недеља, 15.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:03

Европска унија најављује ново означавање хране

Економске последице гојазности имају велики утицај на оне који кроје нутритивну политику, јер су они с прекомерном тежином постали огроман трошак за државе
Аутор: Ј. Антељ - И. Албуновићпонедељак, 07.10.2019. у 22:55
(Фото Д. Јевремовић)

Kао једну од мера у борби против епидемије дебљине Европска унија разматра употребу такозваних семафор система у трговини храном и пићем. Реч је о ознакама на паковањима хране које кроз боје и слова купцу показују нутритивну вредност производа – од најздравијег тамнозеленог А, до најмање здравог – црвеног Е.

Ту информацију је еврозаступницима дала кандидаткиња за европску повереницу за здравље и сигурност хране Стела Кyријакидес на састанку у Одбору за околину, здравље и безбедност хране Европског парламента. Кyријакидес је рекла да истраживања показују да грађани желе да буду информисани и да ће крајем 2019. године комисија објавити студију о нутритивним ознакама.

– Срчане болести су најчешћи узрок смрти у великом делу ЕУ и зато сам ургирала у својој политичкој групи да ово буде једно од наших пет питања повереници. Овај систем означавања је једноставан за имплементацију, а купцу помаже да приликом куповине донесе одлуку, јер међу великим бројем производа није лако разликовати оне који садрже здраве састојке од оних са нездравим састојцима. Увођење ових ознака сигурно би помогло у ситуацији када више од трећине становништва Европе има прекомерну тежину или је гојазно – изјавила је чланица одбора и потпредседница евросоцијалиста Биљана Борзан.

Систем „Нутрискор” на добровољној основи се употребљава у Француској, Белгији и Шпанији, а још неколико земаља чека одлуку Европске комисије. Нутритивна вредност хране или пића израчунава се тако што се упоређује количина састојака које би требало мање конзумирати (калорије, засићене масти, шећери, соли) и оних које су здравије (влакна, беланчевине, орашасти плодови, воће и поврће), путем алгоритма којег су развили независни стручњаци.

– Произвођачи и трговци храном у земљама које користе овај систем су се укључили у пројект како би показали бригу за јавно здравље и друштвену одговорност. Мој циљ је да се овај или сличан систем почне употребљавати у свим државама. Повећање пореза није једини начин да се то постигне. У том смеру планирам разне активности и иницијативе у Европском парламенту – најавила је Борзан.

Економске последице гојазности имају значајан утицај на оне који кроје „нутритивну” политику, јер су они са прекомерном тежином постали огроман трошак за државе. То је толико озбиљно да се сврстава у исту раван са штетом коју изазивају цигарете и оружје. Недавно је објављено да су на светском нивоу трошкови лечења гојазности достигли два билиона долара годишње или 2,8 одсто глобалног бруто друштвеног производа (БДП). У Америци гојазност здравствени систем кошта 190 милијарди долара. Трошкови лечења дијабетеса су на првом месту, јер 30 одсто оних који су гојазни има ову болест. Гојазни мушкарци годишње додатно коштају фонд 1.152 долара, а гојазне жене 3.600 долара. Дечја гојазност оптерећује буџет са 14,1 милијарду долара годишње или 6.000 долара по детету.

И то су само директни економски трошкови, док индиректни подразумевају смањену продуктивност рада, чешћа боловања, нижу зараду... Процењује се да послодавце смањена продуктивност гојазних особа кошта додатних 506 долара, због честог одсуствовања са посла. Интересантно је да појединци са повећаним индексом телесне масе (БМИ) већ зарађују пет одсто мање од колега који немају такве здравствене проблеме.

После много година колико се индустрија противила увођењу јасније поделе хране на здраву и нездраву, иницијатива је коначно стигла у Европски парламент. Седам европских организација за заштиту потрошача (БЕУЦ) у мају ове године поднело је захтев да се обележавање хране озваничи на највишем нивоу. Једини начин да то у потпуности заживи јесте да ово буде обавезујуће за све произвођаче који испоручују робу на европско тржиште.

Да ли ће увођење ових правила ићи лако, и даље је неизвесно. План мултинационалне компаније „Нестле” да уведе овај систем у целој Европи за све своје производе стопирала је недавно Немачка. Став те државе јесте да не постоји законски оквир који би омогућио декларисање хране по бојама. Њихово Министарство пољопривреде најавило је да ће размотрити сличан модел, али који би био кориснији за потрошаче. Како су рекли, предлог те компаније није био довољно јасан, јер би рецимо свеже исцеђен сок од поморанџе добио црвену етикету, а познати газирани напитак зелену (јер садржи мање додатог шећера).


Коментари6
889a9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Šta sve od toga razumemo?
Da bi se sve moguće oznake na pakovanju razumjele potrebno je biti hemičar. Uvijek gledam šta piše na pakovanju i kupujem proizvode samo ako to objašnjenje razumijem. Strah me je kupiti na pijaci jer tamo ni sam prodavac nema pojma šta prodaje.
Branislav
Kada ce poceti tako da obelezavaju GMO? Ahaa...
Ratislav
Prouči stručni hemijski jezik pa ćeš naći oznake.
Препоручујем 1
Ema
Osnovno pitanje je kako bi bili regulisani kriterijumi za dodelu boja - sta bi bilo podvedeno pod zdravu a sta pod nezdravu hranu?! Tek kada saznamo osnove toga, mozemo reci da li je "semafor" sistem u redu. Da ne ispadne, na primer,da je stari sir od mleka "crven" ali je zato biljni sir ko zna od cega "zelen" jer ima manje zasicenih masti. Ili sto je pomenuto u clanku, sveze cedjeni sok crven, a zasladjena gazirana vodica zelena.
dušan
Ne nasedajte na perfidnu igru multinacionalnih kompanija ! Pod izgovorom čuvanja zdravlja promovišu svoje 'elaborirane' proizvode a tradicionalne namirnice proglašavaju za 'štetne' . U Italiji se razmatra da se budžet dodatno puni porezom na gazirana pića i 'merendine'-tortice koje deca jedu za užinu zbog viška šećera i masti. Ali niko ne objašnjava da su veštački zaslađivači, hemijski dodaci i arome pogubni za zdravlje !
Зоран
За мало да заборавим потребно је успоставити контролу коришћења пестицида и повраћаја амбалаже.Када треба да купите Амоксицилин не може без рецепта али зато највећи отров без проблема у пољопривредним апотекама може да купи било ко и амбалажу одложи како хоће.Чик нађите продавца који ће прихватити употребљену амбалажу.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Гастрономија
Гастрономија

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља