субота, 14.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:03

Како остварити напредак научних истраживања

​Најбољи је кинески систем: стипендирати своје стручњаке да се усавршавају у иностранству уз обавезни повратак у земљу, а не да се за одлазак на усавршавање траже стране стипендије
Аутор: Рајко Игићсубота, 05.10.2019. у 18:00
(Фото Пиксабеј)

Недавно је Славко Симић указао како би Универзитет у Београду (УБ) могао да напредује на Шангајској листи (Погледи, 5. септембар). Предлог је да се укине финансирање истраживачких пројеката а уместо тога оним појединцима који објаве научни рад у часописима које региструје WoS  „држава треба да исплати 2.000 евра”. То би било „директно финансирање научних резултата”. Предлог личи на давање награда нашим спортистима или средњошколцима који учествују на међународним олимпијадама из математике, физике или хемије када освоје неку од медаља које организатор учесницима дели нештедимице: десетину златних, три пута више сребрних, а још више бронзаних.

Није нам основни циљ да се УБ вештачки одржи или пење на Шангајској листи већ да развијамо врхунска научна истраживања из одабраних научних области, јер развијање науке води бољој едукацији студената, унапређењу разних струка и развоју друштва. Наша земља нема велика природна богатстава и зато нам предстоји све веће улагање у науку и коришћење знања.

У праву је Симић када напомиње да би скривени таленти требало да дају најбоље од себе. Међутим, само су за развој математике довољни „папир, оловка, компјутер и KOBSON”, а можда и за еволуциона истраживања (наш највећи генетичар, Никола Туцић обављао је главна истраживања на моделу жишка). Међутим, хиљадама истраживача Србије су неопходна модерна опрема, скупи материјали, контакти с врхунским ствараоцима и технике за реализацију иновација које ће бити публиковане у престижним часописима. Наивна је претпоставка да би 12.000 истраживача из Србије могло да објављује у исто толико публикација регистрованим у WоС-у. То се не може остварити ни у високо развијеној земљи. Истраживачки пројекти су гаранција остварљивог истраживачког подухвата. Учешће на конкурсима треба омогућити сваком квалификованом истраживачу.

Када су Кинези проценили да би им наука значајно допринела целокупном развоју, осмислили су једноставан модел унапређења науке. Одлучили су да унапреде све дефицитарне гране науке. У Чикагу сам радио са двојицом стипендиста из Кине. Од њих сам сазнао да је Кина тих година слала на стотине стипендиста у најбоље лабораторије Америке и Европе. Младе истраживаче су најпре у Пекингу обучавали основним техникама и апаратурама које ће користити у истраживању. Потом су најбољи кандидати добијали трогодишњу стипендију и одлазили на усавршавање код познатих научника. Сви су се након обављених истраживања враћали у Кину.

У току ратних година постојала је сарадња Универзитета у Београду и Универзитета Илиноис (UIC) у Чикагу.  Код нас је програм назван „међууниверзитетска сарадња”, а у Илиноису „recruitment program” (врбовање добрих студената). Наши најбољи тек свршени стручњаци, још се нису запослили, позивани су на месец дана у Чикаго да се упознају с могућностима докторских студија. Онима који су желели да се упишу на те студије, након што положе GRE (Graduate Record Examinations) тест, дата је могућност да добију стипендију и после четири или пет година рада с ментором одбране докторат (Ph.D). Тако је више од 30 наших стручњака стекло ту титулу и сви су остали у Америци.

Други модел спроводио је један Хрват, професор на универзитету у Милвокију. Он је обезбедио да млади стручњаци из Хрватске долазе тамо на усавршавање и/или докторске студије. Половина тих стручњака се након боравка у Америци вратила у Хрватску. Сазнао сам и зашто су се враћали: наиме, они су долазили на усавршавање када су већ били запослени и имали су где да се врате. Имајући у виду честе проблеме око повратка наших младих стручњака након усавршавања у иностранству најбољи је кинески систем; стипендирати своје стручњаке да се усавршавају у иностранству уз обавезни повратак у земљу, а не да се за одлазак на усавршавање траже стране стипендије.

Разговарао сам с директором једног института УБ у којем ради преко двадесет факултетски образованих стручњака, већином као млађи сарадници. Питао сам колико их је тренутно на усавршавању у иностранству. „Проблем је што нико не жели да иде на усавршавање”, одговорио је директор. Из те институције је пре 50–60 година већина стручњака боравила по неколико година у најпознатијим истраживачким центрима Британије, Америке, Шведске и других земља. Они су донели славу том институту. Мањак интереса за усавршавањем је знак да установа мора почети с отпуштањем неамбициозних. Уместо њих, треба запошљавати оне који ће испунити план установе.

Држава би могла да оформи фонд за двогодишње стипендирање млађих стручњака из разних научних области. Да би се ти одласци на усавршавање у светски познате истраживачке установе континуирано спроводили, неопходан је одбор научника који ће послове водити без политичких утицаја и честих промена.

Академик, Сомбор

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа

Коментари3
f5aca
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

паја патак
Рајко Игић, Академик, Сомбор.... Не би било лоше сазнати: академик које академије наука?
Slavica
Setimo se ovoga. Delo Milana Jovanovića Batuta „Dr Ljubomir Radivojević-prosvetni dobrotvor srpski” započinje poglavljem o dužnosti prema narodu i kaže: „Malo nas je pa su nam i snage male. Zato ih valja čuvati i razumno upotrebiti. Svaki od nas dužan je da pored brige o sebi i svojima, jedan deo svoje snage posveti narodu,to je upravo vraćanje zajma”. Ni dr Batut nije prihvatio da bude prvi šef katedre na Karlovom univerzitetu.Česi ga nazvaše Patrijarhom jugoslovenske zdravstvene kulture!
ДекаТрол
Поштовани, свет науке се потпуно изменио. Сада хиљаде индијаца, вијетнамаца и кинеза јури стипендије. Инжењери, лекари, хемичари, економисти... се фабрикују широм света, а да за њиховим знањима нема потребе. Зато ко год се докопа неког места, неке фотеље не одриче се ње зарад неког "усавршавања" од 3-5 година. Изузртак је 1%, који може да ради где жели, али међу њима нема дипломаца БУ.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља