среда, 20.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:47

Цео живот раде и не стекну пензију

Амбасадорка Аустралије у Србији Рут Стјуарт подсећа да половина жена на селу нема социјално и здравствено осигурање, док се имовина води углавном на мушке чланове фамилије
Аутор: Катарина Ђорђевићпетак, 01.11.2019. у 20:30
Кад заврши обавезе у кући, чекају је пољопривредни послови (Фото А. Васиљевић)

Оне устају пре свих укућана, а последње одлазе на спавање. Жене на селу готово цели дан проводе на њиви или у пољопривредном газдинству, а за свој рад често не добијају надокнаду. Свега 12 одсто руралних жена су власнице кућа, а половина њих се воде као незапослене, без пензионог, социјалног и здравственог осигурања, што их ставља у веома неравноправан положај. Уз то, ове жене често се одричу наслеђа у корист браће и неретко постају жртве насиља у сопственој породици. Све су то разлози због којих на различите начине настојимо да помогнемо женама које живе у руралним крајевима овог региона, каже Рут Стјуарт, амбасадорка Аустралије у Србији, Црној Гори и северној Македонији, чије је седиште у Београду.

Наша саговорница, која је поводом Међународног дана жена на селу, у сарадњи са својим колегиницама из Агенције Уједињених нација за родну равноправност, повереницом за заштиту равноправности и Форумом жена Пријепоља на Златару организовала дводневни панел под називом „Снажна жена – снажно село”, истиче да је она четврта амбасадорка Аустралије заредом на овој функцији и са поносом додаје да чак 40 одсто дипломатског кора ове земље чине жене. Међутим, ова родна статистика за нијансу је другачија када је реч о женама у руралним деловима Аустралије...

„Када на ’Гуглу’ откуцате појам ’пољопривредници’ на 80 до 90 одсто фотографија видећете мушкарце, иако 40 процената фармера у Аустралији чине жене и 49 одсто прихода у пољопривреди остварују жене. Председница Националног удружења фармера Аустралије такође је жена. Међутим, чињеница је да је живот жене у руралној средини неупоредиво тежи него у граду. Чак и у најразвијенијим земљама, руралним женама је тежи приступ здравству, просвети, државној администрацији и социјалним службама. До доктора често морају дуго до путују – под претпоставком да он уопште ради у селу. У неким сеоским срединама постоје добре локалне школе за децу, али ствари се обично компликују када та деца треба да крену у средњу школу или на факултет”, прича Рут Стјуарт.

На питање какве утиске носи након сусрета са женама из руралних крајева Србије, она каже да су то изузетне жене – у сваком смислу те речи.

„Упознала сам са женом која руководи успешном транспортном компанијом, женом која је покренула СОС телефон и дамом која води велико пољопривредно газдинство. Међутим, истовремено ме је растужила чињеница да се велики број жена у руралним крајевима сусреће са насиљем у породици. Додатни проблем представља изостанак реакције локалне заједнице, јер се у малим срединама сви знају и полиција често не реагује на адекватан начин ако познаје насилника. Други проблем је чињеница да се велики број жена одриче наслеђа у корист браће и мушких чланова породице, пре свега због обичајног права, а потом и зато што не желе да ремете породичну традицију. Оне уопште не мисле да је то дискриминација и не размишљају да њихова девојчица једног дана може да се разведе и остане на улици са два мала детета, јер се њена мајка одрекла наслеђа у корист свог брата. Зато је важно да се о томе јавно прича и да жене о тој теми слушају од амбасадорке Канаде Кети Чаба, заменице амбасадорке Уједињеног Краљевства Ребеке Фабрици у Србији и амбасадорке Велике Британије из Подгорице Алисон Кемп”, каже амбасадорка Рут Стјуарт.

Она додаје да је увек растужи чињеница да неке жене ступају у уговорене бракове или изађу пред матичара пре пунолетства, јер је честа последица тога насиље у породици. Истовремено је охрабрује  чињеница да су жене веома солидарне и да једна другој често помажу.

„Већ седам година амбасада Аустралије снажно помаже жене у Србији и то је приоритет наше земље – подржавали смо предузетнице, женске невладине организације и бројне незапослене жене којима је била потребна подршка у оснивању сопственог бизниса. Осим тога, подржавали смо дијалог између цивилног сектора и Владе Србије, јер је свима нама у интересу побољшање положаја жена у друштву. Без задовољне жене, нема успешне породице и државе”, закључује Рут Стјуарт.


Коментари33
71b75
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Andrija
Trenutno, ovoj državi nisu potrebne domaćice, već radnice. Žene koje će svojim radom puniti državni budzet, a ne prazniti. Samo žena koja je zaposlena, plaća porez na zaradu i raznorazne doprinose i podosi dobit poslodavcu. Ona na taj način postaje i kreditno sposobna, tj. može se zaduživati kod banaka, što uvećava njen potrošački potencijal. Nije dovoljno imati novac da bi se trošio, treba imati i hrabrosti. U svrhu ohrabrivanja žena da pristupe potrošačkom društvu koristi se feministička indok
Logor
Žene na selu .. Kada mlada devojka ovo pročita,predstavu o selu vidi kao život u logoru.Ovaj napadni feminizam indoktrinira-odnosno nasilno uvodi ideju lošeg života na selu bez neke dalje perspektive.Ali zato je grad blagostanje.Treba samo pogledati pre podne kafiće i restorane u gradu.Koja populacija je većinska?Dok muževi rade,mame sa decom u kolicima,kuckaju po mobilnom i pijuckaju naručeno.A dete u kolicima samo kad nadjača gradsku buku svojim glasom- privuče pažnju.A ručak!Uverite se sami.
Борис Белич
Веома развратан осврт на тему дискриминације жена у србији. Амбасадорка има веома прецизну слику положаја руралних жена у србији. Све што сте ви рекли је одбрана развратног обичајног наслеђа у србији.
Препоручујем 1
Bgd89
Komunisti su 1945.dali ženama pravo glasa, koje do tada nisu imale! Šta pričate vi???
igor
Verovatno im je u feudalnom sistemu bilo bolje.
Борис Белич
Па србија се није помакла, поштујући традиционално наслеђе.
Препоручујем 0
Marina
Kao dete sam se smejala kada bi mi baba pričala da je na spostvenom venčanju promašila mladoženju, svog budućeg supruga, mog dedu. Kako? Tako. Nije ga nikada ranije ni videla. Udali je jer, eto, vreme joj je. Sad mi se plače kad čujem tu priču. Svu svoju mladost je provela kopajući po njivama i sadeći šumske sadnice. Deda je, kaže, nije nikada tukao ali jesu svekar i svekrva. Nikada nije videla ni more ni banju. Kad je ostarila i kad smo mogli da joj pružimo neko putovanje, nije vise ni htela.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља