понедељак, 27.01.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:00

Зелени договор за будућност Европе

Девет од десет европских грађана захтева одлучне мере против климатских промена
Аутор: Урсула фон дер Лајенсубота, 14.12.2019. у 22:00
Урсула фон дер Лејен (Фото ЕПА - ЕФЕ - С.Л.)

Да ли ми, људска бића, желимо да наставимо да живимо квалитетан и безбедан живот на нашој планети? Човечанство је суочено са егзистенцијалном претњом – читав свет то полако увиђа. Шуме горе од Америке до Аустралије. Пустиње се шире у Африци и Азији. Растући ниво мора угрожава како градове у Европи, тако и острва у Пацифику. Човечанство је и раније било сведок оваквих феномена, али се они никада нису одигравали овом брзином.

Последњих година Србију су захватиле суше и озбиљне поплаве које су директно погодиле многе људе. Југоисточна Европа у целини биће озбиљно погођена дугим сушним периодима који ће највероватније смањити вредност пољопривредне површине на Балкану. Продуктивност усева могла би пасти, док би растуће температуре могле утицати и на стоку кроз нарушено здравље животиња и смањење сточне производње.

Наука каже да се ова епидемија још може зауставити, али и да нам времена понестаје. Нова Европска комисија не губи време. Данас, ни две пуне недеље откако је наш мандат отпочео, представљамо план за Европски зелени договор.

Циљ нам је да постанемо први климатски неутрални континент до 2050, да успоримо глобално загревање и ублажимо његове последице. Ово је задатак наше и следеће генерације, али промена мора почети одмах – а ми знамо да можемо да је покренемо.

Европски зелени договор који данас представљамо је нова европска стратегија раста. Захваљујући њој, емисије ће бити смањене, док ће истовремено бити створена нова радна места, а квалитет нашег живота подигнут на виши ниво.

То је зелена нит која ће прожимати све наше политике – од саобраћаја до опорезивања, од хране до пољопривреде, од индустрије до инфраструктуре. Уз помоћ Зеленог договора, желимо да инвестирамо у чисту енергију и да проширимо трговање емисијама, али и да подстакнемо циркуларну економију и очувамо разноликост европске животне средине.

Европски зелени договор није само нужност: он ће отворити нове економске могућности. Многе европске фирме прилагодиле су своје пословање еколошким стандардима. Оне смањују свој еколошки отисак и откривају чисте технологије. Оне разумеју да наша планета има своје границе: европске компаније свих величина схватају да свако мора да се стара о нашем заједничком дому. А знају и да ће им, ако прве пронађу одржива решења за будућност, то дати конкурентску предност.

Оно што је предузећима и покретачима промена потребно од нас јесте једноставан приступ финансирању. Како бисмо им то омогућили, спровешћемо Инвестициони план за одрживу Европу. Овај план ће у наредних 10 година подупрти инвестиције у вредности од билион евра. У том контексту ћемо радити руку под руку са Европском инвестиционом банком, климатском банком Европе.

У марту ћемо предложити први Европски закон о клими како бисмо направили неповратни план: инвеститорима, иноваторима и предузетницима су неопходна јасна правила како би планирали дугорочне инвестиције.

И док подстичемо трансформацију начина на који производимо и трошимо, живимо и радимо, морамо и да заштитимо оне којима прети већи ризик од поменуте промене. Ова трансформација мора ићи у корист свима или уопште неће бити могућа. У ту сврху ћу предложити успостављање Фонда за правичну транзицију, за који желим да мобилише, заједно са средствима Европске инвестиционе банке и приватним средствима, 100 милијарди евра инвестиција у наредних седам година. Постараћемо се да помогнемо европским регионима који морају да начине већи корак, како нико не би био занемарен.

Широм Европе, млади и стари не захтевају само више акције у области климе: они већ мењају свој начин живота. Било да је реч о онима који путују далеко до посла, родитељима који се опредељују за пелене за вишекратну употребу, компанијама које се одричу пластике за једнократну употребу и које тржишту нуде одрживе алтернативе. Многи од нас део су овог европског и глобалног климатског покрета. У Србији је наша Делегација ЕУ заједно са Фондацијом „Егзит” покренула иницијативу за садњу дрвећа на Фрушкој гори.

Девет од 10 европских грађана захтева одлучне мере против климатских промена. Наша деца рачунају на нас. Европљани желе да њихова унија предузима мере код куће и буде лидер изван њених граница. Баш ових дана, читав свет се окупио у Мадриду поводом климатске конференције, чија је тема колективна акција против глобалног загревања.

Европски зелени договор је одговор Европе на захтев њених грађана. Ово је европски договор за Европу и допринос бољем свету. Сваки Европљанин може бити део те промене.

 

*Председница Европске комисије


Коментари18
8d348
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dragan Pik-lon
Trebamo se boriti za cistu prirodu.No,hipokritska Evropa trci kao zdrebe pred rudu.Pravi kozmeticke promene.Gusi seljake i farmere,izmislja skupe najlon kese sa''raspadajucom"masom.Dok nikako da se seti svog rasipanja osiromasenog uranijuma po svetu i Evropi,bivsoj Jugoslaviji(srpskim zemljama).Ovaj uranijum se slivovima preneo na celi svet.Hocu reci,borba za zdravu prirodu ne pocinje plasticnim kesama nego sveopstem razoruzanjem.Gde i municija ima olovo-zbog koga je nestala rimska Civilizacija.
Stefan Ogrizović
Da li se iz tog razloga i dalje masovno proizvodi oružje? To je moje pitanje.
Милорад
Да ли су Срби из Крајине "људска бића"?
Onako samo usput
Ok. Evo vam jedno pitanje. Ako ste iskreni, ali zaista iskreni u nameri smanjenja temperature globalnog zagrevanja, zagađenja životne sredine i ostalog, zašto ne počnete da koristite već jednom tu struju iz jonosfere? Princip je vrlo jednostavan, postavite "gromobran" u koji će da udari grom, i spusti se u jedan ogroman veliki "akumulator" umesto što ta energija bespotrebno nestaje. Bio jednom tako neki čovek, zvao se Tesla, ali izgleda se da vam se sviđa više ideja kako uzeti ljudima para..
Radmila Mišić
1. Prema vesti sa RTSa, Nemci glasaju za zelene a kupuju sve više SUV vozila koja troše mnooogo goriva. 2. Da li će biti zabranjena ili bar žestoko oporezovana putovanja duža od npr. 500km u svrhu dokolice ili krstarenja kruzerima? Neće, sigurno. 3. Da li će biti zabranjene plastične kese koje ovde, verovatno i u svetu, proizvode radionice za invalide? Verovatno hoće. 4. Da li će po siromašnim delovima EU i Evrope biti zabranjeno grejanje na drva i ugalj ? Sigurno hoće. Zaključke donesite sami.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Међународни преглед

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља