уторак, 12.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:27

Нова методологија подигла спољни дуг Хрватске са 75 на 83 одсто БДП-а

уторак, 01.10.2019. у 18:33
(Фото Пиксабеј)

ЗАГРЕБ - Нова методологија израчунавања статистичких података знатно је повећала инострани дуг Хрватске и истовремено показала да је земља годинама имала мање приходе од туризма него што се мислило, извештавају тамошњи медији.

Спољни дуг Хрватске је крајем 2018. године износио 83,2 одсто бруто домаћег производа (БДП) а не 75,4 посто, како је показивала стара методологија.

У апсолутном износу промењена методологија је „погурала” спољни дуг на 42,7 милијарди евра, пише Пословни дневник и додаје да се „до јуче веровало да је крајем 2018. он износио 38,8 милијарди евра”.

Према новој методологији, инострани дуг Хрватске је до средине ове године нарастао на 44,6 милијарди евра, што је углавном последица емисије еврообавезнице, објаснио је вицегувернер централне банке Роман Шубић, напомиње се у тексту, преноси Танјуг.

Даље се наводи да су четири главна разлога због којих Хрватска испада задуженија.

Први разлог је промена методологије израчунавања прихода од туризма, према којој су страни туристи у Хрватској годинама трошили мање него што се мислило, и то од 0,5 до 1,1 милијарде евра мање у зависности од године до године.

Портал Индекс извештава да су, према ревидираним подацима Хрватске народне банке (ХНБ), прошле године приходи од туризма били за 600 милиона евра или за око 4,5 милијарди куна мањи и да су уместо 10,1 милијарди евра, како је показивала стара методологија, износили 9,5 милијарди евра.

Поред тога, по новом ће платни биланс земље од сада укључивати и средства којима грађани купују половне аутомобиле у ЕУ, затим краткорочне позајмице предузећима са доспећем до шест месеци, као и радничке дознаке из иностранства.

Ако нека страна компанија испоручи неку робу хрватском предузећу, та се испорука у платном билансу сада води као кредит док не буде плаћена. Вредност тих кредита у 2018. процењена је на 3,9 милијарди евра, објашњава у тексту Пословни дневник.

„Укључивање трговачких кредита са доспећем до шест месеци у биланс земље утиче на пораст бруто иностраног дуга у периоду од 2000-те до 2018. године у распону од око 1,3 милијарде до 3,9 милијарди евра зависно од године, што има негативан ефекат на стање нето спољног дуга и стања међународних улагања у истом периоду у распону од 0,4 милијарде до 1,4 милијарде евра”, наводе из ХНБ-а.

Салдо на текућем рачуну платног биланса Хрватске смањен је и за увоз половних возила из ЕУ. Хрватски грађани су лани за њих издвојили 317 милиона евра, у односу на 41 милион 2013. године.

Када је реч о дознакама хрватских грађана на раду у иностранству, оне су закључно са прошлом годином износиле 1,17 милијарди евра, од чега је, према проценама ХНБ-а, 462 милиона евра пренето „неформалним каналима”, односно у џеповима гастарбајтера. Истим путем је из Хрватске „отишло” 152 милиона евра, наводи Пословни.


Коментари12
eb8b7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Grcka je super-turisticka sila
@slavko - Grcka je super-turisticka sila i za njene prihode nema zime. Godisnji su joj prihodi od turizma vise od 30 milijardi eura, a samo i sirom planete cuvena grcka ostrva Santorini i Mykonos od turizma ostvare vise nego cijela jadranska obala sa ostrvima. Zbog 5-6 stepeni vise temperature u arhipelagu Cyclades nego sto je temperatura na Jadranu tamo sezona kupanja traje do 1. novembra. Inace, Mykonos i Santorini su puni turista tokom cijele godine. A sta tek reci o maslinama "kalamata"...
evroskeptik
Broj ljudi koji se godisnje odelo iz Hrvatske je veci od broja ljudi koji se iseli iz Srbije,ali Srbi salju tri puta vise novca iz inostranstva u Srbiju nego sto Hrvati salju u Hrvatsku. To znaci da se iz Srbije uglavnom iseljavaju pojedinci na privremeni rad koji zaradeni novac salju svojim porodicama u Srbiju, dok se u Hrvatskoj iseljavaju citave porodice i to je trajno iseljavanje.
феликс1956
У време социјалистичке Југославије, био је овакав виц на тему статистике: Ти једеш месо, а ја купус. Статистички, обојица једемо-сарму.
Zedd
Pa to mu dodje oko 25k evra po familiji. Imam osecaj da EU sluzi samo da drzave i narodi budu podredjeni i duznicki robovi. Mozda je to i planetarna pojava da bi se efikasnije kontrolisale drzave i ljudi.
ПРЛЕ ЦАР
Питајте младића од 68 година, Миладина Ковачевића, директора Републичког завода за статистику, и Зорана Јанчића, дечка од 72 године, помоћника директора Републичког завода за статистику, и не брините: СВЕ ЈЕ МОГУЋЕ, осим да живимо боље!!!!!!!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља