наше такмичаре вуку чамци и жичаре. И док је за кајт важан ветар, скијању на води ветар смета. Ми због тога тражимо полигоне заштићене од ветра. Сличан скијању на воду је вејкборд, где се уместо скија користи даска за сурфовање – истиче Фекете.

Драган Кнежевић, судија у Једриличарском савезу Србије, сматра да је кајтсурфинг ипак спорт који има своје дисциплине.

– Постоје чак иницијативе да се он као категорија уврсти у Олимпијске игре. У Србији, ипак, нема много људи који се баве кајтингом. Овде се, колико знам, и не одржавају такмичења јер не постоје прави услови. Нема довољно пешчаних плажа и водених површина јер кајтер мора имати око 50 метара слободне површине да би могао да вози. Кајтинг је много више развијен у Црној Гори, где и постоји већи број школа – каже Кнежевић.

Због тога би можда било важно да се људи који се баве кајтингом организују да би се поштовала одређена правила и строго водило рачуна о временским условима када се излази на воду, али и местима где се то ради. За кајтинг је важно да се осим времена, односно јачине ветра, зна где се вози, јер близина дрвећа, далековода, чамаца, бова... може бити погубна за онога ко је на води.


Коментари28
db38a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

aki sredic
wow, 50? da niste zaboravili nulu ili dve, 50 sam sreo samo na bojani, i jos jedno dvadeset na bolu, a u zemunu vise 30tak..(nadam se da vise nece jer je ubistveno, sto se nazalost i obistinilo.)
Dalibor
Totalni Off topic sa komentarima...čija je reč ,koji jezik....bla...bla
Mihajlo
Nije. Gospodin ispod je postavio legitimno pitanje. Novine moraju biti pisane jasno i svima razumljivo. Zašto bi neko morao da ima završen napredni kurs engleskog da bi čitao novine u svojoj zemlji na svom jeziku?
Препоручујем 10
Рајко
Змајарење је атрактиван спорт, уз пажњу је могуће бавити се њиме на многим воденим површинама у Србији. Змајарима би било корисно да се учлане у неки од постојећих једриличарских клубова и да ту размене искуства, уједине знање о једрењу и метеорологији и успоставе правила и безбедносне процедуре за своју класу. Змајарити (змајдаскарити) – бавити се једриличарским спортом на води где змајар причврсти ноге на даску за пловидбу и појасом је везан за управљивог змаја, који га покреће
Боба
Шта је то "кајтер" на српском? Рекло би се змајар јер је користио змаја. Некритичко прихватање енглеских речи којима се по српски додају падежи изгледа постаје правило. Иначе жалостан догађај свакако али сви који се баве опасним спортовима на неки начин треба да знају да стављају главу у торбу.
Драган П.
А "пилот" је стара српска реч? Има негде у Вуковом речнику, сад ћу да потражим...
Препоручујем 2
Miki Andrejevic
Upravo tako: Zmaj je ZMAJ a kajter je PILOT ! Mesanje dva jezika da bi se zvucalo "svetski" je neumesno i smesno!
Препоручујем 12
aki sredic
Losa i neodgovorna procena(u ovom slucaju smrtonosna) moze svakog sportistu odvesti u smrt. Konkretno, Zemun i Dunav(ili bilo koja reka) nije za kajtanje i tačka. Srednja jezera, na sopstveni rizik. Mikro klima je ćudljivija u odnosu na more, značajno, i smatra se neprihvatljivim.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља