Речима да ће публика открити кохерентан и суптилан дијалог двојице уметника чији се приступи веома разликују – док Драган Здравковић приказује нормалност у дехуманизованом свету окруженом лунарном атмосфером Питер Ершман се усредсређује на свакодневну градску рутину која врви од људског живота – амбасадор Швајцарске у Београду Филип Ге на најбољи је начин описао поставку којој је и домаћин у својој резиденцији, а која је од пре који дан доступна посетиоцима.
У простору који се у стваралачкој јавности већ одомаћио и као изложбени на делу је спој два поменута аутора који је сумиран именом „2 Б”. Конкретније, до 18. децембра ту ће бити Здравковићеви (Београд, 1969) цртежи и Ершманови (Фрибур, Швајцарска, 1969) видео-радови.
– Већ дугo стварам у, тако названом, стању хибернације где онај ко посматра дело постаје тај који је присутан. Свако појављивање било које људске фигуре у средишту искључило би осећај да смо сами. У тренутку читања насликаног призора желим да посетилац осети изузеће од свакодневице и присуство тренутка, ако је то могуће, у заустављеном времену. То је подстицај на комуникацију са сопственим унутрашњим бићем – одговара Здравковић на питање откуд упадљиво одсуство човека на његовим делима. Он је магистрирао на сликарском одсеку Факултета ликовних уметности у Београду и докторирао на престоничком Факултету савремених уметности, где предаје предмете цртање и сликање.
Насупрот њему, његов инострани колега који живи и ради у Берну, који је студирао на Универзитету за уметност и дизајн и завршио студије компјутерских наука у Базелу, а академско усавршавање наставио на Универзитету уметности у Берну, наглашава значај честе појаве човека у његовим радовима.
– Људи су увек у средишту мог стваралаштва, мада их, понекад, нема директно. Људи су, највероватније, најинтересантнија и најнеобичнија бића на овој планети. Понекад су комични, понекад застрашујући, увек остају бизарни. Интересује ме да их посматрам и то документујем камером – наводи Ершман.
Један другог доживљавају по принципу комплементарности, као и дела која су овом приликом у дијалогу.
– Са једне стране, Питеров рад видим као супротни угао гледања, али на неким видео-радовима где је присутна флорална игра, са атрибутима људског присуства, појављује се и велика сличност, што говори о сродним полазиштима и испитивањима блиских егзистенцијалних тематика. Увек се могу пронаћи запањујуће сличности, што је и циљ оваквих изложби. Свет је један – каже Здравковић, а Ершман додаје:
– Драганове цртеже сам одмах доживео као себи блиске. Мада користимо сасвим другачије технике, интересују нас сличне теме, посматрамо свет, покушавамо да га разумемо и да дозволимо посматрачу да учествује у нашем процесу.
Здравковић је до сада излагао на деведесетак поставки у земљи и иностранству, представљао је Србију и на 57. Бијеналу савремене уметности у Венецији, његови се радови налазе у више музејских и галеријских збирки. Поред изложби у истим таквим институцијама, Ершман је постављао инсталације и у јавном простору, а његови радови могли су бити виђени на фестивалима широм света.
Питамо их какво је искуство које свакако није често – представљање у објекту који не само да је стамбени, већ је и део дипломатске мисије?
– Резиденција амбасадора је пријатно и софистицирано место за узајамно разумевање. Господин Филип Ге је човек који веома јасно културу види као примарну делатност у дипломатији. Култура је прва која прави мостове а такви остају и најтрајнији – речи су аутора из наше земље, док гост из Швајцарске који, на известан начин, излаже сада и на домаћем тлу, сматра:
– Овај простор има квалитете који му дају дух јавне галерије, али нуди и шарм једног стана. То савршено осликава природу уметности: на једној страни, она је интимна, а на другој нешто што повезује људе и спаја их у размени.
