петак, 20.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:05

Велики понос за још већу жал

Српски играчи подигли главе и победили Америку са 94:89 (32:7, 12:33, 27:28, 23:21) у судару који су сви очекивали у биткама за медаљу, а не утешним мечевима. – Маестрални Богдановић постигао седам тројки. – Кобна друга четвртина поново показала да наш тим са Јокићем на терену и без њега није исти
Аутор: Милун Нешовићчетвртак, 12.09.2019. у 15:11
(Фото Бета/АП)

Осмеси играча са српском тробојком на грудима, јасно су показали свима колико је победа над Америком значајна. Ако некоме од навијача није, шта да му радимо.

Нису играли најбоље претходне две утакмице, али ови момци су заслужили да се смеју због тога како су се борили. Посебно са каквим су поносом изашли на мегдан САД у резултатски небитном мечу и славили са 94:89 (32:7, 12:33, 27:28, 23:21).

У највећем делу су играли лепо и растрчано. Прецизно и конкретно. Опет са великим падом, али и са поносним устајањем. Одиграли су тако да нам је сада само још више жао што су две лоше вечери имали баш против Шпаније и Аргентине. Јер овој Србији је заиста место у борбама за медаље.

Утешне утакмице нису ужа специјалност српских кошаркаша. Сувише желе злато, па их мечеви за пласман који ништа не значе осим престижа обично деморалишу. Чак ни утакмице за бронзу нису функционисале најбоље у последњих 20 година.

Овога пута се све променило. На терену се појавила екипа која много зна и почела да меље екипу која је на почетку изгледала као издуван балон. Логично, играла је 24 сата раније и доживела за њу сраман пораз.

Појавио се Богдан Богдановић који је толико желео да се састане са Американцима у неком другом амбијенту и мечу неупоредиво веће важности, да је прихватио и оно што му је понуђено. Окршај са његовим НБА колегама је пробудио вулкан. Најбољи играч Србије на овом шампионату убацио је четири тројке за прва четири минута! Онда је отишао на клупу, али пут је већ био утабан.

Ушли су Мицић и Јовић и наставили шутерску рапсодију Орлова. Све до 32:7 после тројке Бјелице на истеку прве четвртине! Било је помало непријатно. И још више је болело све оно што се дешавало у претходна четири дана, када се Србија више мучила него што је плесала.

Ипак, имају и Американци понос, имају Грега Поповића као понајбољег мотиватора у игри, а имају и десеторицу НБА играча (без Џејсона Тејтума и Маркуса Смарта) способних да одговоре умало истом серијом. Са минус 25 САД су спустиле на четири разлике у другој четвртини. Кобној другој четвртини која делује као Бермудски троугао за ову екипу плавих момака. Посебно у одбрани.

За других десет минута Србија је примила 33 поена, а датих 12 је само одржало предност на полувремену. У суштини, то није „само“, али ако си водио 32:7 и играо блиставо, онда четири разлике може да утиче на већ уздрмано самопоуздање.

Поновило се да са Николом Јокићем и вез њега на терену екипа изгледа другачије, без обзира да ли је понајбољи центар света на позицији четири - у комбинацији са Николом Милутиновим посебно - или на петици.

Србија више није контролисала игру, али није ни Америка. Играло се кош за кош, одбрана за одбрану. Није Ђорђевићева екипа препустила вођство, али га није ни превише увећавала. Повела је, додуше, 61:51 после друге од три тројке Богдановића у трећем периоду (да, убацио је седам за 27 минута!?) али је на крају четвртине имала још мање вођство (71:68) него на полувремену.

Јокић (шест) и Богдановић (пет) су заједно имали 11 асистенција до 30. минута.

Онда је Марјановић постао офанзивна снага, а сјајни Лучић се захвалио на слободном шуту за његову трећу тројку и 78:68 у 33. минуту!

Поповић је тражио тајм-аут, али је Бјелица одговорио бомбом за плус 11. Србија је изгледала као озбиљнији тим. Као што и јесте.

Банана Бјелице и закуцавање Мицића у контри је био круна меча. Имало је још доста да се игра, ушло се у наизглед неизвесну завршницу, али је Србија већ увелико победила Америку.

Онако како би урадила и у полуфиналу, или финалу. Зато што је овај тим сјајан.

Кошаркашки центар у Донгуану. Гледалаца: 13.000. Судије: Марањо (Бразил), Ју (Тајван), Кастиљо (Шпанија).

СРБИЈА: Симоновић, Богдановић 28 (7 тројки), Бјелица 8 (2), Лучић 15 (3), Радуљица, Бирчевић, Јокић 9, Милутинов 7, Мицић 10 (2), Гудурић, Јовић 9 (1), Марјановић 8. Селектор: Ђорђевић.

САД: Вајт 2, Мичел 9 (1), Херис 4 (1), Смарт, Барнс 22 (2), Браун 4 (1), Тејтум, Пламли 2, Тарнер 10 (1), Лопез 2, Мидлтон 16 (2), Вокер 18 (3). Селектор: Поповић.

Милутинов пред Поповићем

Прва успешна акција Србије на утакмици било је спуштање лопте на Милутинова (толико призивано од стране селектора Ђорђевића) који се окренуо и снажно закуцао. Играо је млади центар и после тога добро, показавши тако и Грегу Поповићу шта може.

Селектор САД је и тренер Сан Антонија, екипе која полаже права на Милутинова којег су Тексашани драфтовали као 26. пика на драфту 2015. године.

Америка са десеторицом

Мало након што је завршена утакмица четвртфинала између Француске и САД, објављено је да Маркус Смарт неће играти у наставку такмичења. Први дефанзивац САД и Бостона, лакше се повредио и у договору са Грегом Поповићем одлучено је да ће напустити тим.

Смарт је био у тренерци на клупи против Србије, исто као и Џејсон Тејтум који се повредио још на мечу са Турцима.

Припрема са пола терена

Да Американци имају проблем са приступом утакмици против Србије показало је и загревање НБА играча. Уместо стандардног начина припреме тела за меч који следи, момци који представљају Сједињене Америчке Државе шутирали су са пола терена, бацали неке чудне хороге, играли се и смејали.

Ништа им није било смешно убрзо, када су заостајали 25 поена за Србијом после прве четвртине. Немамо податак, али то је сигурно најлошији период у историји америчке репрезентативне кошарке.

Берза испред дворане

У тренутку када је почела утакмица за пласман од петог до осмог места на Светском првенству, испред дворане је било неколико хиљада људи. Хистерично су трчали у круг и викали. У центру свега били су мушкарци са улазницама у рукама.

Као на берзи, или на уличним клађењима, примали су новац и заузврат давали хартије од вредности. Сви су се сналазили у општом хаосу уз неподношљиву дреку. Тапкароши су радили посао, а полиција је стајала поред, организовавши само улазак у саму дворану.

Била је сјајна посета за један меч за пласман. Ово је, ипак, требало да буде утакмица за медаљу.

Мицићева чврстина

Василије Мицић је са црном траком одиграо меч против Америке. И одиграо је тако да сви морају да буду поносни на њега. Посебно његова породица.

Мицићу је три дана раније умрла мајка, али је он остао са екипом. И не само да је остао, већ је био њен изузетно значајан фактор.

Толико је овај момак јак да је у једном тренутку добио ударац у главу и завршио на паркету са рукама на лицу. Видело се да је озбиљно уздрман, али је махнуо Ђорђевићу како би се селектор уверио да је Васа добро. Само да остане у игри.


Коментари7
8abc4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Боро
Свака част! Тако се бори за пласман од 5-8 места! Само штета што се нисте тако борили и за 1-3 место...
Milos miokovic
...... da li je istina da ljudi pisu ovakve komentare, za ne poverovati.......
Зорица Аврамовић
Ова сјајна игра и победа наших кошаркаша над екипом "најмоћније на свету", сија јаче од било ког злата! Наши јунаци, наши Бели орлови, наша дика и понос! А ове, што кукумавче, питам: постоји ли спорт, у којој само једни побеђују, а други губе? Одговор је јасан! Не мењати Сашу Ђорђевића! Честитке свом снагом из мог распеваног срца! Браво и за аутора. Није да га је срочио само спортски, него мајсторски, уметнички, поетски...у душу дира... Спрам свеца и тропар. Заслужили то наши Орлови!
DIVAD ĆIKAR
Naši košarkaši znaju da igraju košarku i to su i dokazali protiv USA,šokirali su nas sa dva teška poraza kad se nismo nadali.Ipak,glavu gore svi mi.Biće dana za novo doka zivanje.Igrači,izvucite pouku ,a i trener za naredna iskušenja.
Matko
Nisu oni ništa "dokazali", tek samo pokazali. Razlika velika!
Препоручујем 8
Поштовалац
На првом часу првог разреда основне кошаркашке школе ђаци ће учити: Србија - УСА, у првој четвртини 32:7. То је факат, то је истина. Честитке мајсторима, почев од стр. штаба - велики сте!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спорт / Кошарка
Колумна недеље

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља