четвртак, 04.06.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 14.12.2019. у 11:03 Мануела Јоловић
МОЈ ЖИВОТ У ИНОСТРАНСТВУ

Какав Свети Димитрије ако си рођен у Аустрији

Одговорих да је моја „нова” слава Свети Димитрије и да сам удајом за мог мужа прихватила његову славу, односно славу његове породице. Климнуше главом сви као да знају или бар мисле да знају о чему говорим
Фото Википедија

Када идете опет доле?

Сигурна сам да је ово питање код нас „југоса” у Аустрији често колико и питање: „Шта има”?  Поставља се на славама, журкама, у кафићу, клубу, ресторану, кућним посетама, па чак и на послу, иако су колеге углавном Аустријанци.

Мене питаше моје колеге Аустријанци, након што сам наговестила да наредних дана нећу бити ту, је л’ идеш опет доле? Одговорих им поносно да идем и укратко објасних којим поводом.

„По православној вери и српском обичају свака породица има свог свеца заштитника који се сваке године прославља. Моја „нова“ слава је Свети Димитрије и прослављамо је 8. новембра. Удајом за мог мужа, прихватила сам његову славу, односно славу његове породице.”

Гужва на улицма Беча (Фото Пиксабеј)

Климнуше главом сви као да знају или бар мисле да знају о чему говорим, а знам да им је кроз главу пролазило: „Какав светац заштитник, ако си рођена у Аустрији, живиш и радиш овде, зашто прихваташ ту такозвану славу твог мужа? Зар то није наметање? Имаш ли право да одбијеш то?

На тренутак размишљах да наставим са својим послом и пустим их са свим тим питањима која су им се мотала по глави, али ипак одлучих да проговорим и испричам нешто мало више о слави, Србима и обичајима. Кад ја знам сваки њихов празник и како га празнују, могу они научити нешто и о мом празнику.

Објасних им да се слава преноси са колена на колено, да постоје обележја без којих се слава не може славити (иако то не поштују све породице, али то је нека друга тема): жито, свећа, славски колач и вино. Испричах им о ломљењу колача и мирису тамјана који се кућом шири. Да се тамјаном каде колач, чланови породице, икона и цела кућа.

Фото Пиксабеј

У сред мог поносног излагања ме прекиде колега рекавши: „Па то ми делује више као неки ритуал, а шта је сврха свега тога”? А то питање као да сам једва чекала. Одговорих му да је сврха славе захвалити се свецу на томе што тај дан проводимо сви на окупу, што нам тај дан долазе родбина, добри пријатељи и кумови на ручак.

Што свакоме буде бар једном у току дана на тренутак јасно да колико год брз, стресан и хаотичан овај живот био, нисмо сами. Постоје људи који се брину о нама када нисмо ту и који од среће не скидају осмех са лица када јесмо.

Ту се зауставих, седох за радни сто и заврших одговор у својој глави, јер свакако не би разумели тај осећај који се јавља када погледаш у кандило испред иконе у којем тиња пламен, погледаш око себе, прекрстиш се и захвалиш се Богу, светом Димитрију и свим свецима на тако дивном осећају.

 

Мануела Јоловић - Аустрија

 

 

 

 

 

Пишите нам
Поштовани читаоци, „Политика” је поново оживела рубрику „Мој живот у иностранству”. Намењена је пре свега вама који живите изван Србије, широм света, које је животни пут одвео у неке нове непознате крајеве и земље.
Надамо се да сте приметили да смо се и ми у међувремену мало променили. Сашили смо ново, комотније и удобније дигитално одело, али и даље смо права адреса на коју можете слати своја писма, репортаже, записе и фотографије.
Пишите нам како је у туђини или у вашој новој отаџбини.Како вам Србија изгледа кад је гледате из Ванкувера, Осла или Мелбурна?
Станује ли носталгија на вашим новим адресама?
А наша адреса је  mojzivot@politika.rs
Правила су и даље једноставна: дужина текста до пет хиљада словних знакова, да је записан у неком уобичајном формату, најбоље ворду. Наслови и опрема су редакцијски, текстови се не хоноришу и подлежу уредничким интервенцијама.
Ваша Политика 

 

Коментари58
6f45b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

srp
Srbi su imali svoje kućne bogove kad su stigli na Balkan i nisu hteli da ih se odreknu, što je obavezno kad prihvatate novu veru. Propovednici hrišćanstva našli su kompromis i kućni bogovi postali su sveci zaštitnici, odnosno porodična slava. Inače, rođen sam u pravoslavnoj porodici i verovao sam u boga, dok nisam, zbog posla, menjao mesta boravka i živeo i družio se sa pripadnicima devet - što religija, što sekti i postao sam, ne nevernik, već Teslijanac. Osnivam novu religiju!!!
Dijaspora Düsseldorf
Slava i tuga sü organski povezani jer dolaze iz istog izvora a to je osecaj? Bez osjecaja covek je prazan !Ako niko ne zloupotrebi slovi kao Bozji dar! Srbi pripadaju osjecajnim narodima ali nazalost kod njih brzo pretvara jedan krajnost u drugu sa svadjalackim mentalitetom ! Dosta puta sam dozivio da ni sa cvrstum argumentima nisam uspio promeniti njegovu pogresnu misljenje i pri kraju smo razisli napeto?! Drugi da dolazi On do mene hajde da Se pobratimo"! Gledao sam cudno ..?!
Бранислав Станојловић
Светог Димитрија сам посетио десетине пута у Солуну.
Beogradjanin Schwabenländle
И ја сам посетио цркву Св. Димитријам два пута. Први пут у септембру 1963 године и други пут 1992 године, црква је много лепа и на занимљивом месту, као и сама изградња цркве.
Саша Микић
@Stanojlo S. Некада су знаменити Срби били: православне, католичке, мухамеданске и израиљске вере. Сви они су Србију доживљавали као своју отаџбину и многи су за ту своју отаџбину дали своје животе у ратовима које је Србија водила. Да не причам о даљем историјату него да одмах пређем на данашња времена када су многи ''открили'' своју веру и сада је Србин само онај који је православне вере. Нема места за атеисте, а они других вера се и не труде више да се изјашњавају као Срби.
Dragan Pik-lon
@Srbin u Srbiji,ako procitate ceo tekst samo ce vam se kasti.Uh izgubih dva minuta zivota?!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља