недеља, 15.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:03
ГРАДСКИ ЈАВНИ ПРЕВОЗ УШАО У 128. ГОДИНУ ЖИВОТА

Од трамваја на коњску вучу до електробуса

Рекордна 1990. година са 1.150 возила и више од 600.000 продатих претплатних маркица
Аутор: Дејан Алексићпонедељак, 02.12.2019. у 22:00
(Фотодокументација „Политике”)

Годинама штуца и застајкује, али као било који времешни господин не дозвољава да ико каже да је његово време прошло. Упорно се труди да ухвати корак с тим временом. Некада успешније, некад мање успешно, али се не да. Тако је и сада. Као и сви који држе до себе, и он је решио да се подмлади. Узда се у то да ће му нову лепоту и снагу дати нови „Кинези”. И управо с њима Градско саобраћајно предузеће „Београд” живи своју 128. годину.

А те 1892., тутњањем коња који су повукли први трамвај на линији Калемегдан–Славија почела је богата и бурна историја највећег градског јавног превозника. Већ после две године укупна дужина трамвајске београдске пруге износила је 9,5 километара, а возни парк бројао 17 трамваја. Убрзо после овога на линији Теразије–Топчидер уведен је електрични трамвај. Године 1903. послови око трамвајског саобраћаја и електричног осветљења прешли у руке „Белгијског анонимног друштва” и убрзана је електрификација трамвајских пруга. У то време кроз град су ишли трамваји са удобним седиштима и наслонима обложеним плетеном морском трском, тада познати као „теразијски”, али и „топчидерски” који су имали дрвене клупе.

(Фото Д. Јевремовић)

Уочи Првог светског рата главни град тадашње Краљевине Србије имао је осам трамвајских линија укупне дужине 21,6 километара, 24 електрична трамваја и 12 приколица. Рат је нанео ране на лицу градског превозника, а „Белгијско анонимно друштво” није било у могућности да их поправи, па је 1919. године Београд преузео управу над централом, целокупном електричном мрежом, као и возила и постројења трамвајског саобраћаја. Од 1920. до 1924. године дотрајале шине замењене су новим, а изграђене су и нове пруге.

Једна од највећих промена било је увођење аутобуског саобраћаја 1928.

– У почетку, у аутобуски саобраћај се није много улагало. Прва значајна набавка организована је 1936, када је у Београд стигло осам шасија „мерцедеса” и МАН-а са дизел моторима. Пред Други светски рат, Београђани су имали 12 аутобуских линија и 87 аутобуса. Трамвајски саобраћај одвијао се на 10 линија укупне дужине 81,5 километара, а возни парк је бројао 154 возила – присећају се у ГСП-у.

Опет је Београд и нашу земљу задесио ратни вихор, који је наравно последице оставио и на возни парк и постројења градског превозника. У нацистичком бомбардовању уништено је 38 трамваја, 36 приколица и 10 аутобуса, али после рата креће убрзана обнова возног парка и линија. Тако се већ за Празник рада 1947. на улицама главног града комунистичке Југославије појавио први тролејбус, а прва тролејбуска линија Калемегдан–Славија отворена је 22. јуна те године. Историја београдских тролејбуса почела је са италијанским „Фијатом”.

Предузеће после рата познато као „Белсап” данашњи назив добија 1951. Пет година касније на улице излази и први трамвај домаће производње „Гоша”, а Београд и Земун се повезују тролејбуском линијом. Године 1961. у саобраћај се пуштају и „лејланд” аутобуси.

Трамвај почетком прошлог века на слици првог „Политикиног” уредника фотографије Александра Симића: данашњи Булевар краља Александра

Градско саобраћајно предузеће је техничко-технолошки и финансијски максимум забележило 1990. када је имало 1.150 возила по реду вожње и више од 600.000 продатих претплатних маркица. Али убрзо после тога доживљава и највећу стагнацију у историји због ембарга према СР Југославији. После укидања санкција реновирају се пруге на најпрометнијим саобраћајницама и уводи превоз за особе које се отежано крећу. Године 1998. у јавни превоз укључују се и приватни превозници, али нови проблеми се јављају већ 1999. због НАТО агресије. Почетком двехиљадитих возни парк је освежен трамвајима из швајцарске донације и деведесетак МАН-ових аутобуса које је поклонила влада Јапана. Слика јавног превоза прилично се мења на почетку друге деценије 21. века. Подмлађују се тролејбуси, на шине излазе и савремени шпански трамваји, али и савремени зглобни „Соларисови” аутобуси. У другој деценији новог миленијума Београђани су почели да се навикавају и на „бус плус” картице, које су наследиле дотадашње маркице и карте на зумбање. Када се 2013. у главном граду променила власт, предност у куповини, када је реч о возилима ГСП-а, почели су да добијају домаћи „Икарбусови” аутобуси. Тако је све било до ове године, када су надлежни схватили да брзо подмлађивање возног парка ГСП-а ипак није могуће и без страних аутобуса од којих су последњих година зазирали. Да од странаца руке свакако нису дигнуте, могло се наслутити и 2016. када је на градске улице изашло неколико кинеских електробуса.

Ширење мреже ових симпатичних возила надлежни најављују неколико година, али засад је све само на најавама. Једна од њих је и да је у плану да еко-аутобуси почну да се производе у погонима „Икарбуса”. Прве „жртве” због повећања броја еколошких аутобуса могли би да буду тролејбуси, опет ако се може судити према ранијим најавама градских отаца. У међувремену, овог септембра ГСП је доживео још једну новину. У центру је у пешачкој зони грађане и туристе почео да превози „Врабац сервис”.

Осим возног парка, који свакако још доста мора да се подмлади, за ГСП је годинама знатно већи проблем то што је и даље на листи највећих градских губиташа. А делотворног лека за сада нема.


Коментари3
d4756
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milan
U odnosu na svetske metropole,Beograd ide u suprotnom pravcu,sto znaci da cu uci u totalani saobracajni kolaps.Svuda se razvijaju metroi i gradske zeleznice,koje povezuju i okolna mesta,da bi se izbeglo masovno preseljavanje u metropole.Gradski autobusi u tim sistemima povezuju gradske delove do cvornih stanica .
Беграђанин Милош
"ГСП је годинама знатно већи проблем то што је и дање на листи највећих градских губиташа" ... Како је то могуће када је Оснивач Град Београд води крупне и ситне набавке и финансије ? То знаћи да сам ГСП не може својевољно да направи губитак без уплитања Града Београда. Надам се да ће те објавити коментар.
Desko
Nadam se da je na slici sneg a ne blato?!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Магазин

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља