Уочи почетка нове грејне сезоне домаћинства подвлаче црту и одлучују се за куповину најјефтинијег огрева. То могу они који се греју на дрва, струју или угаљ. Шта, међутим, с онима који су прикључени на топлане и који, све и да нађу јефтинији начин да се огреју, морају да плаћају рачуне топланама? Могу ли, дакле, њихови трошкови током зимске сезоне да буду нижи и под којим условима и да ли прелазак с плаћања грејања по квадрату на наплату грејања по утрошку смањује износ на рачуну или не?
Дејан Стојановић, председник Пословног удружења топлана Србије, у разговору за „Политику” каже да од 59 топлана у Србији 15 наплаћује грејање према потрошњи. То се односи и на стамбени и на пословни простор. Неки од градова, попут Новог Сада и Београда, наплаћују грејање према потрошњи само за пословни простор. Истовремено, 31 топлана има сагласност локалних самоуправа да може да примењује наплату према потрошњи, али је наплаћује по квадрату, односно паушално. А 13 топлана уопште нема сагласност локалних самоуправа за наплату по потрошњи.
Упитан да ли топлане имају законску обавезу да трошкове израчунају према потрошњи, Стојановић каже да су оне у обавези да се придржавају методологије за одређивање цене снабдевања крајњег купца топлотном енергијом. Али, према том подзаконском акту, грејање и даље могу да наплаћују по квадрату, и то „изузетно тамо где не постоје техничке могућности за наплату према потрошњи”.
– Ту је наплата према јединици површине или снаге грејног простора, и то тако што се износ тарифе „енергија” израчунава као производ тарифе 1 и специфичне годишње потрошње топлотне енергије, чија се вредност утврђује одлуком надлежног органа, а на предлог енергетског субјекта. То је случај у 31 топлани – објашњава Стојановић.
Иако они који инсистирају на грејању по утрошку очекују да ће им рачуни на крају месеца бити мањи, наш саговорник објашњава да, у односу на наплату по квадрату, уколико су трошкови који настају у производњи, дистрибуцији и снабдевању топлотном енергијом израчунати тачно, разлике нема.
– Међутим, овај начин грејања не препознаје посебности зграда и стварну испоручену топлотну енергију. Ово суштински доводи до тога да би купци у зградама којима се реално испоручи мање енергије требало да добијају мање рачуне и обрнуто. Имамо субвенционисање између самих купаца топлотне енергије. Домаћинства која инсистирају на увођењу калориметара (уређаја који мере потрошњу по утрошку) изискују додатну опрему. Самим тим и трошкове. Обрачун на нивоу станова захтева набавку делитеља трошкова, термостатске радијаторске вентиле, појединачне калориметре у ормарима испред станова. Делитељи трошкова (калориметри) уграђују се углавном у старим зградама, док се појединачни калориметри уграђују у новијим зградама. Ово зависи од концепције изградње цевне мреже кроз зграде и техничких услова које су топлане издале инвеститорима – каже наш саговорник.
Консензус око калориметра
На питање да ли се за прелазак на грејање по утрошку мора сагласити цела зграда или је технички то изводљиво урадити и појединачно по становима, Стојановић одговара да се о томе морају изјаснити сви купци са заједничког мерног места – сви они у једној или више зграда чију испоручену топлотну енергију мери један калориметар.
– Искуства у Србији и у окружењу показују да није добро решење да у оквиру једне групе купаца (стамбени простор) имате оне који плаћају и по квадрату и по потрошњи. Покривеност калориметрима на нивоу зграда у 2017. години износила је 92 одсто, а на нивоу станова око пет одсто – истиче он.
Упитан да ли се и грејање по утрошку плаћа целе године или само док траје грејна сезона, наш саговорник одговара да се по правилу наплата обавља тако да се варијабилни део плаћа у грејној сезони (шест месеци), а фиксни део 12 месеци (целе године).
– Купци на овај начин имају повећане трошкове у децембру, јануару и фебруару, али топлане тада имају и највеће трошкове за енергенте које морају редовно да плаћају. Може се направити варијанта да се у току летњих месеци плаћају по два фиксна дела, како би купци лакше поднели повећане зимске рачуне. Ако плаћају по квадрату рачун је 4.750 динара сваког месеца, а укупни трошак је исти на нивоу године – закључује Стојановић.
