петак, 22.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:54
КОНЗИЛИЈУМ

Ултразвучни преглед каротида спасава од шлога

Болест каротидних артерија настаје због сужења изазваног стварањем наслага од холестерола, запаљенских ћелија и калцијума, ако достигну критичну димензију, смањују или потпуно прекидају прилив крви у мозак
Аутор: Данијела Давидов-Кесарсреда, 30.10.2019. у 13:00
(Фото EPA-EFE/SASCHA STEINBACH)

Ултразвучни прегледи би значајно смањили оболевање и смртност због можданог удара, сматра др Драган Васић, специјалиста интерне медицине и ангиологије из Клиничког центра Србије. Он истиче да тренутно у Србији постоји седам пута мање оперативних захвата на каротидним артеријама, ако се пореде интервенције по броју становника у САД и Европској унији. А управо је то значајно како би се предупредила појава шлога, који је највећи узрочник смрти млађих жена у Србији.

– Уколико бисмо радили ултразвучни скрининг опште популације у Србији, сужења каротидних артерија већа од 50 одсто била би откривена код 175.000 људи, односно преваленца би била 2,5 одсто. Сужења артерија где је потребна операција сигурно би била утврђена код 20.000 особа – појаснио је др Васић, који је недавно на позив делегата Европског парламента као председник Удружења ангиолога Србије у свом излагању у Бриселу истакао значај проблема непостојања скрининг програма за каротидну болест у Србији.

А шта су заправо каротидне артерије и зашто је важно пратити њихово стање? Реч је о артеријским крвним судовима који носе крв богату кисеоником од срца и плућа до мозга, у коме се налазе центри за говор, мишљење, чула, моторику... Постоје две каротидне артерије, тј. по једна на свакој страни врата. Њихове пулсације могу да се осете под прстима руке непосредно испод доње вилице. Болест каротидних артерија подразумева њихово сужење или стенозу, у највећем броју случајева проузроковано атеросклерозом, стварањем наслага састављених од холестерола, запаљенских ћелија и калцијума. Када достигну критичну димензију ови плакови смањују или потпуно прекидају прилив крви у мозак. Фактори ризика за каротидну болест су генетика, атеросклероза код блиских чланова породице, животна доб, високе вредности холестерола, пушење цигарета, висок крвни притисак, шећерна болест, гојазност, физичка неактивност.

Др Драган Васић (Фото лична архива)

– Некада се каротидна болест развија без јасних манифестација. Уколико особа има ризик за развој каротидне болести важно је да иде на редовне прегледе код лекара опште медицине, то јест на преглед стетоскопом (аускултација) артерија врата. Звук који указује на поремећен проток крви, „шум” који се чује уз помоћ стетоскопа над каротидним артеријама на врату, може да укаже на постојање каротидне болести. Међутим, шум над артеријама врата није увек присутан иако постоји сужење артерија високог степена – напомиње др Васић и истиче да се често јављају знаци који упозоравају на опасност од развоја шлога. Они се називају пролазним исхемијским атацима (ТИА). Развијају се онда када прилив крви у мозак буде прекинут само за кратко време, тако да се у наредном периоду снабдевање мозга крвљу нормализује. Најчешћи знаци су изненадни губитак или замућење вида на једном или на оба ока, слабост, одузетост или утрнулост једне половине лица, једне руке или ноге, нејасан или отежан говор, неразумевање говора других особа, губитак координације, вртоглавица, несвестице. Код особе која је ово имала постоји 10 и више пута већа вероватноћа да ће у наредном периоду доћи до развоја шлога.

Око 10–15 одсто свих пацијената који су први пут имали мождани удар, а претходно нису лечени, патили су од сужења артерија, а да то нису знали. Зато је колор доплер преглед крвних судова врата најважнији у примарној дијагностици, али и у скринингу и праћењу васкуларних болести. Додатна инвазивна процедура, с приказом крвних судова врата је каротидна ангиографија, која подразумева убацивање контраста и „визуелизацију” под рендгенским зрацима.

– Неки пацијенти добијају лекове, а неки морају на операцију. Промена животних навика подразумева престанак пушења, контролу крвног притиска, снижење вредности холестерола у крви, лечење шећерне болести и срчаних обољења, корекцију телесне тежине, смањење уноса масноћа животињског порекла и соли и редовну физичку активност.

Када је реч о лековима, ту су они који спречавају слепљивање тромбоцита (антиагрегациони лекови), а у неким случајевима и медикаменти који спречавају формирање крвних угрушака – антикоагулантни лекови. У строго одабраним случајевима ту су лекови који омогућавају разградњу већ створених крвних угрушака у крвним судовима и на тај начин поновно „отпушавање” крвних судова (такозвана тромболитичка терапија) – каже др Васић.

Уколико код особе постоји значајно сужење каротидних артерија неопходно је уклањање атеросклеротских наслага (плакова) хируршким путем и на тај начин успостављање нормалног прилива крви у мозак. Хируршке процедуре подразумевају такозвану каротидну ендартеректомију и стављање „мрежице” (стента) у каротидне артерије.


Коментари0
14023
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља