четвртак, 24.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:43
ПОГЛЕДИ

Демократија – празна реч у теорији

​Демократура је сасвим одговарајући термин (сковао га шведски новинар и писац Вилхелм Мобер), за стање у којем се данашња друштва (у већој или мањој мери) налазе
Аутор: Борис Јашовићнедеља, 06.10.2019. у 18:00

Док у Торину пише предговор за своју „Будућност демократије”, Норберто Бобио констатује како демократија у свету није баш најбољег здравља. Бејаше то октобра месеца 1983. године. Тридесет шест година касније констатујемо да се здравствено стање демократије знатно погоршало. Чак и у њеним традиционалним бастионима.

Демократија данас фигурира најпре као празна реч у теорији, а затим и као сопствена супротност у пракси. И то је жалосно. Нарочито због нових нараштаја деце која већ у средњошколском узрасту наслућују да је демократија велика шарена лажа. Професори их истина уче основним постулатима демократије, али ђаци, још увек неизманипулисане свести, схватају да то о чему ови говоре није оно што се заиста одиграва у стварности. Због тога су збуњени или цинично оријентисани према било каквим причама које оправдавају демократски поредак. Међутим, да се разумемо, професори углавном говоре о теорији демократије (како би требало да буде), док ученици циљају на праксу демократуре (како у већини случајева јесте). Али, кренимо редом и одагнајмо збуњеност коју може изазвати раскорак између демократске теорије и квазидемократске праксе. Дакле, раздвојимо појмове демократије и демократизације од термина демократизма и демократуре!

Минимална дефиниција демократије, коју је давних дана предложио Норберто Бобио, односи се на „процедурална правила при обликовању колективних одлука која омогућавају што шире учешће заинтересованих”. Демократија је, дакле, појам, теоријска конструкција, далеки идеал, утопија..., нарочито јер се и Бобијева минимална дефиниција демократије тешко да оваплотити у ововременој стварности. Или су процедуре подложне злоупотребама (као приликом тобоже демократских избора), или је учешће заинтересованих крајње незадовољавајуће (апатија, равнодушност). Зато и није чудно што Џон Кин оцењује да се у сржи данашњих режима крије клица деспотије. То вероватно долази отуда што у друштвеној пракси све мање има јавности која јавно просуђује (а то по Кину чини суштину демократије), а све више ауторитарних појединаца који владају захваљујући гласовима изманипулисаних поданика, и преко популистичких медија што их држе под својом контролом. Путин у Русији, Трамп у САД, Ердоган у Турској, Орбан у Мађарској, Вучић у Србији, Ђукановић у Црној Гори… Приметно је да се на различитим странама света и унутар различитих друштвено-политичких миљеа, процес демократизације (увођење владавине закона који важе подједнако за све, установљење власти као сервиса грађана, цивилна контрола органа насиља, те гарантовање индивидуалних и колективних права и слобода...), преокреће у своју супротност – демократизам.

Демократизам је, као уосталом и сваки други „изам”, идеолошки обојен и подразумева ситуацију у којој интересне групе прилагођавају демократију сопственим потребама. То је негативни одраз процеса демократизације, па стога нема везе с правом демократијом. (Отуда збуњеност оних који ипак знају шта демократија значи у теорији). У ствари, демократизам представља процес приликом којег моћне интересне групе утичу на изокретање суштине  демократије, настојећи да такво искривљено виђење демократије ауторитативно пласирају широким народним масама као једину истину. Али тада више немамо посла с демократијом већ с демократуром – поретком који само наоко личи на демократију, а заправо је суптилни облик диктатуре коју поседници моћи спроводе квазидемократским средствима. Невоља је, међутим, у томе што већина људи сматра да се ту ради о истинској демократији (а не о демократури), те да је због тога демократија лош систем владања, али да га не треба мењати јер алтернатива не постоји! Какво неразмрсиво клупко манипулације и слабог познавања прилика.

Демократура је стога сасвим одговарајући термин (сковао га шведски новинар и писац Вилхелм Мобер), за стање у којем се данашња друштва (у већој или мањој мери) налазе. Такво стање је, наравно, неприхватљиво с аспекта владавине права јер се под фирмом демократије, односно под фирмом фер и демократских избора, чак и у традиционалним демократијама све чешће спроводе недемократски поступци репресије, спутавања, дезинформисаности, гушења алтернатива  („то и то нема алтернативу”), загађења природе, распродаје природних и друштвених ресурса, небриге за такозваног обичног човека… Куда ће нас то одвести? У још жешћу апатију или у директну акцију? У фер и демократске изборе свакако не!

Социолог

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа

Коментари9
ba48b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

tja
Demokratija nije dobrog zdravlja danas, ali mi se cini da ostale vrste nedemokratskih sistema koji danas postoje u svetu imaju mnogo vecih problema sa zdravljem. Ne treba svakom verovati koji kaze da demokratija danas ne valja. Nikad im ona nije bila dobra niti ce ikad za njih biti dobra. Oni ne razlikuju demokratiju od anarhije ili bezvlasca. A pored toga u demokratiji mora i da se radi, a to je vrlo lose.
Boris
Autor mrtav ladan uporedi Mila i Putina. Pravo u centar... Ne navodi kao populiste socijaldemokrate koji vladahu neprikosnoveno 70ak godina...
Bojsa
Kako autor rece na pocetku, demokratija je samo teorijski pojam i utopija. "Sto sire ucesce zainteresovanih u kolektivnom donosenju odluka" se desava u praksi modelima konsenzusa, a najrazvijeniji od njih je tzv. holandski "polder model", koji je potpuno potvrdjen u njihovoj praksi. Toliko, da je postao upisan i njihov genetski materijal. On trazi izuzetno razvijen duh i snazan, samouveren karakter, jer samo tako jedinke ili grupe mogu medjusobno da donose odluke od koji svi imaju koristi.
EvGenije
Mislim da bi pravi naziv za današnje kvazi-demokratije trebao biti demokreatura iliti, da napišem po srpski, democreature.
milic
Postovani gospodine Jasovicu.Meni je naslov teksta osnovni deo teksta,kome posvecujem komentar. "Demokratija-prazna rec u teoriji".Izvinite,nisam protiv Vas vec samo drugacije gledam na taj naslov,sto se u nekoliko odnosi i na tekst.Nije tesko uociti tu razliku.Moj,ispravan naslov bi bio: "Demokratija,rec u ideji i teoriji-prazna rec u praksi".Ne trazim ni od Vas niti bilo koga drugog da se slozi sa mnom,samo bih predlozio da se tekst tumaci kroz ovaj naslov i uocice se razlike u istom tekstu.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља