недеља, 17.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:04

Чича Дража још није добио улицу у Крагујевцу

У МЗ „Десимировац” кажу да су само примили к знању предлог групе житеља тог села, али да коначну одлуку тек треба да донесе градска комисија за доделу назива улицама
Аутор: Бране Карталовићуторак, 05.11.2019. у 18:18
Панорама Крагујевца (Фото Б. Карталовић)

Крагујевац – Вест која се у недељу по подне појавила на многим српским и међународним порталима, изгледа – није тачна: Драгољуб Дража Михаиловић, командант Југословенске краљевске војске (у отаџбини) није добио улицу у Крагујевцу.

Информацију о успеху иницијативе Покрета обнове Краљевине Србије („одметнути” чланови Српског покрета обнове), којом се та политичка организација похвалила једном медију, јуче је демантовала Информативна служба Скупштине града Крагујевца, која нам је саопштила да је реч о предлогу месне заједнице „Десимировац”.

Међутим, изгледа да ни та информација није сасвим тачна, будући да су нам у МЗ „Десимировац” казали да су они само примили к знању предлог једне групе житеља тог села, напомињући да коначну одлуку о покренутој иницијативи тек треба да донесе надлежна градска комисија за доделу имена улицама на територији града Крагујевца.

Била је једна група људи у Десимировцу која је предложила да се њихова улица назове по Дражи Михаиловићу, а ми смо, као руководство месне заједнице, само формално то прихватили, јер је у нашем селу било и мишљења да та иницијатива није примерена. Званично, никаква одлука тим поводом није донета. О томе тек треба да се изјасни надлежна градска комисија на територији града Крагујевца. Све је то сада на вишем нивоу – изјавио је за „Политику” председник МЗ „Десимировац” Милутин Милојевић.

Дра­го­љуб Дра­жа Ми­ха­и­ло­вић  (Фото архива „Политике”)

Према наводима бројних електронских медија који су се огласили у недељу по подне, Покрет обнове краљевине Србије је тог дана „славодобитно” саопштио да је њихову иницијативу подржао градски парламент, нагласивши да је Крагујевац, том одлуком, постао „први већи град у Србији чија је једна улица добила назив по ђенералу Михаиловићу”.

Крагујевачка скупштина је прихватила иницијативу Покрета обнове Краљевине Србије, па је тиме, након судске, извршена и морална рехабилитација једног од најзначајнијих историјских личности Србије. Очекујемо да тим путем крену и други градови – изјава је заменика председника ПОКС-а Мирка Чикириза коју су пренели многи портали, не само национални.

Занимљиво је да ни запослени у МЗ „Десимировац”, са којима смо јуче разговарали пре него што смо добили изjаву председника тог органа локалне самоуправе, уопште нису чули да је први герилац у Другом светском рату добио улицу у том селу. Они су још додали да немају појма о чему је реч, јер су у месну заједницу упућени пре месец дана.

Вест да је Чича Дража добио улицу у Крагујевцу покренула је лавину коментара на друштвеним мрежама. Једни су поручивали да „улицу у граду црвеног барјака сада треба да добију Недић и љотићавац Марисав Петровић”, а други су затражили да се маршалу Јосипу Брозу Титу, вођи другог антифашистичког покрета – „врати његова улица”.


Коментари33
d0145
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

buki
Naravno @Taso da je poginulo vise partizana, tačnije Srba regrutovanih u partizane. Zato su i okupljani da ginu, da ubiju ponekog Nemca za čiju ce odmazdu streljati ove koji su ostali kod kuce i nisu otisli u partizane. I sve to nije bilo dovoljno, nego je zlotvor preteklu golobradu srpsku mladost odveo na Sremski front odakle se mnooogi nisu vratili. Zrtve komunista posle rata ne zelim ni da pominjem, ali najgore je ono sto je Broz uradio sa mozgovima preživelih.
stari doktor
savremenik sam događaja. oba pokreta su bila antifašistička, jedan legalistički (JVuO), za status quo, drugi revolucionarni, za obične borce narodnooslobodilački, za CK KPJ skriveno za interese Kominterne i sprovođenja odluka Drezdenske konferencije ,te su neminovno morali doći u sukob zbog osnovnog razloga, sukoba interesa, tj. ko će vladati posle rata Jugoslavijom. I Titovi i Dražini pregovori su bili taktičke prirode, uobičajeni u ratovima, Jovo Škavo je bio Pećanćev, a ne Dražin vojvoda.
Tasa
@stari doktor 2 U junu 1942 Mihailovicev stab preimenovan je u Vrhovnu komandu JVUO, a on sam je unapredjen u cin Armiskog generala. On je komandant svih cetnika, pa je zato i sudjen po komandnoj odgovornosti za zlocine, koje je njegova vojska pocinila. Legitimna vojska morala je da postuje medjunarodne zakone i konvencije i da se u skladu sa njima ponasa.Zato su zlocini cetnika jos tezi.
Препоручујем 1
Tasa
@stari doctor 1.-Izvinite doktore, pukovnik vojske kraljevine JU (koja je kapitulirala u aprilskom ratu) organizovao je cetnicke formacije, koje je JU vlada krajem oktobra prihvatila kao svoju vojsku. Mihailovic je unapredjen u cin generala, a cetnicke formacije u januaru 1942 g. proglasise za JVUO, imenujuci istovremeno Drazu za ministra vojske, mornarice i vazduhoplovstva i unapredise ga u cin diviziskog generala.
Препоручујем 3
Trifun
@Tasa Tacno konstatujete "Do 1943 Draza je favorit britanaca.." ZASTO su Britanci izdali Drazu?.Dok je ishod rata neizvestan i dok je bilo aktuelno iskrcavanje "saveznika" na Ist.obalu Jadrana,Britanci podrzavaju Drazu.Tada Hitler pokrece ofanzive Vajs/Svarcciji je glavni cilj,prema svedocenju A.Lera ,"po Hitlerovom najstrožem naređenju hvatanje živog generala D.Mihailovića i 35.000 četnika".Tada Brozovi partizani nude Nemcima/ustasama saveznistvo,plaseci se da ce se sa Englezima vratit Kralj
Tasa
Ama covece ostavite se praznih prica, kazite koliko je cetnika poginulo tokom rata i koliko su nemackih vojnika izbacili iz stroja, ubili. Cetnici su po vama glavna meta, njih Nemci gone da uniste, a partizani izginuli. Jesu li cetnici pobedili Nemce? Imali poginulih cetnika i ranjenih? Ko je zarobljene predavao Nemcima? Ko je s Nemcima sklapao savez 1944. da spreci oslobadjanje drzave od Nemaca. Ko je drzavu oslobodio? To je sustina a ne vase konstrukcije. Porazenima je uvek drugi kriv.
Препоручујем 2
Заврам
@suprotno! У мом крају,причали су ми моји, постојала је партизанка Јагода (била сам мала, и нисам питала да ли је у питању било стварно име, или конспиративни надимак), која је женама и девојкама, било да су биле из монархистичких породица, или оне, које су желеле да напусте партизанске редове, одсецала дојке. Толико о томе да су партизани били идеални, и , сачувај Боже, безгрешни.
Vidovdan
@Zavram: Pobogu zeno, da li je moguce da ste pri punoj svesti napisali ove morbidnosti na osnovu kojih, na kraju, zakljucujete: "Toliko o tome da su partizani bili idealni, i, sacuvaj Boze, bezgresni." Stvarno, sacuvaj Boze. Partizani nisu bili bezgresni (ko je bezgresan?), ali se to ne zasniva na vasim "dokazima." Neki roditelji su deci, kada sam bila mala, govorili da ce Cigani, ako ne budu dobri i ne slusaju ih, da dodu i da ih uzmu. Odrasla sam i znam da to nije tacno. A da i vi odrastete?!
Препоручујем 5
Slavica
Жив је Дража умро није док је срба, који знају да воле своју отаџбину.
Леон Давидович
@ Slavica Куку леле зар се тако воли отаџбина? Од толико српских јунака одабрали за главног јунака Дражу , човека који је потпуно погрешно проценио ситуацију, рат изгубио и толике људе у пропаст одвео и толиким зло учинио. То је све данас само историја и зашто фалсификовати историју? Дражино дело је завршено са 1945. годином. Од Титовог пак дела није остао камен на камену , али антифашистичка борба не може се оспорити и зашто онда толике расправе у циљу доказивања оног што није постојало.
Препоручујем 6
Frank
Kaži to ovima iz sela Vranić.
Препоручујем 5

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља