недеља, 15.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:03
ГРАДОНАЧЕЛНИЦИ БЕОГРАДА И ЉУБЉАНЕ ГОВОРЕ О „ЗЕЛЕНОЈ ПРЕСТОНИЦИ ЕВРОПЕ”

Борба за здравији и чистији град

Аутор: Далиборка Мучибабић – Дејан Алексићнедеља, 01.12.2019. у 21:29
План престонице је да до 2025. уме­сто са­да­шњих 15 има 25 про­це­на­та зе­ле­них по­вр­ши­на (Фото Д. Јевремовић)

Преамбициозан план – били су први коментари на жељу града да 2022. године понесе титулу зелене престонице Европе. Јер, у поређењу са градовима који су се уписали на листу здравих и удобних урбаних средина за живот попут Копенхагена или Лисабона, српска престоница има проблем са загађењем ваздуха, отпадне воде директно испушта у Дунав и Саву, а рециклажа отпада још је у повоју. Али то није обесхрабрило Зорана Радојичића, градоначелника Београда, и његов тим да недавно уђу у трку за ово ласкаво признање. На пролеће следеће године биће познати градови финалисти, а у јуну 2020. знаће се  победник.

– Најважније је да је Београд ушао у тај процес који нас покреће да урадимо конкретне ствари за наш град. Пријављивање није било једноставно, али омогућиће нам да пратимо колико смо постигли. Од великог значаја биће и смернице које ћемо добити од еминентних европских стручњака – каже Радојичић за „Политику”.

Са том титулом или без ње до 2022, уверен је он, саобраћај у Београду биће модернизован, постављена рециклажна острва, депонија Винча санирана, а зелене површине увећане.

Концепт „зелена престоница” не односи се само на озелењавање града, већ на испуњавање европских критеријума у областима као што су квалитет воде, ваздуха, ниво буке, употреба земљишта, одржива урбана мобилност, прилагођавање на климатске промене, управљање отпадом, еко-иновације....

– Интензивно радимо на томе да се окренемо зеленој хијерархији у саобраћају, односно да предност дајемо бициклистима и јавном превозу. Проширили смо пешачке зоне у централном делу, увели „врабац сервис” као еколошко превозно средство, а увешћемо и систем јавних бицикала. Од фебруара на снагу ступа и План одрживе урбане мобилности који подразумева да свака саобраћајница, где безбедност то дозвољава, садржи бициклистичку стазу. Имамо 100 километара тих стаза, а план је да у наредне четири године изградимо још 120 километара. План урбане мобилности гарантује и да ће се време проведено у саобраћају смањити тако што ће се синхронизовати зелени таласи – указује Радојичић додајући да је циљ да се грађани више опредељују за пешачење, бициклизам и јавни транспорт.

Набавком нових аутобуса до краја године, каже Радојичић, 85 одсто возног парка ГСП-а биће са моторима „евро 5” и „евро 6” стандарда који најмање утичу на загађење ваздуха. У 2020. опредељена су средства за куповину још 100 зглобних аутобуса, 40 тролејбуса и 10 електроаутобуса што ће, како напомиње, допринети да структура аутобуског подсистема буде знатно унапређена када је реч о емисији издувних гасова.

Да би београдски ваздух био здравији, план је и да се настави са гашењем котларница у објектима јавне намене и прикључењем на систем даљинског грејања и систем природног гаса.

– Даљински се греје 65 одсто основних и око 85 процената средњих школа, као и 75 одсто вртића. Од 2012. угашено је 17 котларница у основним и предшколским установама, а објекти су прикључени на даљински систем. За сада су приоритет школе, а касније се планира да буду и домови здравља и други јавни објекти – наводи Радојичић.

А да би ојачала плућа Београда, план је да до 2025. уместо садашњих 15 има 25 процената зелених површина урбаног дела града.

– За постизање овог циља потребно је два и по милиона садница. Покренули смо више акција. Истакао бих изазов „Дрво за Београд”, који сам објавио и позвао међународне организације и друштвено одговорна предузећа да посаде што више садница – каже Радојичић.

Један од приоритета је, каже, и енергетска ефикасност. Општине ће сада моћи да суфинансирају инвестиционо одржавање зграда које нису споменици културе.

– Град је до сада енергетски санирао само јавне зграде, а убудуће са општинама и станарима учествоваће у уређењу фасада и инвестиционом одржавању приватних зграда (промена столарије, поправка крова, лифтова…) – каже први човек престонице.

Највећи изазов за Београд биће хватање укоштац са проблемом отпадних вода и управљања отпадом јер трећина града нема оно основно – канализацију.

За остварење визије Београда као здравог и зеленог града српска престоница ослањаће се на искуства Љубљане, а са тамошњим градоначелником Радојичић је, наглашава, потписао писмо о сарадњи и преношењу знања.

Зоран Јанковић, први човек Љубљане, каже да се радује да је Београд ушао у трку за ласкаву титулу зелене престонице, а на питање какав би савет дао колеги Радојичићу одговара:

– Ништа му не могу саветовати јер он мора да сазна шта његови грађани желе. Квалитет живота је на првом месту, а да ли ће га Београд побољшати изградњом метроа, паркова, увођењем електричних возила или ширењем пешачке зоне – то градоначелник са тимом треба да одлучи. Што пре људи у управи схвате да морају да буду сервис грађана, а деца од вртића почну да уче да не бацају папириће на улицу, сваки град ће лако испунити критеријуме за зелену престоницу – изричит је Јанковић.

Од Стокхолма до Осла

Петнаест европских градова и асоцијација естонских 2006. године покренуло је иницијативу о награди која ће промовисати високе еколошке стандарде, охрабрити градове да побољшају квалитет живота и заштиту животне средине и подстаћи их да деле најбоље праксе.  Такву зелену визију урбаних средина подржала је Европска комисија 2008, а награда „Зелена престоница Европе” званично се додељује од 2010. године. Њен слоган је „Зелени градови – погодни за живот”.

Сви градови који имају више од 100.000 становника могу се кандидовати било да су из држава чланица ЕУ, земаља кандидата, као и Исланд, Лихтенштајн, Норвешка и Швајцарска. Сваки град и после проглашења улаже у одрживи развој и заштиту животне средине. На списку оних који су до сада проглашени зеленим престоницама су Стокхолм, Хамбург, Виторија, Нант, Копенхаген, Бристол, Љубљана, Есен, Најмеген, Осло.

Пешачка зона од 12 хектара

Панорама главног града Словеније  (Фото Primož Hieng/Ljubljana Tourism)

Љубљана је 2006. године, када је на њено чело дошао Зоран Јанковић, ударила своје темеље као зелене престонице а да није знала да такво признање постоји нити је оно тада било званично установљено. Десет година касније, када је овенчана том титулом, престоница Словеније могла је да се похвали следећим резултатом: протерала је аутомобиле из центра града и изградила пешачку зону од 12 хектара, саградила 11 мостова преко Љубљанице, подигла две подземне гаражне куће, увела 112 аутобуса на гас, 100 хектара девастираних површина претворила у паркове, засадила 40.000 стабала и постигла то да се 65 одсто отпада – крајњи циљ је 85 процената – сортира у домаћинствима.

Јанковић за „Политику” каже да је то највреднија награда коју град може да добије, али да задатак његовог тима није био да освоји још једно признање него пре свега да подигне квалитет живота и да очува животну средину да би планета Земља имала шансу да опстане.

– Признајем да ама баш ништа нисам знао о вођењу града када сам постао градоначелник и у том послу применио сам исти стил као када сам био на челу „Меркатора”. Моја визија Љубљане била је да буде мешавина Беча, због уређености, и Барселоне, због начина живота. Ред и уживање. Заиста верујем да је Љубљана данас најлепши град на свету јер је чиста, 75 одсто њене територије је под зеленилом, има воде за наредних 500 година и међу 20 најбезбеднијих градова је у свету. Децембра прошле године у престоници која има 292.000 становника било је 1.000.000 посетилаца и све је прошло без инцидената, уз сав алкохол који се попио. И, што је најважније, поштујемо све различитости – једина смо градска кућа у Европи у чијем приземљу ради ресторан ЛГБТ асоцијације – наглашава Јанковић и додаје да је атеиста, али да уважава све конфесије. Због награде словеначка престоница постала је примамљива за стране инвеститоре и туристе.

– Ове године у Љубљани су покренуте  приватне инвестиције вредне две милијарде евра и са 400.000 ноћења пре десетак година дошли смо до 2,5 милиона ноћења, колико их има и у Београду – истиче Јанковић.

Он не крије да је у тој трансформацији Љубљане у почетку наилазио на отпоре, али тврди да је и те како водио рачуна о томе шта грађани желе, па им је у уређењу града понудио алтернативе.

– У пешачкој зони увели смо електрична возила која на позив бесплатно возе старије, мајке са децом, туристе... Људима који живе у центру обезбедили смо довољно паркинг места у подземним гаражама, која могу месечно закупити за 60 евра. Сваког првог уторка у месецу од 14 до 21 сат лично разговарам са грађанима, за 13 година примио сам 28.000 људи, што је десет одсто популације Љубљане – каже први човек овог града.


Коментари10
5f20b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Славко
Топловод од Обреновца до Новог Београда више нико не спомиње?
Nikola
Beograd NIJE sinonim za Srbiju. Beograd NIJE jedini grad (mesto) u Srbiji. Beograd NIJE jedini vredan pomena, investicija, projekata, pisanja u Srbiji. Primetno je koliko se forsira Beograd u novinama i u investicijama. Svima je jasno zasto je to tako. Medjutim ako mi kao narod ne postanemo svesni i PROAKTIVNI da se to spreci, vec da Srbiju cuvamo i negujemo u celosti, u okviru njenih granica, nece nam KiM biti jedini problem. Pa ljudi, zar ne vidite sta se desava, ocigledno je?
mekintos
Kažete zelena hijerarhija...pa još kažete da se građani usmeravaju na više pešačenja, biciklizam? Neverovatno! Pa zar niste upravo Vi kaznili na hiljade ljudi u Beogradu oduzevši im mesečne isplate za prevoz baš zato što dolaze peške ili biciklom. Prvo vratite ljudima novce bez obzira kako dolazili na posao, prestanite da ih ucenjujete kupovinom BusPlusa itd., a onda možemo da pričamo o zelenim prestonicama, hijerarhiji etc.
Hans
Prvo sprecite spaljivanje guma u nehigijenskim naseljima, pa onda pricajte.
Punisa
Ja ne verujem,ovi se zezaju. Bg sa protokom saobracaja na nivou indije a brojem stanovnika predgradja veceg evropskog grada da se kandiduje. Ugalj dominantan ogrev po periferiji i sirem centru,kanalizacija je high tech , a poslednji novi park nikao sedamdesetih...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Магазин

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља