недеља, 17.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:02
ПОГЛЕДИ

Ко пева зло не мисли, а ко мисли није му до песме

Политичари свих боја, пустите младе да мисле својом главом. Немојте од њих да правите ни напредњачке ботове који из своје фабрике по друштвеним мрежама ударају минусе уместо да раде, ни опозиционе активисте који треба да ликују што су извели успешну акцију герилског рата
Аутор: Бошко Јакшићсреда, 06.11.2019. у 18:00

Често може да се чује да су млади инстант генерација која хоће све и одмах, прагматско поколење које без размишљања прихвата политичке понуде не сматрајући да је изманипулисано.

Живимо у временима у којима се напредњаци свим силама труде да разним подстицајима – од запошљавања у замену за чланску карту, преко убрзаног заказивања скенера мајци или уписа детета у јаслице – привуку младе, прошире своју изборну базу и тако цементирају будућност. Светлу будућност!

„Остајте овде, створићемо српски сан!”, шантићевски поручује Александар Вучић на прослави 11. рођендана Српске напредне странке у Новом Саду, обећавајући да ће један од најважнијих задатака његове странке бити да се спречи „расипање наше деце по целом свету”.

Лепо, али нешто пре тога прочитам вест, такође из Новог Сада, да је хор ученика тамошње гимназије „Јован Јовановић Змај” одбио да пева на прослави СНС-а. Не баш одбио, али је толико чланова хора саопштило да је или болесно или одсутно да је наступ отказан иако је директор гимназије потврдио да је ангажман постојао.

Позивајући се на незадовољне родитеље који су од деце чули да морају да певају јер од тога зависи финансирање овог познатог хора основаног давне 1828, опозициони Покрет за преокрет одмах је пренео „срамну уцену”.

То је све ноторна лаж и још је срамнија тврдња да је финансирање хора условљено наступом на страначкој прослави, узвратио је саопштењем градски СНС додајући да „никада није и неће злупотребљавати децу у политичке сврхе”.

И шта сад? Много је разних хорова, па и овај новосадски, некада наступало на разним страначким јубилејима. Гимназијски хор заменио је у Новом Саду хор Српског народног позоришта. Приличан је број глумаца који су учествовали на неким партијским прославама или свечаностима отварања овога или онога. Да ли их треба стрељати што су украсили манифестације власти и наградити када присуствују скуповима опозиције? И обрнуто?

Музичари, глумци, рецитатори раде посао од кога живе, кажу једни ризикујући да одмах буду идентификовани као „вучићевци”. Не смеју ни по коју цену да учествују у глорификацији режима, поручују други. Ретки бране став да свако има лично право да одлучи шта ће и за кога ће да ради.

Да се вратим Змајевом хору. Критичарима режима све делује као освежавајући музички бојкот, властима као исконструисана ујдурма опозиције.

Није поента коме су гимназијалци својим потезом послали какав сигнал. Могли су да опструирају или да хвале власт. Поента је да су сами, својом главом, а вероватно уз помоћ родитеља, дошли до свог става.

Нису хтели да певају Вучићу, и то је њихово легитимно право. Одбацили су хорски дириговано и спонтано организовано које грађане Србије прогања са свих страна. Од скупштине до медија.

Хоћу да верујем да нису изманипулисани. Некако сумњам да је Јанко Веселиновић, лидер Покрета за преокрет и професор на Универзитету у Новом Саду, под своје ставио председнике одељенских заједница. Опозиција је довољно некреативна и неинспиративна да мобилише довољно људи како би анимирала одрасле, а камоли гимназијалце.

Политизација ове епизоде само је још једна потврда да је у овој нашој чемерној стварности размишљање сопственом главом и поседовање личног става, погубна – и нежељена – политичка делатност.

Ако је тако у Скупштини, што не би било и у гимназији? У Србији влада оштра партијска дисциплина. Сваки посланик мора да слуша шта му шеф каже, мора да има исто мишљење на све теме.

Страначке велможе своје посланике претварају у послушнике. Издвојено мишљење се не толерише. Ако се на томе баш инсистира, онда: Напоље из странке! Зато парламент и подсећа на бојно поље на коме су постројене партијске војске. Поразити оног другог важније је од доброг закона до кога се долази озбиљном расправом.

Разумем да постоји партијска дисциплина, што је еуфемизам који се некада звао „демократски централизам”, али чему та стопроцентна униформност која отромбољи сваки индивидуализам, посебно креативни, која делује као седативна успаванка политичког живота потпуно страна демократским слободама?

Како у парламенту, тако и у друштву. Какве то људе правимо за сутра? Безидејне, калкулантске умове које уопште и не занима коме и зашто климају главом.

Напредњаци обучавају свој „југенд”, опозиција свој. Притом размењују оптужбе да она друга страна злоупотребљава младе, што је потцењивачки. Као да млади не могу својом главом да одаберу да ли су за СНС, СзС или неког трећег.

Политичари свих боја, пустите младе да мисле својом главом. Немојте од њих да правите ни напредњачке ботове који из своје фабрике по друштвеним мрежама ударају минусе уместо да раде, ни опозиционе активисте који треба да ликују што су извели успешну акцију герилског рата. Пустите их да „изађу из првог лица множине”, како каже писац Драган Великић.

„Од 2012. је пуно урађено у нашој земљи”, каже лидер СНС-а, али сам некако уверен да није мислио на десетине хиљада младих који су баш у том периоду напустили земљу. Неки трбухом за крухом, други главом за слободом.

Да не би отишли, млади сутра својом памећу – која је ослобођена политичких стега – треба да бране аутономију универзитета, аутономију радног места и, изнад свега, аутономију сопствене савести. Добиће прилику да изађу да гласају. Биће то њихов допринос фер и слободним изборним условима.

Пустите младе људе да сами одлуче шта мисле да је за њих најбоље. Једино тако ћемо добити генерацију која ће одговарати за сопствену будућност, а не фото-моделе за политичко-хорске групне портрете.

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари19
8948e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

radoslava
Divan tekst! Zbog g-dina Jakšića kupujem i dalje ove novine. Daj bože da ovaj tekst ostavi utisak i na one koji nam ovu omladinu teraju iz Srrbije!
Veelj
Politiku sam počeo da čitam još kao učenik osnovne škole u Prešvu jer istu sam uzeo u kiosku i svaki dan osim subote nosio sam prodavcu komšiju i prijateljTomiću i čitao sam redovno sve do 1985 god. kada Politika više nije bila kao ranije .Valjda znate razloge .Ali milina da slušaš i čitaš ono što svoje mongo realne i nepristrasne poglede iznosi G'din boško Jakšić i produžiću da slušam i čitam i dalje njegove članke bez obzira gde su objavljene .Ovaj čovek bio bi najbolji diplomata ne samo u ši
Препоручујем 1
nikola andric
Bas lepa, dosetljiva titula. Ona se pak ne slaze sa drugom narodnom: ''udri brigu na veselje''.
Globetrotter
Pored toga sto je vazno imati svoje mišljenje, vazno je i koliko puta i pod kojim okolnostima se menja. Nije problem sto nam mladi imaju svoje mišljenje, naravno da treba da ga imaju, problem je sto ih to mišljenje obično drži nekoliko dana ili cak nekoliko sati samo dok se ne učini da je neko drugo možda bolje, pa makar bilo i potpuno suprotno.
Radmila Mišić
Mladi maloletni ljudi ne treba da se bave politikom iz jednostavnog razloga što ko još ne zarađuje sopstvenim radom, nema predstavu koliko je život složen i koliko zahteva znanja, takta i socijalne inteligencije da bi se opstalo. S druge strane, adolescenti po svojoj prirodi hoće sve odmah, sada i smesta što može da bude opasno. Zbog svega toga, angažovanje maloletnika u političke svrhe je zloupotreba dece i to treba jasno reći.
Darbo
Da li studenti brane i one kolege u Kragujevcu koje nisu kupovale diplome. Ili ih to ne zanima. Njihova ,,pravda" izgleda ima samo jednu metu. Kao i g. Jakšić na kraju krajeva.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља