уторак, 22.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:45

Млади пољопривредници воле свој посао и виде у њему шансу

четвртак, 10.10.2019. у 19:52
(Фото Танјуг)

Већина младих пољопривредника у Србији види себе у овом послу и за пет година, јер ужива у ономе што ради, а од државе очекују да производњу хране сматра стратешким сектором и гарантује откуп и цену домаћих производа, део је резултата студије „Млади пољопривредници и прехрамбени суверенитет” која је данас представљена у Београду.

Студија у склопу пројекта „Гајимо узгајиваче” који је финансирала Европска комисија бавила се младим пољопривредним произвођачима у Србији и Хрватској а спровели су је АМА-Центар за негу човека и природе из Србија и Зелена мрежа активистичких група ЗМАГ из Хрватске.

Млади пољопривредници у обе државе најкориснијим улагањем у њихову производњу сматрају нову механизацију, увећање површина, позиционирање производа на тржишту, а за младе у Србији значајна је и боља инфраструктура, резултати су истраживања.

Представник ЗМАГ-а Дражен Шимлеша у изјави за Танјуг рекао је да је оптимистични део студије изразито натполовични став пољопривредника у обе земље да се баве тим послом из љубави и да ће наставити да се баве и у следећих пет година.

„Оно што је упозоравајуће за Србију која се налази у претприступним преговорима за ЕУ да је и даље јако пуно фарми и газдинстава са малим површинама, са пет и мање хектара а искуство из Хрватске нам говори да уколико се мали поседи нису на неки начин удружили у кластере, задруге, специфичне производе где би заједно наступали онда ће бити јако тешко носити се са масовном индустријском конкуренцијом”, рекао је Шимлеша.

У Хрватској је миграција довела до депопулације на селу а сада се развијају решења, каже Шимлеша кроз кратке ланце снабдевања, или моделе солидарне куповине хране од стране самих грађана, и то је оно што би било корисно да се већ сада ради у Србији.

„Храна у свету постаје тема број један, а пољопривредници се осећају некако закинуто као грађани другог реда”, споменуо је он резултат истраживања и додао да тек после долазе сви уобичајени проблеми као што су кашњења у исплати субвенција и неравноправан статус на тржишту.

Млади пољопривредник из Ковина иначе дипломирани агроекономиста Александар Анђелковић поред ратарства са својом породицом бави се и сточарством, а наглашава да се пољопривредници не смеју изоловати и усамити ако желе да опстану.

„Перспективу видим поред бављења пољопривредом и другим делатностима, веома је важно да млади пољопривредник буде социјално укључен, да се удружује, да размењује мишљења, искуства, идеје - мислим да управо ту лежи тајна успеха”, каже он и додаје да ако се социјално искључи газдинство је осуђено на пропаст.

Он је навео и да је проблем у Србији што су носиоци пољопривредних газдинстава просечно стари преко 60 година и додаје да би требало раније главну реч у пољопривредним породицама да преузимају млађи чланови.

Како је оценио млади пољопривредници могу да успеју спајајући традицију и иновацију, односно „искуства предака и породице, и савремених средстава комуникације - пре свега дигиталних технологија”.

„Тако ће успети да пронађу своју тржишну нишу, уски канал маркетинга, можда то неће сви успети али та шанса постоји”, закључио је он.

Студија „Млади пољопривредници и прехрамбени суверенитет” представљена је на панелу у оквиру „Belgrade food showa”.


Коментари0
129c0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља