уторак, 10.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:44

Наш хирург у Руској академији наука

Професор др Лазар Давидовић, тек шести Србин који је одабран да буде део ове важне институције, каже да је ово признање за целокупну српску медицину и научну јавност
Аутор: Данијела Давидов-Кесарпонедељак, 02.12.2019. у 20:00
(Фото Д. Јевремовић)

Српски васкуларни хирург професор др Лазар Давидовић, директор Клинике за васкуларну и ендоваскуларну хирургију Клиничког центра Србије, изабран је за иностраног члана Руске академије наука. Он је тек шести Србин који је одабран да буде део ове важне институције, а за чланство га је предложило Руско удружење ангиолога и васкуларних хирурга. Први Србин који је добио признање био је чувени политичар, дипломата и председник Српске краљевске академије Стојан Новаковић, а од актуелних личности данашњице ту се налази и академик професор др Љубиша Ракић.

У разговору за „Политику” др Давидовић каже да је ово изузетно признање не само за њега већ за целокупну српску медицину и научну јавност. По његовом мишљењу, Русија је једна од најзначајнијих земаља у свету која је дала многе веома важне научнике из различитих области, који су својим делима задужили данашњи свет.

– Непосредни предлагач да постанем инострани члан Руске академије наука био је академик Анатолиј Покровски, чувени васкуларни хирург, који је више пута посећивао нашу земљу. С руским васкуларним хирурзима интензивно сарађујем последњих десет година, откако сам постао члан Извршног комитета Европског удружења за кардиоваскуларну хирургију. Организовао сам и неколико стручних скупова у Русији, а један од таквих догађаја био је и Конгрес Европског удружења за кардиоваскуларну хирургију 2011. године. С руским стручњацима учествовали смо на различитим скуповима у Европи, а имао сам и част да тамо држим неколико значајних предавања у Санкт Петербургу и Новосибирску – истакао је др Давидовић.

Наш саговорник појашњава да, иако постоје неке заблуде, у Русији се ради савремена медицина, укључујући и кардиоваскуларну хирургију. На пример, у главној болници у Новосибирску лекари у раду користе и најмодерније роботе „да винчи”, који служе за компликоване операције. У томе су испред нас. Професор Давидовић напомиње да су нека од најзначајнијих достигнућа у кардиоваскуларној хирургији везана управо за руске лекаре. Први такозвани аутокоронарни бајпас урадио је чувени руски хирург Колесов, што се признаје и у западној медицинској литератури. Прву ендоваскуларну процедуру на аорти још 1988. године направио је др Николај Володос, а прво успешно збрињавање повреде такозваног артедентног дела грудне аорте још је пре Првог светског рата извео један руски хирург у тадашњем Лењинграду.

– Очекујем да ћу следеће године у Русији имати промотивно инаугурационо предавање, сходно распореду медицинског одељења академије. Већ ме је позвао први секретар руске амбасаде у Београду да у децембру одем на пријем и да се договоримо о модалитетима сарадње који ће моћи да се спроведу овде. Кад год сам био у ситуацији да у Русији држим предавања настојао сам да промовишем нашу малу земљу и васкуларну медицину, која превазилази тренутне могућности – истиче др Давидовић.

Да је српска васкуларна хирургија на правом путу, сведочи и чињеница да је ове године Клиника за васкуларну и ендоваскуларну хирургију Клиничког центра Србије добила једно неформално признање професора др Роберта Кијезеа, једног од водећих стручњака када је реч о хирургији торокоабдоминалне аорте, најкомплексније васкуларне процедуре, где лечење анеуризме (проширења артерија) истовремено захвата и грудну и трбушну аорту. На два званична састанка он је српску клинику уврстио на европску мапу центара који се рутински и компетентно баве овом врстом хирургије. Доктор Давидовић истиче да им доста значи то што су се нашли у друштву врхунских центара заједно с онима у Лондону, Паризу, Милану, Мастрихту и Есену, што је један од доказа каква се кардиоваскуларна медицина ради код нас.

– Важно је и то што се у последњих 10 година код нас едуковало 30 младих васкуларних хирурга из Западне Европе. Сада имамо на едукацији лекара из Италије и лекарку из Словеније. Млади људи добијају стипендије својих министарстава здравља и удружења и могу на едукацију да иду где год хоће у Европи, а сигурно није случајно што бирају баш наш центар. Ове године ћемо урадити око 2.500 интервенција на крвним судовима, укључујући отворене хируршке и ендоваскуларне процедуре. Од тог броја биће око 500 њих на различитим сегментима аорте (највећег крвног суда), а исто толико и на каротидним артеријама. Оперативно лечење аорте најкомплекснија је васкуларна процедура и због тога млади људи из Европе долазе да уче – сматра др Давидовић.

С више од 1.500 оперисаних пацијената због пуцања трбушне аорте од 1991. године до сада, клиника којом руководи наш саговорник има највеће појединачно искуство у свету у решавању тог проблема. Професор Давидовић изражава наду да ће резултати анализа који ће бити завршени у јануару показати да се смањује број пацијената, што је најбољи доказ да се болесници оперишу на време, док није дошло до пуцања крвног суда, што побољшава вероватноћу да се оперативно лечење заврши на најбољи могући начин и да се пацијентима обезбеди добар живот. Ипак, то не зависи само од васкуларних хирурга, већ од целокупне здравствене заштите и чињенице да проблем треба открити на време.


Коментари6
5262d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Verica
Čestitam profesoru. Na vaskularnoj klinici i na svim drugim klinikama lekari i svo ostalo osoblje daju sve od sebe da pomognu i spasu život. Ja sam ove godine bila pacijent i to je neverovatno kako i sta ti ljudi rade u nemogućim uslovima.
Ostajan Ovdić
U SANU mu nema mesta. Nije po ukusu sadašnjih članova koje nije uspeo da "ubedi" da bi stručnost trebalo da bude ključni kriterijum. Jedan vaskularni hirurg je to uspeo pa pobegao u privatnike pošto je državnu medicinu pretvorio u pijacu.
Milos miokovic
... ovako je u Jugoslaviji bilo, odes kod lekara,toliko znanja i iskustva kod lekara,da u drugoj recenici u kojoj ste mu se pozalili,covek tacno zna sta je, ne sumnja nego je siguran a sada se samo mali broj njih leci kod ljudi u koje ste sigurni da ce na vreme prepoznati o cemu se radi a izleciti to je tek.....zali se neki dan jedna poznata manekenka(posle Vojinovicke najpoznatija) kaze baka mi je umrla, samo zato sto je takav odnos u medic.praksi kod nas:stariji su to pa znate, rece joj lekar.
Botovski Kurbatinski
Свака част и све честитке проф. Давидовићу. Колико знам први Србин члан Руске државне академије наука је Руђер Бошковић! Ту су још, поред споменутих, Вук Караџић, професор Вукобратовић и проф. Цветковић.
Максима
Доктору скидам капу. Ово је само још једна од потврда да имамо најбоље лекаре у овом делу Европе и шире а да је наша медицина на БУ једна од најјачих у свету.
Francesco
Da, da, zato smo drugi u toj istoj Evropi po smrtnosti od malignih, a verovatno prvi po smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti. Toliko o najboljoj medicini. Pre ravno godinu dana mog školskog druga su sa jedne prestoničke državne klinike nakon udesa otpustili kući sa lakšim telesnim povredama da bi njegova supruga (koja je po zanimanju slikarka, čisto da napomenem) na rtg snimku videla prelom potkolenice i naprsnuće lumbalnog pršljena. Postoje par odličnih lekara u Srbiji ali cela medicina...
Препоручујем 5

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља