четвртак, 24.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:43
МОЈ ЖИВОТ У ИНОСТРАНСТВУ

Ако си редован на миси све ти је опроштено

Да није глобалних утицаја верујем да многи Чеси не би знали ни за Божић нити шта он значи. За разлику од Чеха, Пољаци су редовни на мисама, не постоје грађанска венчања, ако си крштен и уколико си у недељу тамо где треба да будеш, све ти је опроштено.
Аутор: Марко Стојиљковићпетак, 04.10.2019. у 09:45
Фото Пиксабеј

Играни филм „Клер” ове године je побудио страсти, истерао духове на видело и био тема недељама број један у Пољској.

Живот у Чешкој има сасвим неку другу перцепцију по питању цркве и Бога. Њихове катедрале су споља беспоговорно лепе али су изнутра, некако духовно пусте. Чеси не маре много нити придају пуно значаја цркви и вери. Верујем да није глобализације и филмова попут „Сам у кући” многи од њих не би знали ни за Божић, нити шта он значи.

Истовремено цркве су у добром стању и стално се обнављају. У Брну се налази и руска православна црква Светог Вацлава. Смештена је на изузетној локацији, на брдашцу окруженом шумом, калдрмисаним стазама у једном од најлепших паркова у граду. Нешто попут Калемегдана или Петроварадина.

Фото Пиксабеј

И поред познате чешке нетрпељивости према Русима ова црква је очувана и добро одржавана. И ја понекад, не толико често колико бих волео, одем тамо на литургију. Врата су свима отворена. Свештеник српски прича течно, што је било велико изненађење за мене.

Чуо сам да су моје колеге са посла, пореклом из Украјине и Русије, раније заједно ишли на литургије. Данас заједно иду све ређе. Политика је закуцала на на црквена врата. Овде, у овој већински атеистичној држави, до јуче најбољи пријатељи, данас се гледају попреко.

Ипак, морам да кажем да се Руси у туђини највише друже са Украјинцима. И обрнуто.

С обзиром да ми је супруга Пољакиња, онако из првих редова имам увид у питања цркве у Пољској. За разлику од Чеха, Пољаци су редовни на мисама, не постоје грађанска венчања, а многе ствари су табу тема. То мени и мојој супрузи оставља велики простор за размену мишљења о доста питања.

Ако си крштен и уколико си у недељу тамо где треба да будеш, све ти је опроштено. Можеш да будеш и највећи грешник.

Знам неке Чехе који себе сматрају атеистима, али ни сами нису свесни да живе по правим постулатима хришћанства. И не само то, него да су већи хришћани од оних који се тиме бусају.

Понекад је моја супруга са мном присутна на литургији у нашој цркви, а понекад и ја одем са њом на мису. На моје огромно изненађење, свештеник задужен за ту цркву и парохију, пред свима је јавно најавио мене као госта из Србије. Поручио је свима да смо хришћани и да делимо исте вредности. Да је Српска православна црква блиска пољској цркви и да ту неких великих разлика нема. Више је ствари које нас зближавају него деле.

Црква у Кракову (Фото Пиксабеј)

Из личног искуства могу да потврдим да су народ најближи нашем, а да нису наше комшије. То се види по сензибилитету, менталитету, односу према родитељима, кумовима, комшијама, заједничком дружењу.

Често се шалим да је и добро што нисмо комшије, иначе бисмо имали неки конфликт из прошлости, баш због сличности у менталитету.

Можда ми тренутно нисмо толики верници попут Пољака, можда је и добро што црква у Србији нема толику моћ попут оне које има у Пољској. На жалост, комунизам је оставио несагледиве последице од којих се и даље нисмо опоравили. Због тога је и нереално да се преко ноћи ствари промене.

Али, да није те исте цркве, којим би језиком данас говорили и писали? Ко је, ако не црква, очувао наша огњишта и никад није напустио народ. Данас, кад смо слаби и као држава и кад смо клонули као народ, ко је последњи на браницима отаџбине и обичног човека.

Коме смо препустили фењер и стихијски се повукли?

Поштујем земљу домаћина, где год да се налазим не намећем се али увек дајем до знања одакле сам.

 

Марко Стојиљковић, Брно

 

 

 

 

 

Пишите нам
Поштовани читаоци, „Политика” је поново оживела рубрику „Мој живот у иностранству”. Намењена је пре свега вама који живите изван Србије, широм света, које је животни пут одвео у неке нове непознате крајеве и земље.
Надамо се да сте приметили да смо се и ми у међувремену мало променили. Сашили смо ново, комотније и удобније дигитално одело, али и даље смо права адреса на коју можете слати своја писма, репортаже, записе и фотографије.
Пишите нам како је у туђини или у вашој новој отаџбини. Како вам Србија изгледа кад је гледате из Ванкувера, Осла или Мелбурна? Станује ли носталгија на вашим новим адресама?
А наша адреса је  mojzivot@politika.rs
Правила су и даље једноставна: дужина текста до пет хиљада словних знакова, да је записан у неком уобичајном формату, најбоље ворду. Наслови и опрема су редакцијски, текстови се не хоноришу и подлежу уредничким интервенцијама.
Ваша Политика 
 

 


Коментари35
f47b4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Пуно име
Из личног искуства могу да потврдим да су народ најближи нашем, а да нису наше комшије. То се види по сензибилитету, менталитету, односу према родитељима, кумовима, комшијама, заједничком дружењу. Ма таман посла. Био сам неколико пута у Чешкој и у више градова, кад би њихова привреда, култура и менталитет били налик нашима не да не би били у ЕУ него би и даље били под Русима. Чешка је Запад за нас. Како уопште неко ко је толико векова био у саставу Аустријског царства може да буде сличан нама?
dušan
Ja sam shvatio da se taj deo oko bliskosti odnosi na Pojake a ne Čehe . Poljaci nisu Austrougari i zapad su i za Češku .
Препоручујем 6
Jovo
Poštovani g. Marko ! Čudo je da Vas nisu nagazili zato što živite u zajednici sa osobom koja nije pravoslavac.Očekivao sam komentare kao " Pazite se noću " katolici nam stalno rade o glavi.
Zoja
Iskreno, osecam jezu od pomisli na fanaticne katolike ali iskljucivo SLOVENSKOG porekla. Ti ljudi zapravo nisu toliki vernici, nego kao da su od zapada pokupili neke dobre osobine ( disciliplinu i organizovanost) ali ih koriste u lose svrhe jer kao da postoje da bi dokazivali nekome da su i oni nekakvi zapadnjaci, ali time sto ce raditi sve sto mogu PROTIV svojih slovenskih suseda koji nisu pristali na konvertovanje. To je jezivo i vera s tim nema nista.
dragan
Nas jezik nije odrzala crkva nego narod. U crkvi je ruski.
Веља
Поштовани у уџбенику Богословског факултета пише да је црквенословенски језик уствари рускословенски језик, не пише да је Српски.
Препоручујем 0
Бранко П.
dragane У цркви се користи црквенословенски језик!
Препоручујем 16
Fića
Lepo napisano, iz srca i tačno.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља