недеља, 17.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:02

Сви детаљи првог рочишта суђења за убиство Јелене Марјановић

„Одох ја” – биле су последње речи жртве пре одласка на џогинг по насипу у Борчи, тврди њен супруг Зоран Марјановић који је оптужен да је убио
Аутор: Мирослава Дерикоњићсреда, 06.11.2019. у 14:09
Оптужени Зоран Марјановић (Фотографије Анђелко Васиљевић)

Зоран Марјановић, оптужен да је 2. априла 2016. године на насипу у Борчи убио супругу Јелену, рекао је јуче на почетку суђења пред Вишим судом у Београду да нема вечери да не размишља о томе ко је наудио његовој жени. Он се потом запитао коме је она могла нешто да скриви, па да буде тако зверски убијена.

– Она је женица која се никада није посвађала ни са ким, не знам зашто је неко овако зверски убио. Упознао сам свакакве људе у притвору и мој закључак је да је то могао да уради неки тешки психопата или неко ко је био опседнут Јеленом – казао је Марјановић.

У излагању одбране које је трајало безмало два сата, Марјановић је до детаља препричао догађаје који су претходили нестанку његове супруге, како је са члановима породице и пријатељима ишао у потрагу за Јеленом, а потом и како је сазнао за њену смрт и да су њене последње речи биле: „Одох ја.”

– Остајем при свему што сам изјавио у тужилаштву у истрази, с тим што бих тај исказ допунио неким детаљима. Тада нисам имао искуства, нисам знао да оно што сам казао у полицији неће да се користи као доказ. Тога дана је све било као и претходних. Моја покојна супруга је устајала пре мене. С обзиром на то да сам радио ноћу, будио сам се касније. Издвојио бих да је мој син Урош тога дана положио возачки испит и да је у поподневним часовима дошао код нас. У једном тренутку је отишао негде са другом. Јелена је радила нешто по кухињи. Договор је био да кад то заврши, кренемо на џогинг. Трчање је била њена свакодневна активност откад се вратила на сцену. Имала је неколико килограма вишка и желела је то да реши. Договор је био да одемо на Лабудово језеро, тако смо звали воду у којој су пливали лабудови – испричао је на почетку одбране Марјановић.

Окривљени је детаљно описао одећу коју је тога дана имао на себи, наводећи да је носио црну мајицу кратких рукава, преко ње тањи црни прслук, маскирне панталоне и црне патике. Казао је да је „мерцедесом” којим су дошли до места где је Јелена намеравала да трчи, управљала она, а да је он био на месту сувозача и да му је ћерка Јана седела у крилу.

– Када је погледала трим-стазу којом је обично трачала, видела је да има много људи. Рекла је да, ипак, идемо на насип, на Дунав и да ће тамо трчати. Стигли смо на то место и аутомобил паркирали код прве рампе. Приликом изласка из возила, Јелена ми је дала кључеве од аутомобила – испричао је окривљени.

Марјановић је потом детаљно хронолошки навео кога је све видео на насипу, наводећи да је приметио двоје деце како играју фудбал, затим човека са косом везаном у реп, две особе, једну тамније, а једну светлије пути...

У једном моменту, како је рекао, његова и Јеленина малолетна ћерка Јана тражила је од мајке да јој остави вијачу што је она и урадила.

– Причали смо о болести њене мајке, о катетерима које је носила, како да јој одржавамо хигијену. Јелена је потом везала учкур на доњем делу тренерке и последње што је казала било је: „Одох ја.” Остао сам са Јаном, а периферним видом сам приметио да је отишла да трчи према другој рампи. То је био последњи пут да сам је видео. На том месту смо Јана и ја остали још неко време, а потом смо кренули у лагану шетњу. Тада више нисмо гледали у Јелену. Попели смо се на насип, а Јана је покушавала да прескаче вијачу – рекао је износећи одбрану Марјановић.

После извесног времена окривљени је, како је навео, покушао погледом да пронађе супругу, али је „ни у даљини, ни на пољани није видео”. То му је било чудно јер ју је „претходних дана виђао”.

Марјановић се, како је тврдио, ниједног тренутка није одвајао од ћерке Јане. Забринуо се, како каже, јер Јелене није било. Човеку, којег је описао као „старијег, са качкетом и наочарима са великом диоптријом”, објаснио је како изгледа Јелена и питао га да ли ју је видео. Како је он рекао да је није приметио, одлучио је да супругу позове мобилним.

– Телефон је звонио, али се она није јавила. Кренуо сам са Јаном да је тражим и питао сам људе на које сам наилазио да ли су је видели. Сви су одговорили да нису. Пало ми је на памет да јој је позлило, да се срушила с обзиром на то да је била на посту. Било ми је чудно што је нема, али нисам на ћерку желео да пренесем зебњу коју сам осећао – казао је Марјановић.

Док су прилазили рампи, како је испричао, Марјановић је позвао брата и рекао му да Јелене нема и да дође „да виде шта да раде”. Позвао је и куму Веру и замолио је да она позове болнице да провери да Јелена није превезена у неку од њих. Звао је и пријатеља Бориса Пуцића који ради у полицији.

– Одмах сам пријавио њен нестанак, али полицајци нису то озбиљно схватили. Звао сам и други пут, али они нису реаговали. Када је Борис дошао, позвао сам полицију поново и дао му телефон. Већ се смрачило, па смо одлучили да Јану одведемо кући. Како је Јана вукла вијачу по блату, тако га је унела у аутомобил – изјавио је окривљени одговарајући тако на питање одакле у возилу блато које је пронађено и на месту где је откривено Јеленино тело.

Марјановић је додао и да није спавао целу ноћ и да је сутрадан кренуо у потрагу у истој одећи коју је носио и претходног дана. Испричао је да је куму Веру замолио да оде до градске полиције и пријави Јеленин нестанак. Она је, према речима Марјановића, то урадила, али су јој казали да он мора да дође и пријави.

– Када су ме ухапсили, инспектор ме је питао да ли сам спреман да идем на полиграф. Урадили смо то. Питања која су постављали указивала су да Јелена није жива, али сам мислио да је то систем њиховог рада. Одвели су ме у другу канцеларију. Ушао је инспектор и рекао ми: „Па, да. Знали смо да си ти. Не прави се луд. Имам 30 година искуства.” Ухватио ме у једном моменту за косу која је тада била дужа и почео да ми удара главом о зид и виче: „Хајде, реци нам чиме си је убио.” Тако сам сазнао да је убијена. Скаменио сам се, нисам осећао ни бол, нити чуо провокације. Од почетка сам третиран као... Моја породица и ја смо окарактерисани као секташи. Три година тврдим да ни ја, нити ико из моје породице никоме није нанео бол, зло. Три и по године сам чекао овај тренутак и, заиста, верујем у суд – навео је Марјановић.

Окривљени је одбио да одговара на питања тужиоца, наводећи да се он почетка поступка понашао некоректно и да му је нанео велико зло.

Суђење се наставља 25. децембра.


Коментари3
a51ab
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dragan
Veoma zanimljivo,njegova izjava,otisao da spava,i ujutro nastavio pretragu,koji bi covek,spavao,a nema mu zene,iskren covek,nebi napustao to medto gde je nestala,pa makar proveo i dane i noci,on otisao da spava,i razmislja o njoj,i kao nastavice sutra posle forucka da je trazi,ko da je izgubio ovcu,na pasnjaku,zorane,ti si veoma sumnjiv,ne pale ti price bas,.naivno,.
Варикина
Шта овај крије иза тамних наочара? Да ли је испитана жена, са којом се осумњичени "дружио" , док је био у браку са сада покојном Јеленом? Да ли су узети у обзир сви могући мотиви, због којих је почињен овај монструозни злочин? Иако се неки чланови породице осумњиченог позивају на право да не сведоче, већ да ћуте, јавност зна да ћутање није увек злато.
Ivan Nikolic
Ajmoooo, reality show! Da narodne mase budu site, kad su već gladne... Žao mi strasno te dece!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља