уторак, 22.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:33

Пунолетство једне хистерије

Аутор: Јелена Стевановићнедеља, 15.09.2019. у 22:00

Америка је ове седмице обележила 18 година од терористичких напада на Њујорк и Вашингтон. Кад је зарила авионе у Куле близнакиње, Ал Каида је испровоцирала готово хистеричну америчку реакцију: моментални удар на Кабул, инвазију на Ирак, вансудска погубљења, дронове, масовни надзор и Гвантанамо. Рат против терора постаје пунолетан, а да на свом најстаријем фронту, у Авганистану, није приведен крају. Толики је потрес био 11. септембар да је он убедио амерички спољнополитички естаблишмент да мора да делује пошто-пото макар ништа не постигао, као што се оцењује да ништа није постигнуто у Авганистану. И зато је председник Доналд Трамп под притиском да не повлачи војску. Садашњи и бивши креатори спољне и безбедносне политике у страху су да ће Америка, ако шеф Беле куће врати трупе кући, признати да је поражена у најдужем рату у својој историји макар Трамп то спиновао као „крај рата у Авганистану”.

ГДЕ СИ БИО, ШТА СИ РАДИО: Џон Болтон, коме је Трамп ове седмице дао отказ на месту саветника за националну безбедност, симболизује ратоборну спољну политику и „преваспитавање” других држава. После 18 година борбе, хиљаде жртава и потрошених милијарди долара, људи попут Болтона не умеју да објасне како талибани још представљају било какав фактор и како, према неким изворима, контролишу половину авганистанске територије. Према спољнополитичким јастребовима, Америка мора да чува углед у Авганистану макар то значило да тамошњи рат траје вечно. Пре него што је добио отказ, Болтон је убедио Трампа да прекине преговоре с авганистанским милитантима и одустане од састанка с њиховим лидерима. Ако је и избегнуто да се људи који су штитили Ал Каиду састану са шефом Беле куће у Кемп Дејвиду, не може се избећи чињеница да су они и даље политичка снага у Авганистану. Чим је пристала да с њима преговара у Катару, Трампова администрација је признала пораз политике Џорџа Буша млађег и Џона Болтона. То што је његова идеологија смене режима доживела фијаско у Либији, Ираку и Авганистану није омело Болтона да се и даље сматра спољнополитичким стручњаком и исти рецепт преписује и за Иран, Северну Кореју и Венецуелу.

Амерички војници у Авганистану (Фото: EPA-EFE/Sgt. Jordan Trent/US Army)

Поводом 18 година од 11. септембра и напада на Авганистан, амерички новинари који су пратили тамошњи рат оценили су да ће Америка, и поред притиска који се врши на Трампа, на крају урадити исто што и у Вијетнаму. Кад јој буде досадило, повући ће се без обзира на репутацију или на могућност да они против којих се борила поново завладају.

КО МИ КАЖЕ: Како преносе медији, десет минута је делило Америку од рата с Ираном, на који је Болтон наговарао Трампа кад је Техеран летос оборио амерички дрон у Ормуском заливу. Ипак, Трамп се предомислио у последњем тренутку. После талибана, Садама Хусеина, Муамера Гадафија и Башара ел Асада, влада у Техерану изазива нову параноју. То се не дешава толико у Америци колико у Израелу, чији је премијер поново извадио мапе с наводним иранским нуклеарним програмом чим је схватио да Трамп жели да се сусретне с иранским председником. Толика се фама прави око тог програма, а нико не уме да објасни зашто Иран не би имао нуклеарну бомбу као што је имају и бројне друге државе.

Парадоксално је да земље које имају нуклеарно оружје (попут САД) финансијски исцрпљују земљу која то оружје (још) нема (Иран), а рат најјаче заговара држава која има такав арсенал, а то негира (Израел). Могућност да САД и Иран пронађу заједнички језик толико је престравила Бенјамина Нетанијахуа да је, како је ове седмице известио „Политико”, наредио службама да поставе прислушне уређаје у близини Беле куће и шпијунирају Трампа.

Израелски премијер још више страхује од могућности да у уторак изгуби изборе. Ако не победи, Нетанијаху не само да губи власт већ ће му вероватно бити суђено и за корупцију. У паничном страху од таквог сценарија, председник владе ће изјавити било шта па је пре неколико дана казао да израелски Арапи желе да униште Израел и да ће припојити највећи део Западне обале Израелу.

КАО КОД ШЕКСПИРА: Брегзит је британска верзија граничне ситуације. Постао је толика опсесија за Острвљане да очекују да их Европска унија вечито чека док они не одлуче шта ће и како ће, да ли желе споразум или могу и без њега, да ли им требају „продужеци” или им се ипак жури. Само што још не затраже да неко заустави Земљу док они „не сиђу”. То буди оно најгоре у Борису Џонсону, који је слагао грађане и краљицу, спровео чистку у редовима конзервативаца, суспендовао парламент и сад тражи начин да заобиђе закон који од њега тражи да не извлачи земљу из уније без споразума с Бриселом. Британског премијера све чешће упоређују с Магбетом – толико се уплео да више нема назад и мораће да ради све горе и горе ствари.


Коментари8
f86d7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ranko petrovic
Više tema,dobre analize.Dobro je što među temama nije bila Španija,pošto se novinarka Stevanović ozbiljno ogrešila i izazvala diplomatski skandal.
Зоран Маторац
"Кад је зарила авионе у Куле близнакиње, Ал Каида је испровоцирала готово хистеричну америчку реакцију: моментални удар на Кабул, инвазију на Ирак, вансудска погубљења, дронове, масовни надзор и Гвантанамо." То само говори о томе да је тај напад изведен у сарадњи са Американцима, да би они имали оправдање за рат.
tja
Interesantan je zivot Borisa Dzonsona. Kao novinar nikad nije mario mnogo za istinu ako je laz bila interesantnija i zavodljivija i korisna za licni uspeh. Imao je osecaj da on vlada javnim mnenjem pa je pozeleo da udje u politiku i da tamo isproba svoje sposobnosti. Uspeo je da stigne do vrha. Ali tad pocese problemi. Nastavio je da laze svakoga da mu na kraju nisu verovali ni najblizi saradnici. U politici zemlje sa relativno zdravom demokratijom se ne moze daleko stici ako ti niko ne veruje.
tja
(5 ...) Vas komentar pokazuje da vi ne samo da nemate pojma sta je demokratja nego i ne zelite to da znate.
Препоручујем 1
5-to kolonas al ne ruski
Koja je to zemlja sa relativno zdravom demokratijom? Na planeti Zemlji ne postoji takva, mozda na Marsu?
Препоручујем 8
Nebojša Joveljić
Ključno pitanje je da li Srbima koji žive u Srbiji i ostalim nasljednicama Jugoslavije više odgovara Bregzit ili status kvo. Ja mislim da je u srpskom interesu da se Bregzit što prije obavi, i da što prije bude još egzita iz naopake tvorevine Evropske zajednice, ne bi li se ta zajednica potpuno raspala, čime bi se potpuno uklonio veoma negativan i krajnje ponižavajući tretman kojem su Srbi već dugo godina izloženi od strane te zajednice, u kojoj, manje više, svi igraju onako kako Njemačka svira.
Sofronije
"Парадоксално је да земље које имају нуклеарно оружје (попут САД) финансијски исцрпљују земљу која то оружје (још) нема (Иран), а рат најјаче заговара држава која има такав арсенал, а то негира (Израел)." A jos paradoksalnije je sto njih dve ratuju sa Iranom zarad pomaganja Saudijskoj Arabiji koja je smrtni ideoloski neprihatelj i SAD i Izraelu. Sta ce biti, pitam se, kad to malo nafte izchili iz te pustinje.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи / Међународни преглед
Међународни преглед
Међународни преглед
Међународни преглед
Међународни преглед

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља