уторак, 22.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 00:01

„Баухаус” на Бегеју

Зрењанин обележава век од оснивања школе за архитектуру и примењену уметност у Вајмару, чији се утицај проширио и до овог војвођанског града
Аутор: Ђуро Ђукићнедеља, 06.10.2019. у 20:30
„Ба­у­ха­ус” је ути­цао на зре­ња­нин­ску ар­хи­тек­ту­ру: Деч­ји дом из 1938. (Фо­то Ђ. Ђу­кић)

Зрењанин – Град на Бегеју се придружио многобројним светским центрима који су ове године обележили један век од оснивања „Баухауса”, чувене школе архитектуре и уметности у Вајмару у Немачкој. Историја је показала да је „Баухаус” превазишао границе образовања и израстао у космополитски покрет који се памти и данас. Зрењанинци су годишњицу искористили да окупе своје познате суграђане који су се афирмисали у свету не би ли са њима успоставили трајне и корисне везе.

„Баухаус” је у својој основи била државна школа за архитектуру и примењене уметности, коју је 1919. године у Гетеовом Вајмару у Немачкој основао архитекта Валтер Гропијус. Настао је заједно са Вајмарском Републиком и одражавао је социјално-економску динамику и експлозивност као и друштвену структуру и политичке идеале који су водили њену културну и интелектуалну елиту. Школа је трајала свега 14 година, тачније до јула 1933. године, када је донета одлука о њеном затварању. У току свог постојања три пута је мењала седиште, и исто толико директора. Уништио ју је сасвим супротан правац који ће се оличити у фашизму и довести до највећег крвопролића у историји човечанства.

Историчар уметности Весна Каравида, сарадник у организовању космополитског окупљања у Зрењанину, каже да је „Баухаус” био далеко више од школе за архитектуру и примењену уметност.

– Запамћен је као уметнички експеримент и креативна радионица без премца у 20. веку и као једна од најзначајнијих културних иницијатива савремене Европе. Тешко да ћемо уопште успети да се сетимо неке уметничке школе која је трајала тако кратко, а да је имала толики утицај на широк спектар креативних делатности. Није била реч о неком новом стилу него првенствено о новом приступу, новој духовној креацији, о новом ставу према животу. Уз све ово, он свесно развија дух сарадње између различитих индивидуа, промовише сусрете различитих теорија и пракси и тако постаје расадник авангардних мисли – објашњава Каравида.

Уметнички концепт и идеје које је промовисао „Баухаус” свакако нису били непознати у нашој средини. У првом реду је то био часопис „Зенит”, Банијца Љубомира Мицића, из кога је израстао зенитизам који се сматра оригиналним српским књижевним покретом уваженим и признатим у светској књижевности. Кад је реч о архитектури директан утицај ове школе у Зрењанину се препознаје по неколико објеката. Нарочито згради Дечјег дома из 1935. године архитекте Ђорђа Табаковића (1897–1971). Овде је било смештено и дечје обданиште за прихват деце из сиромашних породица које нису биле у стању да пруже малишанима квалитетну исхрану и потребан надзор. Тако је овај објекат и својом функцијом, не само архитектуром, био у потпуном сагласју са принципима прокламованим у „Баухаусу”.

У Зрењанину је и после Другог светског рата ширен дух „Баухауса”. Историчар уметности из зрењанинске Савремене галерије Славица Попов каже да се то посебно односи на ангажман бројних уметника и радника у култури. Тако је, према њеним речима, ликовни и примењени уметник Драгослав Стојановић Сип (1920–1976), који је у то време био на челу асоцијације ликовних уметника и дизајнера Улупудс, од 2. до 16. октобра 1958. године организовао Фестивал „Уметност у служби човека”. Одржани су бројни уметнички догађаји, изложбе, позоришне представе, балет, опера, премијере филмова. Поред осталог циљ манифестације је био и развој индустријске естетике као средства за културно васпитање и естетско образовање широких слојева. Инсистирало се на томе да се прикажу савремено обликовани предмети који окружују породицу, односно да се приликом њиховог обликовања на њих примене принципи економичности, функционалности и естетике. У концепту фестивала провејава дух „Баухауса”, који је утемељен на ставу да индустрија и уметност, идејно удружени, омогућавају стварање нових форми. Догађања су имала утицај и на каснија културна дешавања као на пример успостављање везе између познате ликовне колоније Ечка и развој индустријског дизајна у Зрењанину.

У овдашњем Културном центру, поводом једног века од оснивања школе у Вајмару приређена је међународна изложба „Баухаус – сто година после”, а то је само прво од низа догађања у оквиру манифестације „Мање је више – дани Баухауса”.

– Са циљем да и ми данас ширимо космополитске и слободарске идеје позвали смо на окупљање бивше суграђане који данас живе и раде ван Зрењанина, у Норвешкој, Канади, Великој Британији, Чешкој, Италији, САД – каже главни организатор Сандра Бањанин.  


Коментари3
84fb9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Bole
Ni reči o tome da je Zrenjanin bio jedan od centara polumilionske nemačke zajednice u Jugoslaviji? Oni kao da nisu učestvovali u Bauhaus pokretu?
Nenad
Interesantno da niste spomenuli da je Bauhaus nasto od ruskog pokreta koji se zvao Konstruktivizam. Prvi su ugusli nacisti a drugi komunisti. Na zalost vjerovanot zbog politike niko ne spominje Konstruktivizam koji kao sto rekoh je stvorio Bauhaus.
Milos miokovic
....... Bauhaus' da bi bilo dobro....

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља