недеља, 20.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 11.12.2019. у 12:37 Бранко Богдановић
ИЗ СТАРИХ РИЗНИЦА

Кнез без капе

Фигура владара без капе било је за оно време неуобичајено решење, али се аутор споменика, вајар из Фиренце, због тога није убио, како је гласила урбана легенда
Литографија – oткривање споменика кнезу Михаилу 18. децембра 1882. (Фотографије приватна архива)

Након почетка рестаурације споменика Победнику, на ред за санирање је дошао и монумент подигнут кнезу Михаилу Обреновићу који није имао ништа мање узбудљиву (пред)историју од Мештровићевог дела.

Кнез Михаило је убијен у Кошутњаку 10. јуна 1868. године, а први састанак одбора за скупљање прилога за његов споменик одржан је већ 14. јула. Тада је одлучено да се од добровољних прилога грађана подигну два меморијала – заветна црква на месту погибије у Кошутњаку и фигурални споменик у граду.

Одбачено руско решење

Игром случаја, 1867. је на Сверуској етнографској изложби у Москви, од 16. до 27. маја, боравила наша делегација коју су, између осталих, чинили Милан Петронијевић, Милан Ђ. Миличевић, Јанко Шафарик, Милорад Медаковић и Стеван Тодоровић. Делегацију је прво у Санкт Петербургу примио цар Александар Други, па је затим наставила пут за Москву. Кнез Михаило је добио почасну награду због подршке око организације и донације од 400 дуката Српском ученом друштву за учешће на изложби, а сребрне медаље додељене су Миличевићу, Тодоровићу, Милану Симићу, Милошу Милојевићу Мачванину као и четворици чланова Српског ученог друштва. Но, за причу о меморијалима је битније да је српска делегација запазила акварелисани цртеж пројекта за споменик „Ослобођење Србије” пoзнатог руског скулптора Михаила Осиповича Микешина (1835–1896). Петронијевић је рад донео у Србију и показао га кнезу Михаилу који је уметнику упутио позив ради реализације пројекта.

Трагично убиство у Кошутњаку одложило је посету, а Микешин је у Москви, у знак пијетета према настрадалом српском владару, израдио нацрт за спомен-цркву у Кошутњаку. Микешин је почетком октобра 1868. стигао у Београд. Сагледавши ситуацију на терену, а у договору с Одбором и владом, одмах је урадио и две варијанте споменика који је требало поставити на Великој пијаци (данас Студентском тргу).

Иако су пројекти, након излагања у „Београдском читалишту”, наишли на одобравање јавности, а Стева Тодоровић је 1869. код бечких литографа наручио израду њихових литографија, реализација оба споменика се одужила. Микешинова решења била су 1871. одбијена.

Исте године одлучено је да се само у граду подигне споменик „изливен од старих бронзаних топова”. На нови конкурс су се одазвали само Стеван Тодоровић, ријечки вајар Ватрослав Донегани и један пруски уметник чије име је остало непознато. Незадовољно одзивом аутора, Министарство грађевина је 1873. године расписало нови конкурс с назнаком да је за споменик одређено и ново место – Позоришни трг (данас Трг републике).

Фотографија са откривања споменика кнезу Михаилу (лево), Енрико Паци (1819–1899).

Кнез Михаило је, наиме, 20. марта 1866. издао налог да се започне с рушењем већ руиниране Стамбол-капије. У време аустријске окупације Србије, према плановима Николе Доксата де Мореза, 1725. је започета изградња београдских варошких фортификација. Но, до поновног пада тврђаве у турске руке, на спољним бедемима су изграђене само 4 капије, од којих и она названа по царском главном губернатору Београда, принцу Карлу Александру Виртенбершком. За време турске владавине објекат је преименован у Стамбол-капију.

Комплетан објекат је коначно „нестао с лица земље” 31. маја 1866. и почели су да се назиру обриси централног градског трга на којем је кнез Михаило одабрао да подигне Народно позориште. На жалост, кнез је погинуо пре почетка радова на самом театру. Без обзир на то, радови су настављени; 31. августа 1868. митрополит београдски је освештао темељ, а нови кнез Милан положио је камен-темељац. Зграда је стављена под кров јануара, а свечано отварање одржано је 12. новембра 1869.

Тако је настао Позоришни трг, омеђен новим театром, „Задругом штампарских радника” и кафаном „Дарданели” која је срушена 1901, а на њеном месту 1903. подигнута Управа фондова – од 1952. Народни музеј, плацевима Димитрија и Лазара Андрејевића на чијем једном крилу је „Тршћанско јадранско осигуравајуће друштво” изградило палату „Реуниона”, а на другом 1961 – Дом штампе, те „Коларчетовом кућом” с апотеком и „Првом београдском пивницом” у приземљу.

Узевши у обзир Михаилову улогу у добијању градова 1867, што је довело и до уклањања Стамбол-капије, као и изградњу националног театра, избор Позоришног трга за споменик се наметао као логично решење.

На конкурс из 1873. своје радове је приложило 15 уметника из Европе и земље којима су прикључени и радови Донателија и Тодоровића из 1871. године. Прву награду добио је пројекат бечког вајара Винченца Пилца. Друга награда је припала архитекти из Фиренце Ђузепеу Бочинију, а трећа – бечком вајару Антонину Вагнеру.

Још током рада комисије, а посебно након објављивања резултата, уследио је низ критика и полемичких расправа. Да би се дилеме коначно разрешиле, влада је одлучила да израду споменика повери познатом вајару из Фиренце, Енрику Пацију. На овакву одлуку свакако је утицаја имала и политика, односно утицај италијанског генералног конзула Луиђија Јоанинија, министра просвете Стојана Новаковића и бившег дворског домоуправитеља и омиљеног литографа и фотографа Обреновића, Анастаса Јовановића (иначе Пацијевог личног пријатеља). За разлику од ранијих аутора, Паци се одлучио за коњаничку фигуру и на споменику је радио седам година, од 1872. до 1879. године, када је бронзана фигура изливена у чувеној Краљевској ливници у Минхену. Остала је загонетка да ли су као материјал заиста употребљени стари бронзани топови или је ова идеја први пут примењена тек приликом израде круне за краља Петра I Карађорђевића (изливена од „делфина”, ручице турског топа заробљеног током Првог српског устанка).

Данашњи изглед споменика кнезу Михаилу

Микеланђелов мермер

Постамент је пројектовао српски архитекта Константин, син Анастаса Јовановића. Споменик је укупно био висок 11, а дугачак 8,45 метара. Коњаничка фигура је била висока 5 метара. Мермер од ког је начињен потицао је из Тосканске регије, из рудника Апуанских алпа, а, по налогу Медичијевих, још у 16. веку га је користио Микеланђело.

Свечано откривање споменика уприличено је за 18. децембар 1882. као вишезначајан датум за кућу Обреновића. Свети Никола је била њихова крсна слава, а у марту исте године Србија је била проглашена за Краљевину. Свечаном чину откривања присуствовали су аутор , краљ Милан и краљица Наталија, брат кнегиње Јулије гроф Калман Хуњади, митрополит београдски Михаило Јовановић, као и сви актуелни политичари с официрским кором. Након откривања споменика примећено је да је фигура кнеза без капе, што је за оно време било неуобичајено. Тада је настала урбана легенда према којој је Паци, приметивши пропуст – извршио самоубиство. Но, Паци је 17 година касније у Фиренци мирно преминуо у сну.

Коментари1
55815
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zoran
Jedan od svega nekoliko spomenika koji je normalan i na odgovarajucem mestu. Vecina spomenika su neadekvatno postabljeni (na visokim postamentima u žbunju zaklonjeni stubovima ili drvecem) Slicna sudbina ce zadesiti i Stefana Nemanju sa neprimereno glomaznim "multifunkcionalnim" postamentom čudne simbolike. Sticem utisak da neko tajno drustvo razbacuje spomenike po Beogradu

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља