уторак, 22.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:16

Страх од куковог лета

Аутор: Владимир Вукасовићнедеља, 29.09.2019. у 22:00

Док смо рашчлањивали говор Грете Тунберг у УН и свађали се око тога следи ли нам апокалипса због тога што уништавамо природу или зато што подржавамо манипулацију шеснаестогодишњом аутистичном девојчицом, суптилнији знак надолазеће катаклизме провукао се мање опажен. Изузев порезничког и погребничког, посао слања људи на одмор требало би да је најсигурнији на свету, и то само делом из тог разлога што већина ишчекује летовање више него Божић или рођендан детета. У срећним земљама, онима што су за собом оставили најдивљачкије облике капитализма и нису још узнапредовале до тога да се ка њима враћају, што је све чешћа појава међу разним регресијама најразвијенијих држава у „варваризам”, има чак и послодаваца који раднике подстичу на одмор, не из доброте срца колико из бриге да ће им у противном опасти продуктивност и намножити се дани проведени на боловању.

Ако се иоле паметно води, туристичка агенција ће банкротирати на куково лето, то јест никад, али најстаријој таквој компанији на свету, британском „Томасу Куку”, репутација и искуство стицани 178 година нису били довољни да избегне пропаст. Објашњења која се за то нуде спектар су најраширенијих страхова данашњице.

Прво ти украду одмор, онда и посао: Шефови толико похлепни да су дизали себи плате и грабили се за бонусе док се дуг компаније дизао у стратосферу, отимајући и последњи новчић помирени са сулудом идејом да је пословање на ивици ножа нормално у казино-капитализму, уљуљкани претпоставком да се тако и надаље може опстајати. Узалудна нада да ће „Томаса Кука” спасити Кинези, које, као и све новобогаташе, „стари новац”, овде оличен у Британцима, иначе у целокупном Западу, презире и плаши их се, уз горку сатисфакцију у томе што се испоставља да ни они који паре тек што су стекли нису ни свемоћни ни танкоћутнији према онима што клизе у пропаст. Интернет технологије, које руше уврежене стратегије пословања. Климатске промене, које изазивају топлотне таласе попут летошњег и друге непогоде због којих сте на неком егзотичном приморју ипак нешто више у опасности него ако одмор проведете код куће, мада ни ту нисте сасвим безбедни. Несигурност због брегзита, као симптом политичког цунамија за који се, док кључа између ирационалног беса народа и међусобне закрвљености и неспособности њихових вођа, још не зна шта ће све, не само у Британији, пред собом почистити као никад није ни постојало. Свему томе се приписује слом „Томаса Кука”.


Исушени резервоар воде на Тајланду – последица климатских промена (Фото EPA/Barbara Walton)

Једина вест која указује на то да на неком нивоу капитализам још функционише, упркос својим ексцесима, технолошкој револуцији и политичкој и еколошкој нестабилности, такође је вези с туризмом. Саудијска Арабија се отвара за посетиоце који нису само верски ходочасници и пословни људи. Због тога ће та ригидно конзервативна земља дозволити и странкињама да се на њеној територији не облаче по најстрожим верским прописима, као што је и Саудијкама почела давати извесне слободе у кретању и запошљавању. Ни толико мало милости не би саудијска династија услишила да јој нису потребни свежи извори прихода како би задржала моћ пошто се само од нафте, због нових извора енергије, и еколошких и оних што су од ње и шкодљивији, више не може живети. Капитализам можда не генерише профит као некада, али понека људска права и даље призива.

Екологија крви и тла: Као и узроци навођени за крах „Томаса Кука”, расправа о Грети Тунберг, односно о климатским променама, у свом се дубљем слоју разоткрива као „збир свих наших страхова”. Лаж је да само левичари и либерали стрепе од глобалног загревања. Није тешко наћи крајње десничаре такође убеђене у то да је загађење прешло критичан ниво, да се клима мења, па чак и да су за то криви људи. Но, и они међу њима који верују да је то природни циклус над којим човечанство нема утицаја спасење траже у истој ствари. У ултрадесној варијанти екологије, лек је у затварању граница и одбијању миграната да би се заштитили домаћи ресурси, али и у ономе што би неки правоверни леви анархиста или обичан хипстер потписао: повратку аутохтоним заједницама, земљи и органском узгоју. За радикалну десницу, то се надовезује на идеологију „крви и тла” и очување „чистоте” тела појединца, као и расе схваћене као колективни организам. 

Без обзира на идеологију, еколошки страх се шири. Изузетак су још једино обични људи који су скретање погледа пред опасношћу поносно помешали са сталоженошћу и корпорације које се нису прилагодиле начину оперисања какав би животну средину мање загађивао. Јер, као што се у спорењима око Грете Тунберг заборавља да су истинска тема климатске промене, у дискусијама о климатским променама се превиђа то да се оне своде на питање хоћемо ли наставити да загађујемо планету као досад. И да на климатске промене не можемо деловати, ниже загађење није лоше ни за кога осим за те корпорације. А оне још имају толико новца да медијском агитацијом лако замуте стварни предмет расправе и оно чега се ваља плашити.

Украјински трезор Беле куће: Дубина неких страхова, америчких ако не и универзалних, може се ишчитати и из тога што су се демократе у САД најзад ујединиле око покретања поступка за опозив Доналда Трампа. Из халабуке супротстављених тумачења његовог разговора с Володимиром Зеленским, странац може закључити или да је бивши потпредседник и можда будући председник Америке користио свој положај да сину намести уносне послове ван домовине или да је актуелни шеф Беле куће злоупотребио позицију и ресурсе своје државе да би из иностранства, под уценом, добио муницију за паљбу по ривалу на изборима. Није то потпуно исто, јер Џозеф Бајден је показао да му није стало до добробити туђих нација док Трамп није марио ни за демократију код куће. Али, они који нису Американци свакако знају да су багатела у очима вођа САД.

А знамо и шта демократе претпостављају о Американцима. Јер, опозив нису мислили да је пробитачно покренути због Трамповог расизма или гажења права и потреба сиромашних сународника. Тек када су добиле нешто попут доказа да је он посегао за помоћи странаца у унутрашњим стварима, закључиле су да ће већина обичних грађана подржати опозив. Све може, дакле, док се не шурује са странцима. Демократе рачунају на амерички шовинизам колико се на њега ослањају републиканци. И можда су у праву.


Коментари2
9e510
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

djordje
Odlican clanak zaista.
феликс1956
@аутор текста. Одличан чланак! Поготово поређење судбине "Томаса Кука" и "куковог лета"...ха, ха...сјајно! Тај израз, "куково лето", као синоним за НИКАД дуго нисам чуо. У мом детињству, 60-их година прошлог века, то су говорили старији људи.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи / Међународни преглед
Међународни преглед
Међународни преглед
Међународни преглед
Међународни преглед

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља