четвртак, 17.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:58

Пољопривредних пензионера мање за око 7.000 годишње

Закључно са 2018. годином земљорадничке пензије учествују са 22,6 одсто у просечној заради без пореза и доприноса. – Најнижа пензија износи 11.272,77, највише 94.046,20 динара
Аутор: Јасна Петровић-Стојановићуторак, 17.09.2019. у 22:55
(Фото Д. Урошевић)

Под шифром „сеоски домаћин” један пензионер оставио је „Политици” коментар на сајту упитавши каква је судбину пољопривредних пензионера. Зашто су њихове пензије тако мале и да ли и њима као и свим осталим пензионерима следује повећање од наредне године и једнократна помоћ до краја ове.

Наиме, чуди се и каже „како је могуће да многи од 250.000 пољопривредних пензионера, колико памти да их је било, примају и мање од 100 евра месечно пензију, а имали су право на сва усклађивања у међувремену.

У Фонду за пензијско и инвалидско осигурање Србије кажу да је закључно с јуном 2019. године, најнижа пољопривредна пензија износи 11.272,77 динара, док је највиша пензија иста за све категорије и износи 132.065,01 динар. Највиша пољопривредна пензија која се исплаћује износи 94.046,20 динара.

Статистика фонда показује да укупно седам пољопривредних пензионера, од чега је један инвалидски, месечно примају од 74.009 до 94.046 динара.

На питање да ли су те пензије мале због ниских доприноса или због нечег другог, у фонду одговарају да износ пензије за све осигуранике, па и за пољопривредне, не зависи само од основице на коју се уплаћује допринос, већ и од година стажа осигурања за које се допринос уплаћује.

Просечан стаж осигурања нових старосних пољопривредних пензионера у 2018. години износио је 22 године за мушкарце и 16 година за жене, док је код пољопривредних пензионера који остварују право на инвалидску пензију просечан радни стаж износио 18 година код мушкараца, тј. 14 година код жена.

Највећи број пољопривредних осигураника уплаћује доприносе на најнижу основицу. Минимална основица осигурања за пољопривреднике за целу 2019. годину износи 23.921 динар месечно, а доприноси које је потребно платити на минималну основицу износе 6.219,46 динара на месечном нивоу.

Закључно са 2018. годином пољопривредне пензије учествују са 22,6 одсто у просечној заради без пореза и доприноса. Да би се повећао проценат, потребно је да пензије буду више, а услов за то је дужи стаж осигурања и више основице на које се доприноси плаћају.

Од 2010. године број пољопривредних осигураника се смањује, просечно 7.000 осигураника годишње. У истом периоду посматрано, смањује се и број пољопривредних осигураника, тако да однос пољопривредних корисника и пољопривредних осигураника износи 1 према 0,7.

Закључно са 2018. годином укупан број пољопривредних осигураника износи 117.624, а било их је око 250.000.

У Србији највише пољопривредника старијих од 65 година

У Србији се пољопривредом баве углавном старији од 65 година, којих је 42,5 одсто, док је у старосној доби од 35 до 44 године 8,7 одсто пољопривредника, показала је анкета Републичког завода за статистику, преноси Бета.

Анкета о структури пољопривредних домаћинстава је урађена на узорку од 120.000 домаћинстава у октобру и новембру прошле године, средствима из претприступних фондова ЕУ и националног буџета. Од укупног броја пољопривредних газдинстава од око 564.500 породичних је приближно 563.000, а највише њих је у златиборској области, око 44.000, а најмање у пиротској области, око 8.700. Корисно пољопривредно земљиште које се обрађује износи 3.458.000 хектара.

Анкета је показала да у газдинствима има око 88.200 говеда, 3.266.000 свиња, 1.800.000 оваца, 218.000 коза, а највише је живине – око 23.000.000 комада, и око 914.000 кошница. Радну снагу газдинстава чини око 1.337.000 људи, а у машинском парку је око 452.000 трактора и 86 одсто је у употреби више од 20 година. Просечна парцела по домаћинству износи 12,7 хектара, а од воћарства је највише заступљена шљива која заузима 40 одсто површина под воћем.

Прошле године је 33 одсто газдинстава наводњавало укупно 4,6 одсто површина, а највише у Босилеграду – 97 одсто, Мајданпеку 84 одсто и Сурдулици 83 одсто, а вода потиче од подземних извора на газдинству, површинских и из водовода.


Коментари13
09d39
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Сеоски домаћин
Захваљујем новинару-професионалцу Јасни Петровић Стојановић, што је једини новинар који је начео ову табу - тему и уједно је молим, да покуша да добије одговор на питање, како је могуће, да под горе наведеним околностима, инвалидски пензионер из осигурања запослених прима најнижи износ пензије од 14338,72 динара, а инвалидски пензионер из пољопривредног осигурања са 15 година стажа прима 11.272,77 динара и све ће бити јасно. Ова дуго најављивана тема, може бити врло актуелна ове јесени.
Mustafa Aga
Kako ono beshe..."Putevi che pozelet Turaka al........"...Vidim ide, "Njive che pozelet seljaka al........"
Đorđe
Toliko o borbi države za opstanak ljudi na selu. Selo i poljoprivreda im je zadnja rupa na svirali.
Bane
Od pre par godina deru nas i sa porezima na imovinu za zemlju koja nam je sredstvo za rad. Pa im to malo, na isti ziro racun traze da uplatimo neko odvodnjavanje, a dve godine vec susne. Izgibosmo, nestajemo.
Препоручујем 11
Penzioner u najavi
Kakav Vam je to komentar? To sto Vi kazete mogu da kazu i doktori, i ucitelji, i policajci, i soferi, ..... ma svako od nas. To da su selo i poljoprivreda zadnja rupa na svirali, cak i da je tacno, nema nikakve veze sa temom clanka, a to su poljoprivredne penzije i njihovi iznosi. Lepo Vam je objasnjeno da na visinu penzije uticu samo staz i visine uplata. Ima nekih penzija i od 94.000 din., pa ce pre biti da su vecini poljoprivrednika iznosi i brojevi uplata u PIO bili "zadnja rupa na svirali".
Препоручујем 20
Вања М
Браво за Политику и озбиљан чланак.
Petar
Питање је везано за старосну пензију. Молим уредништво Политике да испита зашто се страшно дуго чека на коначно рјешење за пензију , стечену делом у Србији и делом у Босни ? Мој лични случај траје преко две године, тако да од семтебра 2017 године до данас , преко ПИО Панчева и ПИО Бијељина није комплетиран мој досије , и примам само део пензије из Србије, који је веома мали.Мој случај није усамљен, па још једанпут молим да се нешто о томе истражи и објави.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља