понедељак, 27.01.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:00

Привредни раст у овој години износиће најмање 3,8 одсто

Допринос „Турског тока” БДП-у 1,8 одсто. – Извоз Србије у октобру, трећи месец заредом, растао брже од увоза
Аутор: Јована Рабреновићсреда, 11.12.2019. у 20:00
Грађевинари покретачи раста и у 2020. години (Фото А. Васиљевић)

Привредни раст у овој години износиће најмање 3,8 одсто, а главни допринос толиком расту бруто домаћег производа (БДП) дало је грађевинарство, с повећањем од 40 одсто у трећем кварталу, а унутар тога градња „Турског тока” и станоградња, изјавио је јуче Миладин Ковачевић, директор Републичког завода за статистику, на представљању новог броја публикације „Макроекономске анализе и трендови” (МАТ), чији је сарадник, додајући да ће раст грађевинарства и у четвртом кварталу бити велики.

По његовим речима, ефекат градње „Турског тока”, односно копања канала и полагања цеви, јесте био једнократан фактор, али ће се наставити и у наредној години због изградње пумпи и мерних станица. Већем расту БДП-а од планираних 3,5 одсто допринос даје и пољопривреда, која ће бити на истом нивоу као прошлогодишња рекордна аграрна производња. Значајан је и снажан тренд извоза, као и опоравак прерађивачке индустрије, с тим да постоје проблеми у прехрамбеној индустрији.

– Вредност „Турског тока” у овој години, према извештају саме компаније која га гради, износи 1,4 до 1,5 милијарди евра. Његова бруто додата вредност, када се одбије вредност опреме, износи најмање 700 милиона евра, па је зато допринос „Турског тока” расту БДП-а 1,8 одсто у овој години – рекао је Ковачевић.

Новинаре је занимало шта ће бити покретачи у 2020. години, за коју је предвиђена стопа привредног раста од четири одсто. Први човек државне статистике је одговорио да ће то и даље бити грађевинарство, са инфраструктуром и станоградњом, а да очекује наставак раста индустрије и раста извоза.

На питање да ли може да замисли Србију чији је привредни раст двоцифрен, као кинески, Ковачевић је одговорио одрично: – Не могу да замислим да привреда Србије расте по двоцифреној стопи као привреда Кине, такав раст нам и не треба, довољан нам је од три-четири одсто.

Извоз робе из Србије је у октобру, трећи месец заредом, растао брже од увоза, а индустријска производња је била већа од међугодишње за 0,5 одсто, рекао је Иван Николић, уредник МАТ-а. По његовим речима, вредност извоза у октобру била је око 1,6 милијарди евра, што је за 9,1 одсто више него у истом месецу 2018. године, а увоза око 2,1 милијарду евра, односно 0,7 одсто више него годину дана раније. У буџету опште државе од јануара до октобра остварен је фискални суфицит од 47,7 милијарди динара, а било је планирано 33,8 милијарди динара, што значи да је премашен за 13,9 милијарди динара.

Николић је рекао да је изузетно динамичан раст прерађивачке индустрије Србије од 2015. године резултат поправљања технолошких карактеристика сектора, захваљујући страним инвеститорима. – Кумулативни раст бруто додате вредности прерађивачке индустрије изражен у еврима од 2015. године до 2018. износио је 41 одсто, што ће вероватно бити најбољи резултат у Европи – рекао је.

Кумулативни допринос расту додате вредности у нискотехнолошким гранама од 2010. године до 2015. био је чак 33,9 одсто, а допринос високотехнолошких грана свега 0,7 одсто, док је у периоду од 2016. до 2018. године допринос нискотехнолошких грана пао на 19 одсто, а повећао се допринос високотехнолошких сектора на 3,9 одсто. У периоду од 2010. до 2018. године знатно се повећао сектор средњетехнолошких области.

Координатор истраживачког програма Стојан Стаменковић рекао је да највећи удео у укупној индустрији има прерађивачка индустрија, чији је раст у октобру међугодишње износио 1,5 одсто, а да је прехрамбена индустрија задржала прошлогодишњи ниво из октобра онда би прерађивачка индустрија имала раст од три одсто.

Друга област чија је динамика производње у системском паду, према Стаменковићевим речима, јесте производња моторних возила и приколица, јер је вредност тренд-циклуса производње у октобру за 40 одсто мања од максималне у августу 2013. године, убрзо после доласка „Фијата” у Србију. Он је рекао да се због пада потражње често смањује производња, па су радници опет на плаћеном одсуству – од 6. децембра до 10. јануара.


Коментари2
6f12a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mališa
Dvocifren postotak rasta nam ne treba?! Svaka čast na "stručnom" i "nepolitičkom" mišljenju i stavu!
Саша Јовановић
Шта каже "статистика", колико је људи погинуло у грађевинском сектору у последњих неколико година? Да ли и ту бележимо раст, незабележен у Региону и Европи?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља