четвртак, 14.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:07

Театар је чаролија, телевизија је забава

Тек у зениту своје каријере добијам улоге на телевизији, каже глумица Анета Томашевић. Лепо је то искуство, али се не заносим. Театар је чаролија, телевизија је забавна. У сваком случају, пријатно је обрадована позивима за серије „Синђелићи” и „Црвени месец”
Аутор: Љиљана Петровићуторак, 15.10.2019. у 20:04
Анета Томашевић (Фото лична архива)

Само што је завршила снимање нових епизода пете сезоне „Синђелића” (Прва ТВ), глумица Анета Томашевић, првакиња Шабачког позоришта, добила је улогу у „Црвеном месецу”, новој историјско-драмској серији ТВ Пинк чије је приказивање почело 7. октобра.

То је за њу било право изненађење…

– Тек у зениту своје каријере добијам улоге на телевизији – вели наша саговорница. – Лепо је то искуство. После 35 година рада добила сам је једну од главних улога у серији.

Иако никада није имала велику жељу да игра на филму и телевизији, признаје, пријатно је изненађена. Још је више радује то што су се „људи из Београда окренули такозваној провинцији која је одавно престала да то буде бар што се тиче позоришта, нарочито шабачког позоришта”.

Одазвала се почетком деведесетих на позив редитеља Александра Ђорђевића да се појави у „Срећним људима” Синише Павића где је играла радницу у Малинином бутику. Била је и стара праља у „Мирису кише на Балкану” Љубише Самарџића, да би је пре три године, случајно, запазила продуценткиња „Синђелића” и тако је постала Јефимија у овој породичној серији.

Није јој било лако да на свако снимање путује из Шапца у Београд и истог се дана враћа да би играла у матичном театру.

Између „Синђелића” и „Црвеног месеца” заиграла је и у „Убицама мог оца” Предрага Гаге Антонијевића…

– Када сам добила улогу Јефимије, наставнице веронауке и супруге Језде Синђелића, кога сјајно игра Борис Комненић, помислила сам: „Јао, како ћу?” – каже Анета Томашевић. – Ипак се разликује позоришна глума која мора да буде експресивнија, јача, а онда сам схватила да је за ТВ лако играти. Глумац само треба да има меру, буде што природнији. Заправо, много тога сам научила радећи за телевизију. Кад снимим сцену могу папир са текстом одмах да бацим. Изабере се најбољи дубл и нема поправке.

Ових дана представила се телевизијској публици и као Персида, домаћица у породици Станимировића у „Црвеном месецу” на ТВ Пинк. Серија је љубавна прича о младом српском официру Николи Станимировићу и Софији Бауман, ћерки аустроугарског посланика Ота Баумана. Њена Персида није обична служавка...

– Она је као члан породице – објашњава нам. – Деца Станимировића је воле, а и она њих. Код исте породице ради и Персидин брат Драгиша. Они су „глас народа”; обични људи са мудрошћу. Радња је смештена на почетку 20. века, у време балканских ратова и аустроугарске окупације Београда (1909–1915). Снимало се у студију у Шимановцима и у дворцу Дунђерски.

Изненадни позив

Анета Томашевић је каријеру почела 1982. године у позоришту у Зајечару. Две године касније се са супругом Иваном, који је такође глумац, преселила у Шабац где су свили породично гнездо. Једну сезону је играла и у Ужичком позоришту. Одиграла је више од 150 улога и добитник је многобројних признања и награда. Никада није ишла на кастинге, за то није имала времена јер се у шабачком театру доста ради...

Зачудила се када су је позвали из продукције „Емоушн”... Првог дана, на снимању, затражила је да упозна редитељку Сузану Пурковић.

– Упитала сам је: „Откуд – мене”. Одговорила ми је кратко да ме је гледала у једној представи и добро ме запамтила. Ето, тако сам постала Јефимија. Она је специфична, професорка веронауке – поштена, старомодна, богобојажљива, све гледа са лепше стране. У суштини, она је комичан лик зато што предаје веронауку, одудара од клишеа. Њој таквој живот ће приредити лепо изненађење у наставку серије „Синђелићи” постаће мајка...

– Према сценарију, Језда и ја ћемо добити сина у позним годинама. Бунила сам се мало јер сам у годинама... И даље мислим да је требало то мало преправити. Погледала сам неке епизоде, по годинама више ми лежи да будем бака него мајка, али... Добро. Ипак је то хумористичка серија.

Захвална је свом ТВ партнеру Борису Комненићу јер је имала његову безрезервну подршку. Снимања су јој била забавна и инспиративна. За Комненића каже да је духовит човек. Све сцене су снимали брзо и лако.

– Сви би се из екипе начичкали да гледају Комненића док снима, шта ће да учини. А све што је радио, радио је из прве и савршено. Он је држао атмосферу током снимања и у паузама. Бескрајно је духовит, потпуна супротност у односу на оно како га доживљавају.

Сцена из серије „Синђелићи”

Открива нама да јој ови телевизијски „излети” пријају, али се не заноси, те да је за њу позориште чаролија која се живи и чаролија која се понавља. Тако је било одувек.

Клара, догодило се нешто неочекивано...

Потиче из глумачке породице, а глумачки посао њених родитеља Радмиле и Вукашина Јосифовића водио је кроз разне градове. У Ужицу се родила, са девет месеци била житељ Зенице, део младости провела је и у Вараждину и Зајечару где су њени родитељи радили. Гледајући их на сцени и сама је заволела глуму. И, ето, много година касније, са супругом Иваном Томашевићем, одважила се да покрене Сцену „Маска”. Било је то 2002. године...

– Наша Сцена „Маска” је настала из жеље за позоришним играњем и истраживањем у време када је шабачки театар почео да стагнира. Управница, која је 17 година водила једно од најуспешнијих позоришта, неоправдано и на груб начин отерана је из колектива, а доведени су други људи. Супруг и ја смо одлучили да не идемо у општину да се бунимо и боримо. То није био наш начин. Ми нисмо политички обојени и острашћени. Одлучили смо да направимо представу за своју душу, била је то „Клара, догодило се нешто неочекивано”. Нисмо је играли у позоришту, већ у Клубу „М” у хотелу „Слобода”. Сала је могла да прими 80 људи, а на премијери је било 200. Са њом смо постигли велики успех и код нас и у свету. Играли смо је и у Прагу, Минхену, Салцбургу... Била је на фестивалима. Финансирамо се како знамо и умемо, највећу помоћ имамо од Општине Шабац која нам увек излази у сусрет с обзиром на успехе које смо постигли.

По свему судећи Томашевићеви су креативан брачни пар. Осим што су глумци и оснивачи једне позоришне сцене, супруг режира и пише сценарије, а ћерка Селена прави костиме и већ је освајала награде.

– Бавимо се овим послом зато што га заиста волимо. Не занима нас популарност, просто живимо тај живот. Срећни смо и што живимо у Шапцу, то је диван град, што смо у позоришту које има дугу традицију и једно је од најуспешнијих у Србији. Наша Селена је дипломирани костимограф и радила је костиме за велике представе „Живот и сан”, „Постмодерни кабаре доброг војника Швејка”... Прошле године је добила награду на фестивалу професионалних позоришта „Мали Јоаким” за дечју представу „Несрећна Кафина”. Помаже нам око  „Маске”. Тек је на почетку. Талентована је за глуму, али...

На репертоару тренутно имају четири представе. Супругу понекад помаже у писању. Веома је поносна на „Краљицу смеха”, једну од најнаграђиванијих представа Сцене „Маска” у којој игра славну глумицу Љубинку Бобић. Комедија је добила више награда, између осталих „Зоранов брк”. На недавно завршеном Фестивалу дуо-драме добили су за „Искушење” две награде – од публике и за племенито партнерство. Иначе, сваког 14. фебруара обележавају дан своје сцене и целокупни износ у новцу и поклонима дарују угроженима, болеснима и онима којима је у том тренутку помоћ најпотребнија.


Коментари1
05a69
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Siniša Stojčić
Jako dobra glumica. Roditelji su joj bili glumci u Zaječaru, nije ni čudo. Želim joj puno uspeha

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Мозаик /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља